[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Ponedeljak, 6. 12. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Reporter Glasa obišao Berlin, današnju prestonicu Nemačke koja je dokaz da dobro pobeđuje zlo, ali da se zlo ne sme zaboraviti

Grad iz kog nosite

pun kofer emocija

U jesen 1990, na istočnoj strani zida 118 umetnika iz 21 zemlje naslikao je 1,3 kilometra dug mural u znak sećanja na zlo koje je srušeno sa njim. Najduža galerija na svetu nosi danas naziv East Side Gallery

Potpuno atipičan kao prestonica, sa gradskom strukturom koja je sasvim neočekivana, sa kvartovima od kojih svaki čuva i neguje sopstveni karakter i atmosferu, grad koji je na čudesan način nanovo izrastao posle totalnog ruiniranja, ratnog (od savezničkog bombardovanja) i poratnog (od najezde socijalizma u najgorem obliku), grad s neverovatnim stepenom živosti, s puno kontrasta i ekstrema - to je Berlin na kraju 2004. i samo nekoliko dana pošto je obeležio 15 godina od rušenja Berlinskog zida i ulaska one druge Nemačke (Istočne, iza zida) u normalan život.

A koliko je život u Berlinu normalan vidi se na svakom koraku - u prevozu, pozorištu, na Trgu Marlene Ditrih, na vrhu Rajhstaga (koji i danas, a posebno vikendom pohode kolone turista, ali još više Nemaca), na Aleksanderplacu, u uskim uličicama starog jezgra grada, koje izgledaju kao da ih je neko naslikao, u univerzitetskom delu grada, na velikim reklamama koje prekrivaju cele zgrade, u kafeu "Ajnštajn", gde se pije najbolji kapućino u Berlinu, u neverovatnom broju muzeja (među njima su i Muzej luka i Kuća krompira), u svakoj čaši piva i svakom zalogaju "vuršteva" svih nijansi i boja, u paketićima marcipana neverovatnih oblika, u trgovačkim centrima koji rade do ponoći - najzad, u Berlincima i sa Berlincima, koji su nemarno obučeni, otvoreni i raspoloženi, u poslu totalno posvećeni, ali nekako bez grča i lagano, a mimo toga opušteni i, iznad svega, prezadovoljni što žive na spoju nekad dva potpuno različita sveta koja sada konačno mogu da uživaju u tome što su isti, ili bar približno isti, jer oni preko zida sigurno još dugo neće zaboraviti eksperiment uživo u kojem su participirali svim svojim životima.

Spoj zapada i istoka u Berlinu se sada vidi još samo u ostacima zida (na radost turistima) i u uskoj liniji od drugačijeg asfalta koja vodi kroz ceo grad, tačno onuda kuda se zid protezao.

"Zid" je, inače, u stvarnosti postojao praktično svuda oko zida, predstavljajući sa svake strane uzanu, sigurnosnu, ali i smrtonosnu zonu, koju su budno "čuvali" saveznici. Praktično svaki deo današnjeg Potsdamer trga bio je uzana, ali smrtonosna traka - prolaz kojim su oni najhrabriji pokušavali da se dokopaju normalnog života. Jedna od takvih, ali svakako najpoznatija tačka bila je famozna Cheskpoint Charlie, koja je danas tek jedan od tragova istorije zida.

U jesen 1990. na istočnoj strani zida 118 umetnika iz 21 zemlje naslikao je 1,3 kilometra dug mural u znak sećanja na zlo koje srušeno sa zidom. Najduža galerija na svetu nosi danas naziv East Side Galler.

Prestonica

Grad se prvi put pominje 1237. godine, a u 21. vek ušao je sa 3,4 miliona žitelja koji su se spojili u jedno 9. novembra 1989. rušenjem Berlinskog zida, a poslednje godine prošlog veka i nemačka vlada preseljena je iz Bona u Berlin.

Danas, i ostaci zida i linija kojom se on pružao služe uglavnom za slikanje, još više za sećanje, odnosno za nezaborav, čemu su Nemci toliko predani, a sve u želji i nameri da se i danas izvinjavaju za sva zla koja su naneli drugima. Tim povodom u gradu niče i nešto što bi trebalo da bude berlinsko izvinjenje Jevrejima, nešto poput gigantskog groblja, obeležja, bez reči, ali s puno emocija.

Upravo su emocije nešto što u velikoj količini obavezno ponesete kad napuptate Berlin, ako ih (emocije) ne primetite, registrujete i štekujete negde u glavi i srcu, znači da niste skapirali ni Berlin ni Berlince, a onda vam je džaba što ste tamo hodali, smrzavali se, jer vetar stalno duva, i znojili se, jer gde god uđete greju ko ludi.

Džaba vam je što ste prošli i Alejom Karla Marksa i videli bistu Bertolda Brehta i što ste se zavlačili uličicama oko crkve Svetog Nikole, džaba vam je i što ste buljili u katedralu po noći jer tada je najlepša, džaba što ste se slikali ispred Brandenburške kapije, džaba jer Berlin je više od svega toga osećaj i emocija koju morate poneti, čuvati i pamtiti.

Kapija pomirenja

Brandenburška kapija simbol je nekad podeljenog i zavađenog grada, a danas ujedinjenja zemlje. U neoklasicističkom stilu sagrađena je krajem 18. veka i bila je najlepša od tadašnjih ukupno 18 kapija grada. Kada je 1806. Napoleon okupirao grad, on je rimsku dvokolicu s vrha kapije odneo kao plen u Pariz. U Berlin je, uz veliku pompu, dvokolica vraćena 1814. godine. Skulpturama na kapiji naudile su i ratne igre četrdesetih godina prošlog veka, ali su one restaurirane 1950. i takve su uglavnom do danas.


M. V.


vesti po rubrikama

^putovanja

16:25h

Reporter Glasa obišao Berlin, grad iz kog nosite pun kofer emocija

16:40h

Sedmodnevno krstarenje Bajkalom, svetim morem Sibira

16:25h

Popularne daleke destinacije: Nova godina na Baliju

17:10h

Preporučujemo: Dečja planina spremna za zimu

   
 


     


FastCounter by LinkExchange