GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Ima li pravog rešenja za problem evidentiranja republičke imovine

Srbija bez imanja

Problem nesređenih podataka o imovini Republike Srbije ili parametara na osnovu kojih bi se odredilo vlasništvo i vrednost imovine naveo me je da kroz ovaj skraćeni materijal objasnim problem nesređenih podataka dela imovine Republike Srbije i ujedno ponudim polazna rešenja za evidentiranje državne imovine prema svim prepoznatljivim pokazateljima.
Istorijski posmatrano, imovina Republike Srbije prema poreklu je vlasništvo onoga ko ima dokaz o vlasništvu.

Pored neprirodnog porekla, postoji imovina koja je postala vlasništvo države putem investiranja, zadužbina, poklona, nasledstva i sl. U periodu od 1995. godine Vlada Republike Srbije donela je Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije. Tako je 1997. godine formirana Republička direkcija za imovinu Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 53/95, 3/96, 54/96, 32/97, 44/99).

Bez titulara

Od 1945. do 2000. godine nastale su značajne promene u organizovanju Republike Srbije. Raspadom Savezne Republike Jugoslavije, Republika Srbija organizovana je kao samostalna država, a uporedo s tim, imovina Republike Srbije morala je administrativno da se prenese na novog titulara. Republika Srbija poverila je svoju imovinu nizu različitih institucija na upravljanje i korišćenje. Imovinu Republike Srbije čine: nepokretnosti, pokretne stvari, novčana sredstva, premije i pokloni.

Nad imovinom Republike Srbije, shodno Zakonu o sredstvima u svojini Republike Srbije, sprovode se nadzor i evidencije.
Problem nadzora i evidentiranja imovine na osnovu Zakona je nedovoljno obrađen jer se nigde ne navodi da je Direkcija za imovinu u obavezi da sastavi uputstvo, odnosno pravilnik o načinu evidentiranja imovine. Takvo uputstvo je potrebno da bi se sačinio kontrolni mehanizam nad stvarnim stanjem državne imovine na terenu.

U sadašnjem evidentiranju nepokretnosti postoji niz propusta. Počev (za građevinske objekte) od površine objekata, godina starosti, vlasničkih listova, nesređenih "NEP" obrazaca i sl. Finansijske vrednosti građevinskih objekata u poslovnim knjigama korisnika državne imovine su nerealno iskazane pa je na taj način imovina obezvređena, iako su u mnoge građevinske objekte ulagana značajna sredstva iz budžeta.

Imovina koja je ostala u sastavu Republike Srbije je neažurna - nesređena i u krajnje amdinistrativno haotičnom stanju. Kao dokaz toj tvrdnji, Republika Srbija ne može zasigurno da kaže kolika joj je vrednost imovine i čime raspolaže. Taj problem će se otkloniti tako što je potrebno sačiniti jedinstvenu metodologiju za vrednovanje imovine na osnovu koje bi se formirala centralna baza podataka. Iako se deo imovine Republike Srbije vodi odvojeno - strateška imovina od ostale, treba razgraničiti ukupnu imovinu na stratešku i ostalu, a ostalu imovinu po njenom značaju.

Nesređeno stanje državne imovine daje utisak nesređenosti države.
Ustavom Republike Srbije jasno je određen značaj imovine i definisana je kao državna, privatna i društvena.

Analizirajući propisan obrazac (NEP), koji je kreiran 1997. godine i ranije, na osnovu koga će vas službenici Republičke direkcije za imovinu obavestiti o načinu i sadržaju evidentiranja, uveravam vas da su ti obrasci krajnje nekompletni i neodrživi kada se ima u vidu nemogućnost kontrole validnosti dostavljenih podataka.

Način sređivanja centralne baze podataka za državnu imovinu je da Vlada Republike Srbije definiše posebne instrumente na osnovu kojih bi se procenila državna imovina. Uspostavljanjem mehanizma za vrednovanje imovine Republike Srbije, lako je napraviti modalitete za praćenje vrednosti svake vrste imovine do njene konačne sudbine.

Ne može se vrednovati ono čega nema, odnosno ono za šta ne postoje uredne knjige. Kada su u pitanju podaci o zemljištu, koje treba da ima Direkcija za imovinu u svojoj evidenciji, to se ne može ni zamisliti bez uredne katastarske evidencije (nadamo se da će dobijena sredstva za sređivanje katastarskih podataka biti namenski iskorišćena).

Posmatrajući gore navedene probleme, nameće se zaključak da se osnovni problem evidentiranja imovine svodi na ljudski faktor i logistiku za njeno sprovođenje.

Ljudski faktor

Ljudski faktor kod korisnika ili ustanova kojima je data imovina na upravljanje mora biti toliko svestan odgovornosti da se imovina mora evidentirati po određenim standardima i sa jasnim uputstvima za njeno evidentiranje.
Precizno odrediti univerzalnu nomenklaturu za nepokretna i poketna sredstva koja se evidentiraju.

Za osmišljanje ovakvih rešenja je potrebno sadejstvo profesionalnih kadrova koji moraju biti u vezi sa određenom kontrolnom strukturom - inspekcijama, koje bi povremeno usmeravale i pravile aplikacije za automatsko sprovođenje kontrole.

Drugi značajan faktor je ulaganje u logistiku. Vlada Republike Srbije mora da shvati da bi samo deo para koje je nekontrolisano dala za investicije, ne više od 1,5 odsto tog novca, mogao da posluži za izradu logistike - centralne baze podataka, a pri tome bi napravila veliku uštedu jer bi se imao uvid u pravo stanje državne imovine.

Ova analiza nema za cilj da proziva ljude već samo da ukaže da se sređivanjem državne imovine definiše osnov sređivanja Republike Srbije.

Kapitalno sređivanje

Na kraju, institucije zapadne ekonomije ne poznaju i ne priznaju kategoriju društvene imovine u preduzećima i uvek u pregovorima traže dokaze o vlasništvu (proces privatizacije treba da uspešno eliminiše taj problem). Nažalost, mi za najveći deo imovine u preduzećima i ustanovama nemamo sređenu dokumentaciju kojom bismo dokazali vlasništvo ili pravo korišćenja. Tipičan primer je državna imovina u preduzećima koja su ostala na Kosovu i Metohiji.

Kao zaključak konstatujem da se moraju hitno preduzeti mere za kapitalnom sređivanju podataka o državnoj imovini. Ukoliko se ti podaci ne srede, predprivatizacioni procesi i procesi privatizacije su neodrživi sa stanovišta vlasništva jer bi imali nesređene imovinske odnose koji su ionako opterećeni hipotekom prošlosti. Drugi razlog sređivanja podataka o imovini RS je taj što se programom dugoročnog razvoja Republike Srbije mora projektovati u budžetu na ime javnog duga uvećana vrednost za obeštećenje vlasnika kojima je imovina oduzeta u minulim vremenima.

Nenad Kaluđerović
Beograd