Noseći u ruci kamenu skalameriju s drškom nalik onoj s pegle, čovek sa čudnim nazuvkom na đonu jedne cipele istrčava na led, kliza se, a zatim kamen iznenada ispušta munjevitom brzinom. Čini se, pre nego što je to čudo i dotaklo teren, dvojica počinju besomučno metlama da mašu po ledu, dok četvrti stoji ispred njih u sredini nekog kruga mlatara rukama i nešto im viče. Naizgled besmisleno i na mahove čak i čudnije od onih dvadesetak čudaka što jure onu krpenjaču po livadi.

Igra strategije

Škotski izum Karling je jedan od najstarijih sportova, koji su i danas aktivni, jer prvi zapisi o sportu nalik njemu potiču iz 1510. i to iz Škotske. Upravo oni nekada su bacali kamenje po zaleđenom jezeru i koristili metle. One, doduše, nisu bile ni nalik današnjima, a prvobitno su služile da se led očisti od snega i grančica. Prvi karling klub, Rojal Kaledonijan karling klub, osnovan je u Škotskoj, a Svetska karling federacija postoji od 1966.

Deo opreme i metla Za bavljenje karlingom, pored terena, potrebne su i kegle, specijalne cipele, rukavice i metle. Kegle ili kamenje, prave se od granita, najčešće u Škotskoj i Velsu, teške su oko 20 kilograma, a koštaju od 200 do 400 evra. Potrebne su i specijalne cipele, ili barem navlaka za jednu od njih. Te navlake su kiperi i služe da se ravan đon, na kom se takmičar kliza, ne bi oštetio, dok je drugi đon normalan, da bi njime mogao da koči i održava ravnotežu. Ravan đon se zove slajder, a cipele sa ugrađenim slajderom koštaju oko 150 evra. U prvo vreme, u ovom sportu su se koristile prave metle, a danas su to sintetičke četke, koje su veoma bitne za igru, jer kegla s njima ide brže i manje skreće.

Tako verovatno svima koji karling, ili po naški boćanje na ledu, gledaju prvi put, izgleda ovaj sport. Ali, kad su nam objasnili pravila (ili barem pokušali, jer su poprilično komplikovana), shvatili smo da to što karling tek sad, nekako na mala vrata, ulazi u modu i u Srbiji, ne znači da nije reč o i te kako ozbiljnom sportu, koji u svetu za sobom ima već "podužu kilometražu". I to olimpijsku.

Momčilo Milojković, sekretar Karling saveza Srbije i Karling federacije SCG, kaže da teren za bavljenje ovim sportom u Beogradu zasad ne postoji, ali zato postoji Savez i to od 2002. godine. Milojković nam je ljubazno objasnio da se "ono čudo sa hvataljkom" zove kegla ili kamen, a da je "ono što se navlači na nogu" zapravo teflonski kiper, koji sprečava oštećenje ravnog đona i omogućava igraču da se kliza po ledu.

Savez zasad ima 500 članova, od kojih 36 registrovanih takmičara, ali dosad nisu imali mnogo prilike da treniraju. To će se, nadaju se, uskoro promeniti, jer su od novca koji su u prethodne dve godine dobili iz republičkog budžeta uspeli da od Škota nabave svu neophodnu opremu i svakog časa je očekuju. A ove godine Savez je izdao i knjigu 'Karling za svakoga", čiji je autor član saveza, Vuk Krajačić.

- Karling se igra na zatvorenom ili otvorenom terenu dugačkom 44,5 i širokom 4,75 metara, na čijem je jednom kraju hak, gumeno uporište s kog se bacaju kegle, a na drugom krugovi. Ekipa je sastavljena od tri igrača i skipa. Skip je vođa i mozak ekipe i obično najbolji igrač u timu. On tokom igre određuje strategiju i taktiku, a njegove odluke se prihvataju bez pogovora i obično poslednji igra, jer je njegovo bacanje često presudno.

Svaki igrač iz obe ekipe naizmenično baca po dve kegle, meč je podeljen na runde, a pobednik je onaj ko ima jednu ili više kegli bliže centru kruga od ma koje protivničke kegle. Prilikom bacanja, igrač određuje smer kegle, a glavni cilj je, kao kod boćanja, baciti keglu što bliže centru kruga. Znači, presudna je taktika, pa zato ovaj sport zovu i šah na ledu - ukratko Vuk Krajačić objašnjava osnove ove igre.

Igrači se dogovaraju o rezultatu

Karling je verovatno jedina profesionalna igra u kojoj se o rezultatu dogovaraju sami igrači, a sudija pripomaže samo ako ne mogu da se dogovore, odnosno, ako se razdaljina kegli od centra ne može uočiti golim okom. Zanimljivo je da je, pravilima ovog sporta, strogo zabranjen doping, pušenje u sali i psovanje, zbog kog igrač može biti i suspendovan.

- Kad nam oprema stigne, napravićemo ligu i ozbiljno takmičenje. Pošto kod nas nema baš mnogo izbora kad je reč o terenima za ledene sportove, snaći ćemo se kao i svi ostali - iznajmljivanjem termina u "Pioniru" - zaključio je Momčilo Milojković.

Iako članovi Karling saveza nisu dosad imali baš mnogo prilike da učestvuju na nekim takmičenjima, dosta su se "motali" po prvenstvima u Italiji, Mađarskoj i Bugarskoj, gde su, između mečeva, uspevali da sklope neke kontakte, ali i da se pomalo okušaju na ledu. I tada su, kažu, shvatili da u ovom sportu ograničenja nema, jer su među takmičarima zapazili i bakicu od sedamdeset godina.

A. Klarić