[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Nedelja, 12. 12. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Prof. Veronika Išpanović o planu zatvaranja psihijatrijskih odeljenja

Ukidaju se bolnice

za duševno obolele

Dugotrajnim lečenjem u psihijatrijskoj ustanovi pacijenti postaju zavisni i pasivni, lišeni učešća u socijalnom životu zajednice, a većina ljudi ostaje u tim ustanovama zbog toga što o njima nema ko da brine

BEOGRAD - Novim zakonom o zaštiti prava mentalno obolelih osoba, kad on bude usvojen, mogao bi da bude rešen jedan od velikih problema u lečenju mentalnog zdravlja, a to je da osobe koje imaju neki mentalni poremećaj ili bolest odbijaju da priznaju postojanje poremećaja kao i samo lečenje.

Zbog toga su psihijatrijskim službama kod nas često bile vezane ruke u situacijama kada je okruženje obolelog ukazivalo na problem, a bolesnik nije pristajao na dobrovoljno lečenje. Mnoge porodične tragedije dešavale su se upravo zbog toga što su osobe sa duševnom bolešću dospevale u psihijatrijsku ustanovu u poodmaklom stadijumu bolesti, kada je i oporavak i izlečenje mnogo teže.

Prisilno lečenje

- Osoba sa teškim duševnim poremećajem najčešće nije svesna svog poremećaja koji ugrožava zdravlje, život i bezbednost i bolesnika i osoba iz okruženja. U takvim situacijama ta osoba mora se prisilno odvesti u ustanovu. Takav postupak, po predlogu zakona, može da pokrene bilo ko iz neposredne okoline obolelog, a neophodno je da takav uput izda lekar koji ga je pregledao i koji je posumnjao da ta osoba može da ugrozi i svoje i zdravlje i život nekog drugog - objašnjava u razgovoru za Glas prof. Veronika Išpanović, član Nacionalne komisije za mentalno zdravlje.

Ovakav postupak, prema njenim rečima, ne mora da se primenjuje samo u situacijama kada je osoba opasna po sebe i druge, već i kada, na primer, neće da jede, laže, odbija saradnju i slično, čime narušava kvalitet života svojih ukućana.

Prema rečima naše sagovornice, novi zakon najavljuje i postepeno zatvaranje velikih psihijatrijskih bolnica, otvaranje takvih odeljenja u opštim bolnicama, kao i osnivanje centara za mentalno zdravlje, "zaštićenih stanova" ili stanova "na pola puta" i radionica.

U ovakvim stanovima, koji bi bili u vlasništvu zajednice, a u nadležnosti centra za mentalno zdravlje, živelo bi šest-sedam osoba sa mentalnim poremećajem koje nemaju potrebu za aktivnim bolničkim lečenjem, ali nisu u potpunosti sposobne da vode samostalni život, nego im je potrebna podrška ljudi iz okruženja ili stručnjaka za mentalno zdravlje.

- Takve osobe ili nemaju porodicu, ili porodica ne može da ih prihvati, a oni sami nisu radno sposobni da se sami izdržavaju. Postojale bi osobe koje bi ih obilazile, kontrolisale terapiju, a za takve bi se organizovale radionice u oblasti male privrede, od čega bi oni mogli da žive - dodaje prof. Išpanović.

Opravdanje za plan postepenog gašenja velikih psihijatrijskih bolnica, kako je rekla dr Išpanović, leži u tome što dugotrajnim lečenjem u psihijatrijskoj ustanovi pacijenti postaju zavisni i pasivni, lišeni su ravnopravnog učešća u socijalnom životu zajednice, što je osnovno pravo svakog čoveka. Odnos prema pacijentima u takvim ustanovama je često otuđen i formalizovan, jer je teško sprovesti i indivudalizovati rehabilitaciju za hiljadu ljudi.

"Zaštićeni" stanovi

- Većina ljudi ostaje u tim ustanovama zbog toga što o njima nema ko da brine, pa će zbog toga biti stimulisano lečenje u zajednici, kućno lečenje, pa će i u tom smislu porodica biti finansijski stimulisana da preuzme deo odgovornosti. Država mora da finansijski pomogne porodicu jer je to za njih i emocionalni i ekonomski teret. Inače, predlogom zakona je predviđeno i postojanje ličnog zastupnika mentalno obolelih osoba, kog će im, u slučaju da nemaju staratelja, dodeljivati sud, a postojaće i nezavisno multidisciplinarno telo koje će kontrolisati primenu zakona i uslove u psihijatrijskim ustanovama - završava prof. Išpanović.

U Italiji uveliko zatvorene

- U Italiji je, na primer, 1978. godine donet zakon kojim je obustavljeno primanje pacijenata u velike psihijatrijske bolnice, a poslednji pacijent je otpušten 1999. godine. Znači, bilo je potrebno 20 godina da se primeni u praksi ono što je predviđeno ovakvim zakonom. Pritom, smanjivanje broja kreveta u psihijatrijskim bolnicama mora ići istovremeno sa otvaranjem posebnih odeljenja u opštim bolnicama i osnivanjem "zaštićenih stanova" da se ne bi desilo ono što se desilo u Americi. Tamo su doneli zakon o zatvaranju psihijatrijskih bolnica, a istovremeno nisu osnivali "zaštićene stanove" i desilo se da su mnogi bolesnici završili na ulici kao beskućnici, a onda i kao alkoholičari.


D. Stanimirović


vesti po rubrikama

^društvo

16:44h

Intervju: Vesna Pešić, bivši predsednik GSS i ambasador SCG u Meksiku

16:51h

Prof. Veronika Išpanović o planu zatvaranja psihijatrijskih odeljenja

17:00h

Postavljena još jedna brana zbog novog izlivanja nafte iz broda "Ljubica"

17:12h

U Hrvatsku bez viza do kraja 2006.

17:24h

"Vode Vojvodine" saopštile: Tisom stiže zagađenje

 


     


FastCounter by LinkExchange