GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Po kom kriterijumu je smenjen Vladan Živadinović, doskorašnji direktor "Srbijšuma"

Politička podobnost nadvladala stručnost

Ako imate novac, kupite poslednji broj Telegrafa, a ako ga nemate, onda pozajmite od nekog prijatelja i pročitajte nešto, što sam ja mislio da je daleka prošlost Brozovog i Miloševićevog režima i da je posle 5. oktobra sve to nemoguće. Ali, nažalost, to nije bar u ovom slučaju koji ću približno ispričati to je: politička podobnost, poslušnost, poltronstvo i sve drugo slično u najgorem obliku.

Reč je o direktoru "Srbijašuma" Vladanu Živadinoviću, inženjeru šumarstva i njegovoj smeni sa tog položaja. Vlada ga je aprila meseca ove godine postavila na to direktorsko mesto kao veoma sposobnog čoveka i nestranačku ličnost. To što je nestranačka ličnost, veliki mu je "minus" jer nije hteo da ispuni Dinkićev ultimativni zahtev, da putem smene velikog broja direktora u Srbiji širi stranku G17 plus po "dubini".

To što je Vladan kao direktor preduzeća iz gubitka od 42 miliona dinara preveo preduzeće u dobitak uz pomoć radnika preduzeća za Dinkića nije bitno. Bitno je širenje stranke po svaku cenu. Ali svakom ovakav uspeh se ne prašta, pa ni ovom direktoru.

Talas pritisaka

No počnimo približno redom. Posle kraćeg vremena, počeo je prvo lakši a posle sve veći i veći pritisak Verice Kalanović, predsednika IO G17 plus, da smeni preko 66 direktora šumskih gazdinstava sa odgovarajućom školskom i stručnom spremom i na njihovo mesto postavi nove direktore, većinom članove G17 plus, bez obzira na njihovu stručnu i školsku spremu, kako bi se na taj način stranka širila po dubini.

Vladan je ovakav zahtev glatko odbio. Usledio je novi talas pritiska. Vladan se žali Labusu na ovako ponašanje njegovog pomoćnika. Labus kao prihvata njegov razlog ali ništa ne preduzima da urazumi svoga pulena, koji još jače vrši pritisak ali smanjuje broj na njih oko 10.

Kad to nije prihvaćeno, Dinkić poziva direktora u svoj kabinet u prisustvu još jednog lica izričito od Vladana traži smenu i postavljenje njegovih članova ili smenu direktora tj. njega. Vladan, častan i moralan čovek, opet to ne prihvata i naravno preko drugog ministra G. Dulića, vlada ga razrešava dužnosti.

I šta dalje. Radnici "Srbijašume" nisu zadovoljni takvim rešenjem, traže povraćaj svog direktora. Nema poništavanja. Izlaze i štrajkuju, blokiraju puteve i slično. Dinkić ne popušta. Dragi radnici Srbijašume, Vi ste duboko u pravu i povređena su vaša prava ali ko još u ovoj zemlji za to mari.

Ja vas iskreno molim, nemojte blokirati puteve, jer time otežavate putovanje čestitim ljudima da na vreme stignu do svog odredišta. Imate bolje rešenje. Idu izbori, svako od vas blizu četri hiljade radnika ima bar još po jednog glasača u porodici i još bar toliko prijatelja i poznanika učinite to da njihove članove ili stranku na listi dvaput precrtaju.

To će isto učiniti i većina čitalaca lista Glasa kao i samih članova stranke kad uvide sa kakvim ljudima u toj stranci imaju posla. Od toga ne treba im veća osveta, a stranka ne da će se širiti po dubini nego će se urušavati i po dubini i po širini.

Vi g. Labusu, ako se na vreme ne distancirate od ovakvog stava Vašeg pomoćnika, duboko rizikujete Vaš kredibilitet i ugled stranke. Na ovaj način Dinkić Vam duboko urušava stranku.

Sve hoće na silu

G. Dinkiću u početku sam Vas smatrao dobrim finansijskim stručnjakom mladim, talentovanim. Posle izglasavanja rebalansa budžeta za 2004. i ogromne razlike u planu i rebalansu menjam svoje mišljenje. U političkom smislu vidi se kakav ste. Sve hoćete silom moći, a ne silom prava, željom da vladate ljudskim sudbinama a ne pomoći tim ljudima, kakav Vam je to moral zamislite se.

I da skratim priču. Zbog ovakvog Vašeg stava, imam pravo da nekoga volim ili da mrzim, ja vas beskrajno mrzim. I ne samo to, već kad Vas vidim na ekranu, promeniću kanal i gledaću "Animal planet" život životinja, ptica i riba, radije njih nego......

Vama Vladane od sveg srca čestitam na takvom stavu i karakteru koji treba poslužiti i ostalima za primer.

Iste čestitke upućujem i redakciji Telegrafa na ovoj i svim drugim istinama i sličnim pričama. Jer nastavljate tradiciju pokojnog Ćuruvije koji za istinu i život dao.

Glasu javnosti to isto želim, jer čim otvorim list, prvo pogledam pisma čitalaca, koji Vi uspešno objavljujete, a koja predstavljaju barometar mišljenja čitalaca. Moj bi predlog Vama bio da, ako ima mogućnosti, povećajte prostor našim pismima bar još jednu stranicu.

Arsić Slobodan
Svilajnac


Gaf gospodina Mihajlovića

Izjava g. Mihajlovića (19. decembar) "da u KiM treba održati plebiscit između Srba i Albanaca: u kojoj državi žele da žive u Srbiji ili Albaniji", jasno govori da g. Mihajlović ne poznaje probleme Kosmeta, ali mu to ne smeta da daje nepromišljene izjave. Gospodin Mihajlović trebalo bi da zna da albanske vođe decenijama i decenijama obmanjuju albansku populaciju - da su oni starosedeoci - Iliri, i da su starosedeoci i na Kosmetu, a Srbi okupatori.

Obe ove tvrdnje su netačne, ali mi se tim izmišljotinama nikada nismo suprotstavljali činjenicama, što je Albancima u potpunosti odgovaralo. Na Kavkazu je postojala država Albanija, po kojoj je sadašnja Albanija dobila ime. Ako Albanci tvrde da su Iliri, zašto svoju državu nisu nazvali Ilirija, već Albanija. Zato jer su znali svoje kavkasko poreklo.

U Vojnoj enciklopediji, tom 8, to može da se vidi u karti Rimska imperija. Međutim, o svemu tome naši istoričari ćute. Albanci nisu starosedeoci Kosmeta, a nepobitan dokaz za to je turski popis Kosmeta, obavljen 1455. godine, koji obuhvata 646 srpskih naselja, a nijedno albansko, a to znači "starosedelaca" Albanac tada nije ni bilo na ovoj srpskoj teritoriji.

Predložio bih g. Mihajloviću da poseti SANU u Knez Mihajlovoj ulici, i proveri tačnost turskog popisa. U SANU treba da odu i naši predstavnici za KiM. Kada g. Mihajlović predlaže plebiscit za KiM, on zaboravlja navedene činjenice, ali i ovu istinu: Albanci imaju najveći priraštaj stanovništva u Evropi, pa je jasno da bi se opredelili za Albaniju, jer ih on na to priprema neprekidno, pa treba podsetiti g. Mihajlovića i na ovu, Enver Hodžinu poruku Albankama Kosmeta: "Ona koja rodi manje od šest je revizionista", a to znači: osvojiti Kosmet natalitetom i progonima nesrpskog stanovništva, pa, je jasno da izjave g. Mihajlovića odgovara albanskim separatistima.

Dragomir Đorović
Obrenovac


Lopta prebačena u tuđe dvorište...

Verujem da se predsednik SCG gospodin Marović već sto puta ujeo za jezik zbog toga što je predložio formiranje posebne komisije o pogibiji dvojice mladih gardista u topčiderskom rezervatu, kao i advokat Prelević, koji se prihvatio da bude na njenom čelu, primivši taj vruć krompir u svoje ruke. Bilo je od samog početka jasno da se njegovi nalazi neće slagati sa više nego naivnom verzijom tog tragičnog događaja, kakvu su lansirali vojni istražitelji. Bilo je jasno i to da se iza svega toga kriju neke misterije koje bi kompromitovale ne samo vojne vlasti nego i državno rukovodstvo.

Nazad se više nije moglo. Da je Prelevićeva komisija bila povučena, još više bi se posumnjalo u izveštaj kapetana Tufegdžića, tj. da se nešto krije, pa je VSO našao "elegantno" rešenje, prebacivši loptu u nadležnost Okružnog suda, kao da se radi o nekom kriminalnom slučaju, i gde će se taj predmet "kuvati" toliko dugo da će, na kraju, pasti u zaborav. Otklonivši tako odgovornost onih koji su se, tako surovo, poigravali sa tragedijom dvojice mladih ljudi, VSO je, našavši nekoliko "žrtvenih jaraca", čitav slučaj gurnuo pod tepih. Načelnik Generalštaba će otići u penziju i sklonjeno je nekoliko oficira nižeg ranga, pa je time "pravda udovoljena".

Vojni tužilac bio je u pravu kada se pozvao na to da je tajanstveni gardijski objekat višestruko obezbeđen od ulaska bilo koga izvana, ali je jednostavno zanemario reči umirućeg Milovanovića "iznutra, iznutra", tj. da su pucnji dolazili iz strogo čuvanog bunkera - uporno istrajavajući pri tvrdnji da su se gardisti međusobno poubijali, iako za to nije prezentovan nijedan valjani razlog.

"Civilna" komisija pretpostavlja da su momci videli nešto, odnosno nekoga (verovatno, generala Lazarevića, koji je "nestao"), pa se moralo sprečiti da oni o tome, eventualno, pričaju. Neko je od pratnje te "misteriozne" osobe - svakako višeg čina - pucajući u vazduh iz "magnuma", primorao gardiste da odlože oružje, a zatim ih, njihovom puškom, ustrelio. Jedan svedok je izjavio da je video kako ta osoba u žurbi ulazi u kola i nestaje, ali se njegova tvrdnja nije uzimala u obzir.

Ako se, dakle, u bunkeru Garde krio neko od haških optuženika, o tome su, svakako, znali i drugi sem komande Garde, a to bi izazvalo odgovornost sve do vrha. Da bi se izbegla ta bruka, izveštaj Prelevićeve komisije je dezavuisan i ceo slučaj sveden na obično ubistvo, o kom bi raspravljao Okružni sud.

I štampi je dat "mig", pa se pogibija u Topčideru sa naslovnih strana preselila na unutrašnje strane i polako će iščeznuti iz novina. Od svega će, na kraju, ostati samo gorak i mučan utisak o prilikama u zemlji, o Koštuničinom čuvenom legalizmu.

Stevan Blažić
Novi Sad