[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Ponedeljak, 6. 12. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


GLAS ISTRAŽUJE

 

Posledice siromaštva, migracija, ratova i nezdravog života u naredne dve decenije postaće zaista vidljive

Srbija na samrti

* Očekuje se porast broja obolelih od raka, tuberkuloze, dijabetesa i psihoza.

* Od bolesti srca i krvnih sudova boluje svaki treći čovek, pod stresom 37 odsto ljudi.

* Svega 18 odsto pola sata dnevno fizički aktivno, a gojazno je 44 odsto populacije

Iako se možda svima čini da smo, u globalu, mrtvi bolesni, da ljudi umiru od srca i raka na svakom ćošku, da je samoubistava i psihijatrijskih poremećaja sve više, da virusi stižu sa svih strana, prema rečima lekara, pravi period oboljevanja tek stiže jer će posledice godina siromaštva, migracija, ratova, sukoba i potpuno nezdravog života u naredne dve decenije postati zaista vidljive.

Već je poznata činjenica da u Srbiji od bolesti srca i krvnih sudova boluje svaki treći odrasli čovek i da kardiovaskularne bolesti čine 60 odsto ukupnog broja bolesti, ali budući da gotovo polovina odraslog stanovništva puši, da je pod stresom 37 odsto stanovništva, da ribu u proseku jedemo četiri godišnje, a meso i masnoće gotovo svaki dan, da je voće i povrće čine svega pet odsto ishrane, da je svega 18 odsto stanovništva pola sata dnevno fizički aktivno (podaci Instituta "Batut"), da problem gojaznosti ima 44 odsto populacije, a povišenog krvnog pritiska 24 odsto, narednih godina očekuje nas prava poplava srčanih bolesti i to sve više među mladima.

Imajući u vidu da je ovakvo rizično ponašanje faktor rizika za mnoge druge bolesti, pa i nastanak dijabetesa (od kog sada boluje u Srbiji oko 400.000 osoba, a 120.000 je već na insulinu), od kog će takođe sve više biti obolelih.

Činjenice

* 200.000 poseta psihijatru
* Tri čoveka izvrše samoubistvo svakog dana
* 100.000 obolelih od hepatitisa Ce
* 400.000 obolelih od šećerne bolesti
* 120.000 osoba na insulinu
* Tri hiljade novoobolelih od tuberkuloze
* 800 osoba na dijalizi umre za godinu dana

Uzroci smrtnosti u 2003.

* bolesti krvotoka 55,2 odsto
* tumori 18,4
* nedovoljno definisana stanja
* povrede i trovanja 3,7
* bolesti respiratornog sistema

Rizični za zarazne bolesti

Kad je o zaraznim bolestima reč, tu, na sreću, bar tako kažu epidemiolozi, nema iz godine u godinu više obolelih. Brojke su otprilike iste ili nešto malo veće, ali budući da imamo mnoštvo nehigijenskih naselja i da retko peremo ruke (po ulasku u kuću 71 odsto građana, pre jela 88 odsto, a posle toaleta 92), veoma smo rizična populacija za mnoge kontaktom prenosive bolesti. Što se tiče seksualno i krvlju prenosivih bolesti i tu je sve više obolelih. U Srbiji ima oko 100.000 obolelih od hepatitisa Ce, oko 1.800 zarađenih HIV-om, od kojih godišnje umre oko 30.

Što se tiče malignih bolesti (koje su na drugom mestu po smrtnosti sa 17,4 odsto), prema rečima dr Slobodana Čikarića, predsednika Društva Srbije za borbu protiv raka, u narednih deset do 15 godina možemo očekivati čitavu eksploziju ovih bolesti zbog ispaljivanja raketa sa osiromašenim uranijumom u toku bombardovanja. Već su objavljeni rezultati istraživanje nevladine organizacije "Milosrdni anđeo" koji pokazuju da je već sada, zbog uranijuma, broj obolelih od raka uvećan za 200 odsto, a dr Čikarić je izjavio da, imajući u vidu ovakve podatke, ne možemo ni da zamislimo "šta će da bude".

Čak je i Svetska zdravstvena organizacija upozorila da će 2020. godine broj obolelih od ove opake bolesti biti udvostručen u odnosu na 2002. i da će najveće oboljevanje biti u siromašnim i zemljama u razvoju kojima pripada i SCG. Kod nas je, prema podacima "Batuta", za poslednjih deset godina broj obolelih od raka veći za 20 odsto (u 2000. godini oko 22.000 novoobolelih, zvanično). Zbog upotrebe duvana, nezdrave ishrane i brzog tempa života očekuje se porast broja raka pluća, debelog i tankog creva, kao i raka dojke i materice. S obzirom na to koliko se i sada čeka na zračenje, sa očekivanim brojem obolelih, bez nove opreme crno nam se piše.

Kod nas se odmah iza malignih bolesti, kao uzrok smrtnosti nalaze saobraćajne nesreće. U Srbiji je, kako je nedavno saopštio i ministar zdravlja saopštio, broj nesreća na putevima od 1992. do 2002. godine više nego udvostručen, jer je sa 27.000 porastao na 60.000 godišnje, a oko 1.500 ljudi kod nas godišnje na taj način izgubi život. Svakog dana u saobraćajnim nesrećama strada četiri ili pet građana.

Što se tiče plućnih bolesti, ni tu ne stojimo sjajno jer je tuberkuloza, sudeći po podacima, počela da se vraća. Iako je u ranim devedesetim beležen pad slučajeva tuberkuloze kod nas, poslednjih nekoliko godina, kako je rekla Dragica Pešut iz Instituta za plućne bolesti i tuberkulozu, broj obolelih stagnira, u Ministarstvu kažu i da blago raste, što je zaista zabrinjavajuće. Kod nas se godišnje registruje oko 3.000 novoobolelih, a prošle godine umrlo je 254 osoba. Zbog sve većih migracija i siromaštva tuberkuloza je očito postala ponovo aktuelna bolest.

Nažalost, sve češće ćemo se suočavati i sa bubrežnim bolestima, budući na loš kvalitet vode u mnogim krajevima (Zrenjanin, Kikinda, Kraljevo, Vranje, Loznica). Nefrolozi već poznaju ova endemska područja iz kojih dolazi sve veći broj onih završavaju na programu redovne dijalize - "tretman veštačkog bubrega). Takvih je najmanje 3.500 u Srbiji, a prema podacima Udruženja neforloga, svake godine ima od 1.200 do 1.300 novih, a godišnje umre od 700 do 800 pacijenata na dijalizi. Na transplantaciju kod nas čeka oko 1.300 ljudi, a godišnje se obavi svega 50.

Psihijatri upozoravaju: Nervozno više od pola nacije

I naši i strani psihijatri upozoravaju da će već 2020. godine depresija postati drugi uzrok smrti. Uopšte psihijatrijske bolesti su već sada kod nas u porastu što, kako kažu stručnjaci, uopšte ne treba da nas iznenađuje, s obzirom na to u kakvom vremenu živimo.
Kod nas je već u poslednje tri godine, prema podacima Instituta za mentalno zdravlje, broj mentalnih poremećaja porastao za 12 odsto. Procenjuje se da će svaki deseti stanovnik imati neki mentalni poremećaj, neki kažu da psihičke bolesti čine oko 20 odsto svih ostalih, a treći da su uzrok smrti u deset odsto. Samo u Beogradu se beleži oko 200.000 poseta psihijatru godišnje.
Institut za neuropsihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", prema rečima direktora dr Ivana Dimitrijevića, dnevno urgentno zbrine od 25 do 30, godišnje oko 9.000 osoba, a oko 4.500 osoba bude na bolničkom lečenju tokom godine. Jasna Milanković iz Republičkog zavoda za statistiku kaže da je prošle godine bilo 1.381 samoubistvo u Srbiji, što znači da se svakog dana ubiju najmanje tri čoveka.
Istraživanja "Batuta" pokazuju da 44 odsto naše populacije ima depresivne simptome, nesanicu 24 odsto, nervozu 62, a izražen stres 10 odsto. Stoga uopšte ne iznenađuje i podatak iz istraživanja da raste i broj korisnika sredstava za smirenje, kao i to da se alkohol uzima tri puta više nego mleko i da svaka četvrta osoba ne misli da je alkohol štetan. Zato i ne iznenađuje podatak Zavoda za bolesti zavisnosti da je broj onih koji su se već obratili lekaru zbog alkohola veći za deset odsto.


Danijela Stanimirović


vesti po rubrikama

^društvo

16:39h

Posledice siromaštva ... nezdravog života u naredne dve decenije postaće zaista vidljive

16:47h

Predlog zakona o zaštiti svedoka ušao u skupštinsku proceduru

16:54h

Ušteda po donošenju zakona o parničnom postupku

17:01h

Kragujevac: Bez tuđe pomoći ne može da živi 800 ljudi

17:10h

Uskoro zakon o denacionalizaciji

   


     


FastCounter by LinkExchange