[an error occurred while processing this directive]  

LOOPIA

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 13. 1. 2005.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Domaći naučnici osporavaju apokaliptična predviđanja kolega iz sveta koji tvrde da se Zemlja raspada

Armagedon stiže bez najave

Prirodne kataklizme javljaju se periodično, slažu se stručnjaci, i ne mogu se predvideti. Očekuje se povećanje broja ekstremnih meteoroloških pojava, vetrova i poplava. Naprezanje ploča traje hiljadama godina i ne može se reći kad će se desiti pomeranje kora

Samo dve nedelje pošto se na nespremnu Zemlju sručio cunami prouzrokovan snažnim sudarom tektonskih ploča u Indijskom okeanu, jak orkan produvao je britanska ostrva i deo Skandinavije, a poplave potopile veći deo severne Evrope. Kaliforniju je zatekla nezapamćena mećava, a Australija se bori protiv požara u suši koja davi temperaturama od 44 stepena Celzijusa.

Seriji prirodnih kataklizmi odmah su se pridružile beleške astronomskih opservatorija o velikim erupcijama na Suncu, pojačanim magnetnim burama, dok seizmolozi širom sveta upozoravaju na pojačanu vulkansku aktivnost. Burne promene klime i prirodne katastrofe uznemirile su ljude širom planete i izazvale niz apokaliptičnih predviđanja svetskih naučnika da Srednjoj Americi i Evropi tek predstoji pošast - megacunami.

Njega bi, navodno, prouzrokovala eksplozija vulkana u Karipskom arhipelagu koja bi rascepila ostrvo sudarajući ga sa okeanom. Američki mediji pišu o ponovnom pomeranju nagiba zemljine ose, najavljuju Armagedon i upozoravaju da "plava planeta" trenutno vibrira kao "zvono u kosmosu".

- Do 2002. godine Sunce je bilo u periodu maksimalne aktivnosti. Naša opservatorija zabeležila je ekstremne solarne bure, veliku aktivnost sunčevih pega i bezbroj erupcija. Pojačana aktivnost zvezde nesumnjivo je uticala na magnetno polje Zemlje izazivajući klimatske poremećaje i buduće tektonske pokrete. Menjaju se i putanje orbita u Sunčevom sistemu-objašnjava geofizičar Spomenko Mihajlović iz Geomagnetnog zavoda - mada ovi podaci nikako ne mogu da se tumače kao predznak da nam se planeta raspada.

I ostali domaći stručnjaci su oprezni u proceni, napominjući da su se ovakvi geološki, meteorološki i kosmički fenomeni dešavaju već milionima godina i da je, imajući u vidu nepredvidivost sila prirode, teško reći kad će osvanuti ledeno doba u Africi a Sahara u Sibiru. Armagedon sigurno neće pokucati - ako se desi, doći će nenajavljen. Prirodne kataklizme javljaju se periodično, slažu se oni, i ne mogu se predvideti - može se pratiti samo zakonomernost pojedinih modela.

Naknadni potresi

"Faltanje" grebena

Međunarodna ekspedicija sa stručnjacima iz 25 zemalja 1990. godine plovila je Pacifikom punih 45 dana. Bili su opremljeni najsavremenijim uređajima za istraživanje morskog dna pokušavajući da odrede u kom pravcu se kreću ploče, gde se razilaze, sučeljavaju ili podvlače.
- Niko od nas nije imao predstavu gde je mesto razmicanja ploča jer svako novo pomeranje pravi vulkan i falta nove grebene. Čak i ako utvrdite gde je ključna tačka, ona će se za 500 godina pomeriti na drugo mesto, jer se ploče godišnje miču između 15 i 20 centimetara - priča o svom naučnom iskustvu na ovom putu dr Milovanović, zapitavši: Kojim to podacima onda raspolažu naučnici koji tvrde da će se dogoditi zemljotres ispod vulkana u Karipskom arhipelagu?

Serija od stotinak zemljotresa magnitude od 5,5 stepeni po Rihteru koja je, posle kataklizmičnog udara 26. decembra, naknadno potresala jugoistočnu Aziju, nije iznenadila seizmologe. Prateći zakonomernost u modelu razornih potresa, oni očekuju još jedan jak naknadni udar koji je, po pravilu, od glavnog slabiji za 1,5 do 2 stepena.

- Prekjuče je Sumatru pogodio novi potres magnitude 6,2 stepena Rihterove skale, ali postoji mogućnost još jednog udara od 7,5 ili 7,8 jedinica po Rihteru - a upravo je 7,5 stepeni prag magnitude zemljotresa koji mogu da izazovu cunami. Ipak, teško je predvideti kad i gde, jer naknadni potres može da se javi i godinu dana posle kataklizme, objašnjava direktor republičkog Seizmološkog zavoda Slavica Radovanović.

Znalci kamena i utrobe Zemlje napominju da se cela planeta sastoji od 12 velikih ploča koje plivaju - neke su stabilne, neke nisu. Za razliku od kontinentalne kore, područja okeanskih ploča su tanka (nekoliko desetina kilometara) i kao palačinke lako se lome i pucaju. Naprezanje na šavovima ploča traje hiljadama godina i niko ne može tačno reći kad će jedna kora klecnuti, a druga se podvući i osloboditi ogromnu energiju jaču od nekoliko hiljada atomskih bombi. Ona teorijski može da izazove zemljotres ili kuljanje lave, ali može da ode i u dubinu sabijajući energiju u magmu - zavisi od stanja i sklopa tog područja.

Puno nepoznatog

Indija - ostrvo

Pre nekoliko desetina miliona godina Indija je bila ostrvo. Milenijumsko sučeljavanje sa evropskom pločom nagužvalo je stenje - i "nafaltani" su Himalaji. Zbog podvlačenja indijske ploče, ova planina svake godine raste u visinu.

- Masmediji i pojedini naučnici pokušavaju danas da naprave međunarodnu gužvu oko geoloških procesa. Svaka interpretacija podataka je ograničena, jer su procesi nepredvidivi. Niko ne može da kaže tačan datum kad će pokuljati lava iz nekog vulkana. Stručnjaci već godinama sede na Vezuvu i zabadaju instrumente u vulkan, ali tek kad lava stigne u rezervoar ispod kupe, mogu da oglase uzbunu - kaže profesor Rudarsko-geološkog fakulteta dr Dragan Milovanović sa katedre za petrologiju (petros - kamen).

On napominje da je katastrofalne potrese još teže predvideti. Japan je, pre kataklizme koja je razorila Kobe, imao 500 zemljotresa godišnje, njegovi stručnjaci u rukama imaju najsofisticiraniju tehnologiju, pa ipak nisu mogli da ga najave. Ali su zato "čitači" satelitskih snimaka mogli da upozore Indoneziju na razorni talas visok 15 metara, koji je od epicentra do obale Indonezije putovao sat i po, a do Somalije čak sedam sati, i spreče pogibiju 160.000 ljudi. Ponovo je zatajio čovek - kaže prof. Milovanović, jer snimke niko nije pažljivo gledao.

Sučeljene tektonske ploče, kao što su indijska, evroazijska i australijska, stalno su u naponu. Indijska ploča se svake godine podvlači za 5 centimetara pod evroazijsku, a ceo rased se proteže, prema procenama stručnjaka, na čitavih 140 kilometara. U centralnom delu zone morsko dno se spustilo za 15 do 20 metara, dok je na obodima, gde je pritisak bio manji, i pomeranje bilo slabije.

- Najopasnije kod velikih zemljotresa je što se ne može predvideti promena napona, on u sekundi može da promeni smer procesu rasedanja. Isto tako može, ali i ne mora, da izazove vulkansku aktivnost, mada seizmolozi poslednjih godina beleže povećan broj mikrozemljotresa koji prate pojavu lave i naglo povećanje pritiska u krateru, pa su erupcije vulkana na indonežanskim ostrvima moguće - objašnjava Radovanovićeva.

U teoriju američkih naučnika o megacunamiju, domaći stručnjaci ne veruju. Područje Pacifika i Atlantika je veoma složeno tektonsko područje gde se sučeljavaju četiri ploče, što, prema rečima prof. Milovanovića, onemogućava bilo kakva predviđanja.
- Naučnici uopšte ne znaju da li je neka ploča klecnula, a druga se podvukla. Teorijski, ostrvo može biti raskomadano eksplozijom, ali takve pojave u prirodi se retko dešavaju - dodaje on.

Za evidentnu promenu klime, stručnjaci optužuju "ljudski faktor" i zagađenje. Promene u nagibu ose rotacije Zemlje dešavaju se u periodima od 10.000 do 100.000 godina i Zemlja tada ulazi u nove klimatske cikluse. Astronomi potvrđuju da je nagib Zemljine ose pomeren - za jedan centimetar, a to je veličina na nivou greške merenja. Ako planeta treba da uđe u novo ledeno doba, za to će biti odgovoran čovek jer temperatura na Zemlji raste zbog zagađenja, a proračuni svetskih klimatologa za narednih 100 godina idu od 1 do ekstremnih 5 stepeni Celzijusa.

Razvoj ciklona

- Naučnici očekuju povećanje broja ekstremnih meteoroloških pojava, olujnih vetrova i poplava, ali uz napomenu da se one tokom istorije planete periodično ponavljaju. Jake vetrove nad Evropom izazvao je ciklon u severnom Atlantiku - što nije neuobičajeno za vetrovito područje britanskih ostrva, objašnjava klimatolog Branko Sparavalo - kao što je tornado karakterističan za područje Amerike.

Razvoju ciklona pogodovale su visoke temperature u centralnoj Evropi koje su se sudarile sa hladnom vazdušnom strujom arktičkog porekla. Sudar je izrodio orkan koji je brisao 140 km na čas. Jaki vetrovi, podsećaju meteorolozi, nisu nepoznati ni našem području. U južnom Banatu zabeleženi su udari košave iste brzine kao i orkan koji je prohujao severnom Evropom.

Tanja Kaluđerović


vesti po rubrikama

^društvo

17:06h

Domaći naučnici osporavaju apokaliptična predviđanja kolega iz sveta

17:16h

Sukobi u "Keramici" iz Kanjiže se nastavljaju, proterano rukovodstvo optužuje policiju

17:27h

Vatrometom ispred Hrama biće proslavljena Srpska nova godina

17:32h

Beograd: Funkcioneri ne plaćaju kazne

17:44h

"Lola sistem" predstavio Centar za sortiranje industrijsko-komunalnog otpada

17:51h

Majdanpek: Paparaco ucenjivao drugarice

18:03h

Novi Sad: Uručena nagrada "Dr Zoran Đinđić"

18:10h

Novi Pazar: Pešterska vuna u Engleskoj

00:05h

Tadić: Rata na jugu Srbije neće biti
   


     


FastCounter by LinkExchange