Moje pismo odnosi se na probleme sudstva o kojima piše dr Ratko Milisavljević. Nadam se da će moje iskustvo iz Austrije (a verujem i mnogih drugih evropskih zemalja) za mnoge biti poučno.

Sudije su u Austriji pre svega stimulisane da donose u prvom stepenu presude koje su toliko temeljne da se veoma teško kasnije obaraju. Tek minimalan broj presuda (ispod pet procenata) ima izgleda u slučaju žalbe da bude oboren, pa je suđenjem u prvostepenom postupku najveći broj procesa praktično završen i nesumnjivo doprinosi rasterećenju sudstva.

Napredovanje sudija u Austriji isključivo se vezuje za broj "neoborivih" presuda i, naravno, efikasnost (kratkoću) procesa koje su vodili. Gotovo je nezamislivo da se procesi olako odlažu zbog nedolaska advokata, svedoka i stranaka... U svakom slučaju, nedolazak se direktno ili indirektno sankcioniše.

Poštovanje suda i ponašanje u sudnici posebna su priča. Posle upozorenja, dovoljno je da sudija pritisne dugme ispod svog stola i da sudska straža momentalno uhapsi izgrednika ili svedoka koji očigledno laže. Za 30 godina u Austriji nisam nijednom čuo za aferu da je neki sudija napredovao po političkoj a ne po stručnoj liniji.

Naprotiv, kad se zbog koalicionih problema ne može, na primer, odrediti osoba pogodna za mesto ministra pravde, onda se, uz opštu saglasnost u parlamentu, na tu funkciju postavlja stranački neutralna ličnost iz pravosuđa. Na kraju bih pomenuo i jednu sličicu iz prakse. Čekajući da bude pozvan kao svedok, jedan naš čovek je u hodniku pokazao nož svedoku druge strane.

Sudski stražar je to primetio i javio sudiji, a ovaj je odmah izrekao kaznu od tri meseca zatvora tom svedoku i ovaj je momentalno odveden u zatvor! Ugled suda je veliki, a sve je počelo, čini mi se, od velikog posvećivanja pažnje prvostepenim presudama, a ne kao kod nas gde "pravo suđenje" počinje tek žalbama na prvostepene te presude.

Dragoslav Petrović
diplomirani pravnik
Beč

Novinar Zorica Pavlović-Milev iz Dimitrovgrada uputila je otvoreno pismo predsedniku Srbije Borisu Tadiću povodom njegove odluke da, pored ostalih, pomiluje njenog sugrađanina Nebojšu Ivanova, potpredsednika Demokratskog saveza Bugara i člana Nacionalnog saveta Bugara u SCG, a koji je pravosnažnom presudom Vrhovnog suda osuđen na tri meseca zatvora zbog "krivičnog dela izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje, razdora i netrpeljivosti".

- Ivanov je osuđen zato što me je pred više desetina ljudi nazvao srbomankom koju će proterati u Niš i Srbiju. To je bio očigledan govor mržnje koji ne zaslužuje nikakvo pomilovanje. Osim pred sudom, Ivanov se mnogo više branio pred medijima u Bugarskoj ocenom da je proces protiv njega politički montiran od DB, a sa ciljem da zaplaši pripadnike bugarske nacionalne manjine u borbi za ostvarivanje njenih prava.

Agencija Fokus je, uz vest o pomilovanju, Ivanova predstavila kao bugarskog lidera u zapadnim pokrajinama. Gospodine predsedniče, da li ste se svojim pomilovanjem praktično saglasili sa stavom Nacionalnog saveta Bugara u SCG? Da li je ovo pomilovanje ohrabrenje Ivanovu i njegovim istomišljenicima da, pod parolom zaštite prava, mogu nesmetano ugrožavati tuđa nacionalna prava?

Mislim da imam puno prava da tvrdim da je takvoj kategoriji ljudi mesto u zatvoru. Jer, ja sam rođena u Nišu sa prezimenom Pavlović, a nije mi smetalo da dodam i prezime Milev i dođem da živim u Dimitrovgrad. Ja nemam drugu niti rezervnu domovinu i manjinu, niti svoj Nacionalni savet.

A mislim da je Dimitrovgrad u Srbiji, a ne u bugarskim zapadnim pokrajinama, kako tvrdi Ivanov. Ličnosti poput Ivanova nisu potrebne ni Bugarskoj ni Srbiji, ni demokratiji, ni evropskim stremljenjima dve zemlje. Od Vas očekujem odgovor i eventualno korigovanje odluke o pomilovanju.

Zorica Pavlović-Milev
Dimitrovgrad

Sa velikim odobravanjem podržavam ocenu g. Zorana Drakulića o neophodnosti da se Ministarstvu finansija pruži stručna pomoć. G. Drakulić je govorio o tome kako ministar finansija, sve hvaleći se punim budžetom i smanjenim deficitom, ne shvata da visoki porezi i doprinosi koji pune taj veliki budžet u realnosti ubijaju privredu.

Ovaj predlog apsolutno podržavam, a samo bih ga proširio i na druge resore gde je očigledno da ne postoji reformski kapacitet. Jedan od takvih je Ministarstvo zdravlja koje, ni posle skoro tri godine, pod rukovodstvom ministra dr. Tomice Milosavljevića, ne može da iznedri sistemske zakone koji će pokrenuti zdravstvo iz dubioze u kojoj se nalazi.

I sadašnji nacrti zakona su nakaradni pa umesto da omoguće jeftiniju i efikasniju zdravstvenu uslugu građanima, oni jačaju štetni i skupi državni monopol uz dodatnu birokratizaciju celog sistema. Naravno, privatni sektor nije pozvan da učestvuje u izradi nacrta pošto ih niko iz ministarstva nije pozvao da predlože organizaciona rešenja koje je praksa već prihvatila. Napominjem da u centralnoj Srbiji postoji najmanje sedam udruženja privatnih lekara i stomatologa koji su aktivni na nivou sadašnjih okruga.

Pa, iako je Srbija postala kapitalistička država, ona je u kapitalizam ušla iz socijalizma i za ovu grupu službenika je teško da prihvate tržišno-ekonomski sistem vrednosti. A ovaj sistem vrednosti, između ostalog, zahteva stalno proveravanje menadžerskih i stručnih rezultata, prihvatanje konkurencije i oslanjanje na sopstvene snage u otvorenoj utakmici.

Ukratko, ponuđeni koncept u zdravstvu je u potpunoj suprotnosti sa osnovnim principima liberalnog tržišta, što su pokazale i javne rasprave održane u Novom Sadu, Kragujevcu, Stavovi SLD, Sindikat lekara i farmaceuta Srbije...

Predložio bih ministru da postavi pomoćnika iz privatnog sektora, ali tu osobu morali bismo mi privatnici da predložimo. Nadam se da bi time rad ministarstva dobio na kvalitetu.

Dr stom. Dragan Jakovljević
Predsednik sekcije stomatologa Udruženja privatnih lekara i stomatolga Rasinskog okruga
Kruševac

Poštovana redakcijo, pišem vam zbog problema koje imam sa grejanjem u poslednjih šest godina i koji traju do današnjeg dana.

Živim u Novom Beogradu u bloku 62. Sa porodicom sam se doselila 1999. godine. Prve dve godine grejanje je bilo odlično, međutim, poslednje četiri zime temperatura u stanu nije prešla 17 stepeni. Sem toga, dešavalo se da, usled kvara, nemamo grejanje po nekoliko dana, kada je spoljna temperatura bila daleko ispod nule.

Radnici elektrana bi tada dolazili tek posle nekoliko dana i stotine naših poziva. Posle njihovih intervencija, kvar bi samo delimično bio otklanjan. Pošto imam dvoje male dece, uključivali smo električne grajalice o svom trošku, a na kraju meseca smo, uz redovan račun za grejanje, plaćali i uvećane dažbine za struju.

Tokom cele prošle godine pokušavali smo da uspostavimo kontakt sa nadležnim iz Elektrana, ali bez uspeha. Stoga smo odlučili da o svemu obavestimo Sekretarijat za inspekcijske poslove. Kada se inspektor pojavio u stanu 9. decembra 2004. godine, temperatura u stanu bila je za 3-4 stepena veća od uobičajenih 17 u našem stanu. Sutradan se temperatura vratilo na staro.

I dalje sam prinuđena da uključujem grejalicu i plaćam uvećane račune za struju. Znam da su temperature u stanovima u drugim delovima grada oko 24 stepena!? Ne znam da li postoji šansa da nam nadležni iz Grada obezbede propisanih 20 stepeni.

Dragana Ivetić
Novi Beograd

Poštovana redakcijo, izgleda da su svi u svetu shvatili da će ih Srbi najviše poštovati ako im zavrnu ruku. Najnovija odluka da se čuvenoj američkoj kompaniji Din-Korporejšn-Internešnl dodeli izgradnja novog kargo-terminala na surčinskom aerodromu još jedan je dokaz za to. Čak ni to da su vlasnici organizovali masakr u Račku, pripremali teroriste i praktično svojim odlukama dali zeleno svetlo bombardovanju nije bilo dovoljno da se oni eliminišu sa tendera nego su čak i pobedili.

Bilo bi vrlo zanimljivo kada bi komisija dostavila javnosti njihove reference da vidimo šta su to zidali po belom svetu ili bolje rečeno - šta su rušili. Još ciničnije deluje izjava uvaženog akademika Nikole Hajdina da je slovenačka firma prvonagrađena na konkursu za izradu mosta na Adi Ciganliji zato što domaće srpske firme nemaju reference jer zbog sankcija nisu radile mostove 10 godina?!

Možda bi gospodin Hajdin trebalo da se priseti kako i kada su počeli problemi oko sankcija ili bi možda na to trebalo da ga podsete gospoda iz prethodne vlade koja je najbolju lokaciju u Beogradu praktično poklonila Merkatoru.

Pavle Krstić

Već drugi put, za kratko vreme, plate državnih funkcionera i narodnih poslanika izazivaju buru u javnom mnjenju. Kakvo je to neozbiljno i neodgovorno igranje sa narodom koji teško živi?

Nikakve osnove nema za upoređivanje plata naših funkcionera sa funkcionerima u drugim državama. Ne možemo se upoređivati imajući u vidu ekonomsku i socijalnu situaciju u našoj zemlji. Ovi naši kao da su na nebesima, a ne na zemlji. Zovu se narodni poslanici. Sve to govori da i nisu narodni već čisto stranački. Kako mogu i pomisliti na povećanje svojih plata na deset prosečnih primanja u Srbiji kada im narod jedva preživljava.

Potrebno je što pre vratiti plate na prethodni nivo, odnosno postaviti ih realno u odnosu na naše stanje. Kakvo je to ovlašćenje Administrativnog odbora da određuje plate državnih funkcionera i poslanika. Ovaj odbor je svojim ponašanjem zaslužio hitnu smenu? Ko im to diktira šta treba da rade? Kada se radi o ovako osetljivim problemima funkcioneri i poslanici bi morali na neki način konsultovati narod, preko poslanika.

LJudi, nemojte više dolivati ulje na vatru, nemojte seći grane na kojima sedite, spustite se malo na zemlju, vidite kako vam živi većina naroda. Bilo bi mnogo bolje radi pravde i humanosti da ste pokrenuli pitanje kako povećati najniže plate i penzije, koje su ispod 5.000 dinara. Potražite neki izlaz za ove najsiromašnije da nekako prežive, izvršite neku preraspodelu sredstava u budžetu. To je hitan i veoma važan problem.

Dragan Ugarčina
Čačak