[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Sreda, 22. 12. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Aleksandra i Saša Rašković iz Kragujevca imaju šestoro dece

Treba im samo posao

Država se nije potrudila da im život bude lakši, a egzistencija sigurnija, ali i bez toga, u njihovom domu naći ćete radost
kakva se retko sreće

Dvanaestogodišnji Strahinja, njegova mlađa braća Nemanja (11), Dragan (7), Aleksandar (6) i Zoran (1) i sestra Jovana (8) Rašković iz Kragujevca veruju da će im novogodišnja noć zasijati punim sjajem, da će se dogoditi čarolija i da će Deda Mraz na svojim sankama stići na vreme i doneti im paketiće.

U naselju Vašarište, u kući koja naravno nije njihova, pet dečaka i jedna devojčica, s mamom i tatom, žive svoj živote daleko od očiju onih čija je dužnost da znaju za njih i brinu se o njima.

Pre punih trinaest godina Aleksandra (31) je izbegla iz Zadra. Treba li podsećati da je počeo rat na tlu bivše SFRJ? Utočište je našla u Kragujevcu. Završila je Medicinsku školu, upoznala Sašu Raškovića i ubrzo je ljubav krunisana brakom.

- Prvi je 1993. "stigao" Strahinja. Vreme nemaštine, inflacije kakvu svet ne pamti, a dečja hrana skupa. Strahinja se rodio s malom kilažom i tri meseca je bio u bolnici - priča Aleksandra, ne krijući gorčinu zbog odnosa države prema onim roditeljima koji žele i imaju mnogo dece. Osmeh se vrati kada govori o svojoj baki po majci, koja je imala čak jedanaestoro dece, a baka po ocu šestoro.

- Mi ne tražimo da neko drugi hrani i oblači našu decu, već samo da obezbede mom suprugu da ima stalan posao, od kojeg ćemo moći da živimo normalno. Kucali smo na sva vrata, poznajemo sve bivše funkcionere, političare koji su se kleli da im je važno da se što više dece rađa. Ako bi nas i primili govorili bi nam - a šta će vam tolika deca? Meni - što si ih rađala kad ne možeš da ih izdržavaš?

Saša je kao vojnik po ugovoru, radio u vojsci, ali ugovor nije produžio posle povratka iz Bujanovca 1999. - Držali smo automobilčiće za decu u parku. Sve što bismo zaradili, davali smo na hranu. Sve bi bilo lakše kada bih dobio posao, kaže Saša, inače bravar po zanimanju, i dodaje da kada bi se zaposlila Aleksandra, verovatno bi morali da nađu nekog da čuva decu, ali to ne bi bio problem. Verujemo da i za nju, kao medicinsku sestru, negde ima mesta.

Raškovići žive u iznajmljenoj kući, za koju im kiriju plaća Sašin otac. Aleksandrin brat, koji radi u Nemačkoj, pošalje onoliko koliko može. Ni tamo nije sve med i mleko. Aleksandra je i posle šestoro dece vitka i lepa žena. Od njenog majstorstva zavisi kako će ih sve nahraniti i napojiti, i u tome očigledno uspeva. U kući, u kojoj svaki čas nekome od dece nešto treba, ima prostora i za učenje i za igru, sve je "na svom mestu", uredno i čisto. Gužva nastaje kad je polazak u školu. Četvoro školaraca se sami spremaju, pakuju knjige, a pri polasku, Aleksandra ih prebroji, poljubi i vraća se Aleksandru i Zoranu.

Za njih osmoro, samo za hranu, trebalo bi im po hiljadu dinara dnevno. Majka prima dečji dodatak od 4.200 dinara i oko tri hiljade dinara od Centra za socijalni rad na ime porodiljskog odsustva, koje je na izmaku.

Aleksandra kaže da bi najradije otišla u inostranstvo. U svetu su majka i deca svetinja i niko joj ne bi "zamerao" što ih je toliko rodila.

Raškovići vole da im dođu gosti. Tada "na scenu" stupa jednogodišnji Zoran, koji je i najumiljatiji. On se uvukao "pod kožu" i komšinici koja mu je za krštenje obezbedila "živu" muziku. Dragan je nekako najdogovorniji, lepo crta i brine da svi na vreme krenu u školu.

Strahinja je najbolji u učenju, malo se muči s gramatikom engleskog, a za svoje "mesto pod suncem" među petoricom momaka izborila se jedina devojčica među njima - osmogodišnja Jovana. Aleksandar ne brine ko je glavni i za njega kažu da je najnemirniji.

On voli da se slika, interesuju ga aparati, mobilni telefoni, novinarski diktafoni. Nemanja je gotovo neprimetan i lako sam sebi nađe razonodu. Podrazumeva se da kad jedno dete "donese" kijavicu, boginje ili kakvu drugu dečju bolest, majka Aleksandra je već spremna da neguje sve - od najmlađeg do najstarijeg.

Aleksandra je 10 godina bila u braku sa Sašom, ali nije mogla da dobije državljanstvo Srbije. Kada je otišla u Benkovac, srce htelo da prepukne. - Majka mi dala bensedin i bilo mi lakše, kaže. I rodila sam decu zato što sam bila sama, bez ikog svog. Oni su sav moj svet i moja radost.

Branka Kuljanin


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

15:13h

Novogodišnji vašar u Beogradu već godinama važi za praznik džidža-bidža

15:28h

Aleksandra i Saša Rašković iz Kragujevca imaju šestoro dece

15:41h

Devojčica nagrađena s 10.000 evra na konkursu u organizaciji časopisa National Geographic

16:03h

Zanimljivosti: Kalendar Kajli Minog najtraženiji

 
 


     


FastCounter by LinkExchange