[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 19. 2. 2005.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Gubari uništavaju hektare šuma i voćnjaka, ali se niko ne bavi uzrokom najezde

Ubijajući ptice

ubijaju i drveće

Samo u toku prošle godine na teritoriji Srbije nestalo je oko 1.700.000 ptica, a poznato je da jedna ptica pojede godišnje 8.030 buba, dok samo jedna buba obrsti krošnju drveta starog dvadeset godina

Sve su glasnija upozorenja da gubari uništavaju šume i voćnjake, a rezultati kampanje uništavanja legla minimalani. Gubari će ostaviti fatalne posledice, ali se malo govori o uzroku njihove najezde.
Prošle godine, u proleće, italijanski lovci, uz naš blagoslov, ubili i odneli iz Srbije više od 700.000 raznih ptica. Krajem leta, hrvatski carinici zaplenili su tovar ptica sa 50.000 primeraka, koji su italijanski lovci pobili u Vojvodini.

Za potrebe prodavnica kućnih ljubimaca u Srbiji se svake godine ulovi oko 350.000 različitih ptica, a kako naše šumske ptice ne podnose ropstvo, posle nekoliko meseca uginu. Vazdušne puške i pištolje nose maloletnici i sa velikim zadovoljstvom ubijaju sve što leti. Na ovaj način godišnje strada još oko 200.000 ptica.
Prema ovim podacima, samo u toku prošle 2004. godine na teritoriji Srbije nestalo je oko 1.700.000 ptica.

Znamo da ptice žive u paru i tako se razmnožavaju. Na taj način isto toliko ptica ostaje raspareno. Poznato je da se ptice izležu dva puta godišnje i iz svakog legla izvedu po četiri ptice. Kada uzmemo u obzir i ovaj podatak, u ovoj godini biće 13.600.000 ptica manje.
Ptica godišnje pojede oko 8.030 buba. Znamo da samo jedna buba - leptir dubovac - položi jaja i ta njegova familija obrsti krošnju drveta starog 20 godine.

Kina platila lekciju

Kina je jedne godine kampanjski istrebila ptice jer su jele mnogo zrnevlja žita i pirinča. Sledeće godine došla je najezda skakavaca koji su potpuno opustošili polja. Tada su shvatili kolika je šteta učinjena poremećajem prirodne ravnoteže ptica i insekata. Treće godine Kina je uvozila ptice, kupovala jaja, proizvodila inkubatore za ove potrebe da bi tek posle osam godina ponovo uspostavljena prethodna prirodna ravnoteža.

Zabranjena seče "gubavog" drveća

- Mehaničko suzbijanje gubara je u toku i obaveza svih vlasnika i korisnika šuma je to da urade. Uništavanje gubara mora da se uradi do vegetacije. Naše inspekcije su na terenu i ko ne bude uklonio legla gubara iz svojih šuma do proleća neće mu biti odobrena seča - rekao je na nedavno na konferenciji za štampu Aleksandar Vasiljević, direktor Uprave za šume.
U državnom sektoru 40 odsto šuma je već urađeno, ali u samo četiri odsto vlasnika šuma je mehanički uništilo gubare. Inače, veći deo uništavanja će se obaviti iz vazduha.

Svako drvo ili voćka kada ostane bez lišća koje je pojeo gubar - gusenice dudovca, iste godine se osuši. Da bi se obnovile šume i vočćnjaci koje gubar uništi za jednu godinu mora da protekne 20 godina. Postoji opasnost da se, zbog erozije i promene klime, neki tereni nikada više ne obnove. Poznat je primer Dinarskih planina koje se nikada više nisu obnovile.

Neki autori članaka sugerišu vlasnicima šuma i voćnjaka da sami čiste legla gubara - mehanički ili natapanjem hemikalijama, kao petroleumom, benzinom, naftom, bitulitom, etiolom itd. Sabrana legla preporučuju spaljivanje, što u šumi može da izazove šumski požar pogotovo ako se tamo unose hemikalije kao benzin, nafta, petroleum i bitulit. U takvoj situaciji se nameće pitanje šta činiti!
Problem gubara rešilo bi donošenje zakona o zaštiti svih vrsta ptica, čija bi se primena strogo kontrolisala.

Uništavanje ptica trebalo bi se kvalifikovati kao krivično delo, kao i zabraniti nošenje vazdušnih pušaka i pištolja. Neophodno je smanjiti i upotrebu otrovnih preparata u poljoprivredi svesti na meru kojom se ne uništavaju ptice.

Autor: Vidosav Đorđević


vesti po rubrikama

^selo

16:23h

Gubari uništavaju hektare šuma i voćnjaka, ali se niko ne bavi uzrokom najezde

16:31h

Tarašani, poznati po krompiru, razmišljaju o gajenju duvana

16:39h

Ministarstvo za poljoprivredu upozorava buduće korisnike kredita

16:48h

Poljoprivredne vesti: Plastenici iz agrarnog budžeta
   



     


FastCounter by LinkExchange