Branko Radičević bio je po rođenju Brođanin i
Slavonac a po detinjstvu i mladosti Zemunac i Sremac. Otac mu
je bio u Brodu carinski činovnik i tu se Branko 18. marta 1824.
rodio.
Godine 1830. premešten je Todor Radičević iz Broda u Zemun. Sa
sobom je doveo i Branka, koji je tada tek šest godina imao. I
tu u Zemunu proveo je Branko najlepše svoje doba. U tom dobu pošao
je oktobra 1830. godine u osnovne škole, koje je prota zemunski
Jeftimije Ivanović vrlo digao i u srpskom duhu držao, a Vasilije
Vasiljević održavao.
Branko je išao u školu ne znajući da u Zemun Vuk Stefanović često
dolazi, tu kod Vasilija Vasiljevića ručava, da je počeo kupiti
narodne pesme i 1818. izdao Rečnik srpskog jezika. Možda mu je
koji put u oči upao sakati čovek sa crvenim fesom, kome je drugu
nogu štula zamenjivala. Branko je u to doba bio sedam-osam godina
star a Vuku je bilo oko 45.
Starima i konzervativnim Zemuncima se on nije dopadao. Hteo je
"'rusiti' pravoslavije i debelo 'jer' i uvađati neku jotu."
Ali, kolonija jotovaca bivala je sve veća. Vasa Vasiljević, ugledan
trgovac, radio je na njenom širenju i sa zemunskom košavom osećao
se neki dah novog vremena i tanki miris "jote".
U ovome prelomu proveo je Branko Radičević u Zemunu, ne imajući
ni pojma čemu se ljudi bore i kakve se ideje u mestu i narodu
šire. Jota je bila u školi zabranjena i teško učitelju koji bi
se usudio "da na crnu tablu napiše 'jotu'" i đacima
kaže da taj "kratki reč", ta velika "zapjati"
znači početak novog doba u književnosti.
Sve se to u Zemunu zbivalo, kada je carinski službenik Todor
Radičević u zemunski "kontumac" (današnji varoški perivoj
pred Gimnazijom) pregledao robu sa Balkana i odmerivao carinske
takse, a u Nikolajevskoj školi njegov sin Aleksa, kasnije Branko,
u skamijama slušao kako učitelj predaje predmete i traži priliku
da rasejane đake kazniti može. Prut i batine bile su u to doba
pedagoška sredstva, da se bolje pamti.
U srpskim, nemačkim školama zemunskim proveo je Branko punih
pet godina (1830-1835) i naučio toliko da je otac njegov mogao
pomišljati da ga u gimnaziju pošalje. Od Zemuna pa do Karlovaca,
gde je bilo gimnazije, moglo se za jedan dan stići kolima. Mogao
je u Karlovce dolaziti i Branka nadzirati, koji je bez matere
i slabunjav bio. Ruža, mati Brankova, bila je 1. aprila 1833.
umrla, a od ovog doba bio je, takoreći, sam sebi ostavljen. Pune
dve i po godine bila je kuća Todora Radičevića prazna, dok najposle
i Branko iz Zemuna ne ode. To je bilo početkom 1835.
