Pred Novu godinu i u prvim brojevima vašeg lista nalazim mnogo napisa sa podacima, analizama i prognozama koji moraju da zabrinu, pa i plaše ogromnu većinu građana Srbije, posebno dosta brojne armije u carstvu siromaštva i bede. Znači, teško podnošljiv ili nepodnošljiv život tog velikog dela populacije Srbije se nastavlja i u ovoj i ko zna u koliko još narednih godina!

Zastrašujućem broju nezaposlenih pridružiće se više desetina hiljada sada zaposlenih i veći broj za rad prispele omladine. Stotine hiljada dece (i odraslih) gladuju, približno toliko zaposlenih ne prima zarade, minimalan broj beskućnika ima više nego tanku nadu da dođe do krova nad glavom, neki su od zabrinjavajućih pokazatelja stvarnosti Srbije. Deo stanovništva živi u nešto boljim, koliko-toliko podnošljivim uslovima, ali daleko od Evrope u 21. veku. Njima je potrebno, a onim u bedi ili siromaštvu i neophodno, što brže poboljšanje uslova života, ali su pred vratima ove godine morali da ostave nadu za to.

Povećanje za Ginisa

Nasuprot većine građana Srbije koji su bez osnova za nadu o boljoj 2005. godini, (pored tankog sloja bogatih i imućnih) ima i onih koji za to ne samo da imaju nadu već i državna rešenja ne samo za bolju već i daleko, daleko bolju ovu, ali i ko zna koliko narednih godina, pa i onih penzionerskih.

Naravno, reč je o najvišim i višim republičkim funkcionerima (svakako će ih slediti i kolege u lokalnim organima vlasti) i o njihovom povećanju plata. Siguran sam da je utrostručavanje plata (bez tolike inflacije) najvišim državnim funkcionerima (onim nižim nešto manje) rekord za Ginisa. To povećanje ne samo da je preveliko, bez obzira na dosadašnje skromne plate (odgovarajuće i našim uslovima), već je drsko i nehumano.

Posebno je nehumano što će se finansirati sredstvima "namaknutim" otpuštanjem oko 3.000 zaposlenih u republičkim organima, kako je to obrazložio ministar finansija, da bi umirio građane koji pune republički budžet. Tako neviđeno povećanje plata upravljačkom vrhu Srbije moralo je da izazove veliko ogorčenje većine građana Srbije, koje neće tako brzo proći.

Neće se zaboraviti

Ako su poverovali u ono narodno da je svako čudo za tri dana, da ih birači neće zbog toga kazniti na sledećim (i možda još nekim) izborima, prevarili su se. Učinili su više nego veliku uslugu onima koji će doći na vlast posle njih: olakšaće im pobedu i koristiće te velike plate bez sadašnjeg odijuma građana, budući da ih oni nisu tako astronomski povećali.

Imam utisak da se vlada, donoseći tu više nego nepopularnu odluku, rukovodila poslovicom: "Bog je prvo sebi bradu stvorio", ne vodeći računa o onoj drugoj: "Zasviraj, ali i za pojas zadeni". Budući da ih to može (i mora) koštati padom podrške birača, postavlja se pitanje: Zašto su je onda doneli? Čini mi se da je odgovor lako pronaći. Bez obzira što obećavaju (ali birači nisu ludi da se raduju samo obećanjima) uskoro bolji život, svesni su da je on, ako ne na vrbi svirala onda bar na dugom štapu, te ga naprečac i u velikoj meri ostvaruju za sebe. Ostalima, kojima je poboljšanje uslova života više nego hitno potrebno i onima koji na to računaju s pravom, ostaje (neizrečena) poruka:

Birači će ih kazniti

"Ne lipši magarče do zelene trave", što bi rekao mudri narod. Što se tiče opasnosti, dosta realne, da im ta enormna halapljivost bude jedan od značajnih uzroka gubitka vlasti verovatno polaze od procene da će je izgubiti i bez toga, te vele: Bolje golub u ruci nego vrabac na grani. Promenio sam mesta koja golub i vrabac imaju u poslovici, budući da nam to "ginisovsko" povećanje nikako ne liči na vrapca, iako se ni eventualno osvojen sledeći mandat u republičkoj vlasti ne može porediti sa vrapcem.

Mr Radiša Novaković
Novi Beograd

Monografija o Pećkoj gimnaziji, profesora srpskog jezika i njenog dugogodišnjeg direktora Mirka D. Simonovića, u izdanju Novosadske "Prosvete" izašla je iz štampe u avgustu 2004. godine. Poduhvat, po mnogo čemu neobičan i originalan, posebno što je autor 1999, u vreme izgona, u prikupljanju građe i mnoštva neophodnih podataka bio tek na polovini puta, što znači da je za njegovo privođenje kraju morao obilaziti razne arhive rasturene po SCG, kako one zvanične tako i one koje su, u skromnim zavežljajima i bogatim sećanjima bivših učenika i profesora, 1999. prešli Prokletije.

Na preko 300 stranica obuhvaćen je istorijat škole, i istorijske prilike uopšte, imena učenika i profesora, a posebno mesto zauzimaju prilozi u ovoj knjizi koje su dali poznati bivši pećki gimnazijalci, prvenstveno pisci Danilo Nikolić, Momir Vojvodić, Vukman Otašević, Todor Živaljević Velički (koji danas ustaje u odbranu srpskog jezika u CG, perom štiteći profesore srpskog), prof. dr Slobodan Tomović, Momčilo Jokić Herceg, Alek Vukadinović...

- Ništa divnije, ali ništa tužnije i bolnije nema od sećanja. U ovom slučaju sećati se znači braniti pećku Gimnaziju od zaborava". Verovatno su već zaboravljena neke davno isušene formule i definicije, datumi iz istorije... ali su đaci pećke gimnazije (i ne samo oni) naučili da su Kosovo i Metohija najskuplje srpske reči - kaže Mirko Simonović.

Gimnazija u Peći je najstarija obrazovna ustanova te vrste na Kosovu i Metohiji, osnovana Odlukom Kralja Nikole "da se u školskoj 1913/1914. otvori viša osmorazredna gimnazija i učiteljska škola u Peći". Te godine je 8,52% budžeta Crne Gore bilo namenjeno obrazovanju.

- Pećka gimnazija kaže autor, bila je nepresušno vrelo talentovanih stvaralaca i istaknutih intelektualaca. Ovu školu završilo je 150 kasnijih doktora nauka, zatim akademici Čedo Vuković (SANU), Mitar Pešikan (SANU), Radovan Zogović (SANU), Mitar Stevanović (SANU), Aleksandar Đepkin (Fr. AN), dr Sveto Ivanović (SANU), zatim glumci: Dragica Tomas Davidović, Predrag i Dragan Laković, Miodrag Krivokapić, likovni umetnici: Sveto Kamenović, Vlado Radović, Savo Rakočević, Musa Miketić, Cvetko Radović, Slavko Šćepanović itd. kao i sportisti i javne ličnosti Marko Nicović, Blažo Stojanović, Đorđije Nicović, Borislav Pelević - kaže autor.

Prelazeći preko stranica sa imenima profesora gimnazije pre svetskog rata, neizbežan je utisak da su visokim standardima u ocenjivanju, i kvalitetom u pruženom znanju koji se u ovoj školi zadržao decenijama u mnogome doprineli visokostručni profesori iz Rusije koji su u Peći našli utočište posle Oktobarske revolucije.

U ovoj, za sada jedinoj monografiji, najstarije kosmetske gimnazije, posebno poglavlje autor je posvetio najtužnijem danu u njenoj istoriji. - To je još jedan trenutak koji dokazuje da je istorija ove škole i istorija srpskog naroda u Metohiji, dan kada su se u Peći ponovile "Šumarice" kada su šiptarski teroristi 14. decembra 1998. ubili šest učenika pećke gimnazije, kaže autor.

Knjiga "Pećka gimnazija od postanka do progona" bila je izložena na štandu centra za kulturu "Sveti Sava" iz Istoka i lista "Hvosno" na Beogradskom sajmu knjiga.

Olivera Dašić
Petar Pašić
Peć

U nadi da ćete mi pomoći, molim da objavite ovo pismo. Nikad ranije nisam molio ljude da mi pomognu, ali ipak je došlo vreme da se moli. Živim sa bakom i dekom u Beogradu, zaposlen sam preko omladinske zadruge " DOB " u Republičkom geodetskom zavodu i studiram Višu građevinsko - geodetsku školu.

Naravno, samofinansirajući sam student. Školarina za samofinansirajuće studente koji su obnovili godinu iznosi 15. 000 dinara, što i nije mnogo.
I još može da se plati u dve rate, prva 8.000 (koju sam platio), i druga od 7.000 dinara koja mora da se uplati do kraja meseca. Ja para nemam jer smo pre dvadeset dana dobili oktobarsku platu. Inače plata " omladinaca " prosečno je 10.000 dinara.

Znači meni Zavod duguje dve plate, a ne znam da li Ministarstvo finansija, sa gospodinom Dinkićemna čelu, ima nameru da nam uskoro uplaćuje dohotke. A da vas podsetim da živim sa bakom i dekom i da je poslednja penzija koja im je isplaćena bila za prvi deo oktobra!!!

Molim gospodina Dinkića da uplati moje pare na žiro-račun škole jer želim da završim studije, ali ako mi se ne uplati novac, propašće mi sav trud koji sam uložio proteklog semestra. Mislim da ne tražim mnogo od cenjenog ministra, gospodina Dinkića.

Žiro račun škole je 840-1918666-13, Svrha uplate: Uplata školarine, poziv na broj: 20, Primalac: Viša građevinsko - geodetska skola, Ul. Hajduk Stankova 2, Šifra plaćanja: 189, iznos: 7.000 dinara. Takođe bih molio da se uplati i prijava za 4 ispita, 1. merna nesigurnost, 2. praktična geodezija 3, 3. geodetski planovi, 4. primena računara. Svaki ispit se plaća po 300 dinara, na isti žiro-račun. Unapred hvala gospodinu Ministru.

Danko Mićić
Beograd