Poštovani čitaoci,
Koristimo ovu priliku da vam se najiskrenije zahvalimo na poverenju koje nam već godinama ukazujete i da vas ujedno pozovemo da nam i dalje pišete o svemu što vas tišti, muči ili raduje. Ujedno vas molimo da dužinu svojih rukopisa ograničite na tridesetak kucanih redova, da bi zbog ograničenosti prostora sva mogla da budu objavljena. Hvala na saradnji.

Redakcija Glasa javnosti

Gospođo, zar je moguće, u današnje vreme kada je toliko stručnih i kvalifikovanih ljudi nezaposleno, a ljudi koji su u Fond dovedeni po svim mogućim linijama (političkim, rođačkim i interesnim), a veoma skromnog znanja, predstavljaju neophodne kadrove. Za neke od njih ima saznanja da postoje i krivične prijave.

U vreme kada je ovakva situacija u zemlji, kada se sredstva za isplatu penzija skupljaju na veoma težak način, a svi znamo koliko se te penzije i koliko penzionera živi na ivici siromaštva i golog preživljavanja, vi omogućavate da se ljudima koji Fondu ništa ne znače kad je reč o znanju i radu (osim za lični materijalni interes) dodele ogromna sredstava za kupovinu stanova preko prioritetne - kadrovske liste izigravanjem svih normi u skladu sa opštim stanjem. Draga gospođo, izračunajte koliko bi se penzija moglo isplatiti za oko 200.000 evra za jedan stan od oko 100 kvadrata!

Nepotrebne nabavke

Draga gospođo, izračunajte koliko bi se penzija moglo isplatiti za fiktivne ugovore sa nepoznatim firmama za izmišljene usluge koje nikada nisu izvršene (2.000 evra plus porez svakog meseca dve i po godine unazad), izračunajte koliko bi se penzija moglo isplatiti nepotrebnim nabavkama, za koje niste doneli nijednu odluku u prethodne dve godine, a zakon je jasan: Fondom upravlja Upravni odbor, a ne direktor koji je dužan da sprovodi Odluke Upravnog odbora. Šta je nabavljeno, po kojim cenama, za čije potrebe i sa kolikom provizijom!

Za koje potrebe je vozni park u Fondu u poslednje 2-3 godine udesetostručen, verovatno zato što su službeni automobili na ličnom raspolaganju 24 časa dnevno, 365 dana u godini za vikende, godišnje odmore sa putnim nalozima i bonovima za benzin koji plaća Fond. Draga gospođo, svi ti koji koriste službene automobile i danju i noću, 24 sata dnevno, 365 danu u godini svakog meseca bez imalo stida uzimaju naknadu od fonda za prevoz do posla i sa posla. Zato nije jadno i bedno zbog onih jadnih i bednih penzionera u ime kojih ste vi imenovani za predsednika Upravnog odbora!!

Penzioneri gladuju

Poznato vam je da veliki broj penzionera ne može sebi da obezbedi ni jedan obrok dnevno, ali zato rukovodstvo Fonda doručkuje na teret fonda, a poznato vam je da je naknada za topli obrok uključena u zaradu. Jadno i bedno gospođo Todorović! U ime penzionera došli ste za predsednika Upravnog obora Fonda, a verovatno ne znate kako se stanovi penzionera koji su umrli dodeljuju kobajagi na "čuvanje" svojim ljudima. Koliko ima jadnih i bednih penzionera samo u Beogradu, koji nikada nisu dobili stan, a ceo radni vek su izdvajali za stambenu izgradnju!

Draga gospođo Todorović, bili ste ministar u Titovo vreme, da li je tada to bilo moguće. Nemojte omogućavati ovaj kriminalni i lopovluk u fondu, ako ne zbog drugih, onda sebe radi!

Tomislav Jovanović, penzioner
Beograd

Mi, dečaci u ono vreme posleratnih godina od 46. pa na ovamo, dobro pamtimo beogradske fasade i trotoare ispisane mnogobrojnim parolama kao:

"Smrt fašizmu-sloboda narodu", "Živeo narodni front", "Dole domaći izdajnici", "Tito partija, narodna armija", "Trst je naš" i još sijaset drugih. Sve su one nosile u sebi "snažne poruke i opomene" bilo kome ako se drzne i pokuša da ugrozi naš "mir, sreću i blagostanje", biće dočekan snagom, jedinstvom, čvrstinom i nesalomljivim otporom naših radnih ljudi.

Ispiranje mozga

Verovatno da su ti, za nas nepoznati autori dotičnih parola, bivali slavljeni, nagrađivani i možda odlikovani. U ono vreme sve je to palilo i prolazilo kod širokih masa uporedo sa kolektivnim ispiranjem i zakrečavanjem mozgova.

Međutim, 30 do 40 godina kasnije, tačnije od 90-ih pa na ovamo, "materijali i alati" su se promenili, pa su četke, kofe i kante sa krečom ili masnim i posnim bojama, zamenjene malim sprej-bocama napunjenim jakim i hemijski postojanim obojenim supstancama, koje se brzo i lako nanose i dugo zadržvaju na raznim podlogama. Na scenu stupaju grafiti raznih oblika, kaligrafije i kolorita, najpre po zidovima škola i fakulteta, a kasnije i po fasadama i staklenim površinama stambenih i poslovnih zgrada.

Moglo se zapaziti mnoštvo vrlo simpatičnih, emotivnih i ljubavnih poruka, upućenih sa muške ili ženske strane sa potpisima nekih Igora, Željka ili Malene, Ivane, Dragane i dr. Ima tu čak i vrlo duhovitih aforizama, što govori da naša mladost poseduje nepresušnu riznicu misli, ideja, izreka i dr.

Ali, ono što treba da nas u poslednje vreme posebno zabrine, jesu grafiti nabijeni mržnjom, teškim uvredama i psovkama kao i osvetničkim pretnjama nacionalističko - šovinističkog karaktera i sadržaja i to po jednom broju manjih i većih mesta Vojvodine, isključivo na srpskom i mađarskom jeziku. To čestite i poštene građane obeju nacionalnosti duboko vređa, zabrinjava, pa bogme i plaši, a verujem i pripadnike drugih nacionalnosti. Ukoliko se to ne saseče oštro i energično u korenu, može stvoriti velike probleme sa teškim posledicama.

Ja, kao savestan građanin zemlje Srbije, pogotovu rođen u braku roditelja različitih vera i nacionalnosti, žestoki sam protivnik ispisivanja bilo kakvih grafita sa bilo kojim porukama, a naročito ako se to dešava na lepim fasadama i staklenim površinama velikih stambenih i poslovnih zgrada a da ne govorimo na kulturno-istorijskim spomenicima i objektima.

Između dva zla

Prema mom mišljenju, tako nešto su spremne da urade osobe "nabijene" ideološkom, političkom i nacionalnom mržnjom, zatim mentalno poremećeni i lakši psihopati kao i uličarski i besposličarski "plaćenici" za "nagradu" od 10 do 15 evra. Naškrabaće bilo šta, bilo gde i bilo sa čime.

Zato veoma pozdravljam i dajem snažnu podršku mladim, čestitim i naprednim ljudima i aktivistima u vojvođanskim gradovima na njihovoj akciji "prekrivanja" i premazivanja sa jačim bojama, tih krajnje ružnih, uvredljivih i odvratnih natpisa bez obzira što će na fasadama ostati fleke, koje odudaraju od ostalog dela fasade, što je u krajnjoj liniji daleko manje "zlo" nego "sadržina" postojećeg grafita.

Ljubiša Stojanović
Beograd

Savez učitelja Beograda obnovio je svoje aktivnosti posle jednog perioda kada je taj rad gotovo zamro. Naš glavni grad, sa 17 svojih opština, ima 170 osnovnih škola i skoro 2000 učitelja, a to je ogroman radni potencijal, spreman da reformu iznese na svojim leđima. U Beogradu, u kome se godišnje povodom usavršavanja okuplja više hiljada učitelja iz Srbije, valja organizovati uposliti i obavestiti taj prvi ešalon u obrazovanju da se aktivno uključi u značajne poslove i promene našeg školstva.

Sudeći prema interesovanju ministra Vuksanovića za umerenu reformu školstva, koji uvažava mišljenje praktičara, ima nade da se dosta toga pozitivnog dogodi u obrazovanju kako bi Ministarstvo prosvete, po njegovim rečima, bilo "servis koji će pomagati reformu". Onda učitelji Beograda, posle sastanka svog Saveza 8. decembra 2004. godine, kreću u veliki, najpre organizacioni posao, a zatim i u sva usavršavanja nužna za značajne promene u reformi.

Tako je odlučeno da se u okviru Saveza učitelja Beograda obnovi rad aktiva za: kompleksnu metodu, nezaposlene učitelje, penzionisane učitelje, radionice: Ruke u testu".
Da ne bude zabune, ovaj poslednji Aktiv se neće baviti domaćinstvom, već učeničkom kreativnošću u kombinatorici i logičkom zaključivanju sa pronalaženjem originalnih rešenja iz prirode i tehnike.

Savez učitelja Beograda vodi istaknuti učitelj i pedagog Miroslav Marinkoivć, koji će sa izvršnim odborom od 17 učitelja (iz svake opštine po jedan), raditi na ozbiljnim zadacima stručnog usavršavanja i okupljanja učitelja u svoj Savez, a časopis "Učitelj", čiji je on urednik, beležiće sve potrebe, teškoće i uspehe učitelja Beograda i Srbije.

Učiteljstvo Beograda je snaga koja po pameti i vrednoći može da bude vodilja za usavršavanje nove škole za 21. vek. Ostaje da se iskoriste sve mogućnosti da se ostvari evropska reformisana škola, a tome će vidan doprinos dati i Savez učitelja Beograda.

Za Savez učitelja Beograda
Cveta Đurašković, učiteljica

Ovih dana izašla je iz štampe knjiga profesora dr Kamenka M. Markovića pod nazivom: "Pod nebom zavičaja". Iako je ovo zbirka pesama, pisac je knjigu ilustrovao sa više od dvadeset izvanrednih fresaka iz crkve Sv. Jovana Bogoslova u Poganovu. Nikad do sada niko nije objavio na jednom mestu ovako uspešne reprodukcije ovog hrama koje potiču iz 1499. godine.

Iz teksta koji je izvanredno prilagođen reprodukcijama čitalac će saznati sve o hramu, njegovim ktitorima, tipu, vremenu kada je nastao, kad je živopisan. Napravljena je i analiza fresaka kada je nastao, kad je živopisan a i analiza fresaka sa stilskog stanovišta. Kamenko M. Marković ovom knjigom želi da pomogne ideji da se već deceniju započeta obnova hrama Sv. Ilije u selu Zvoncu - nastavi. Novac od prodatih knjiga profesor ima nameru da uloži u obnovu ovog hrama.

Ovih dana on će štampati i razglednicu sela Zvonca sa istom namerom. Nas nekoliko želi da pokrene započetu akciju vezanu za obnovu pomenutog hrama. Sjajne freske Sv. Jovana Bogoslova u Poganovu preporučiće ovaj region kao izuzetno značajan za srpsku kulturu i duhovitost. List kakav je vaš objavljivanjem ovog teksta mnogo bi nam pomogao u našoj nameri. Iskreno vam zahvljujem,

Marina Conić
Niš