[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Nedelja, 5. 12. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Fragment iz romana "Supersonično tumaranje" Vladimira Lazarevića

Beskorisni zombiji

Zaista, mnogobrojni tadašnji sledbenici izvornog panka, većinom regrutovani iz nešto starijih generacija, onih koje je iz prve ruke drmnuo "Paket aranžman", ali i iz uvek i na svakoj tački zemljinog šara prisutnih grupa onih sasvim mladih ljudi koji sa zadrtošću sedamdesetogodišnjaka odbacuju svaku novinu, svako "omekšavanje" i "razvodnjavanje" kao folirantsku prevaru - svi su oni bili beskrajno anahroni u svom angažmanu: ličili su na stare novine, na odavno iščitane hodajuće pamflete.

Šezdesetosmaši su, pristavši da budu pripitomljeni i da ostanu bez iluzija, upravo zauzimali visoka mesta u posttitovskoj hijerarhiji udruženog rada, ali ništa zato: postojao je i u svojoj tvrdoglavosti polako sazrevao novi divlji, opasni, društveno osvešten i iluzijama nahranjen naraštaj.

Na žalost, ta živopisna kontrakulturna grupacija bila je osuđena na izolaciju i samodovoljnost: Sinan Hasani i Lazar Mojsov, tadašnji predsednik, odnosno potpredsednik predsedništva SFRJ, nisu marili, pa čak ni znali za fotokopirane fanzine koji su se delili ispod ruke, za zaokružena slova "A" naškrabana po zidovima, za bedževe na kojima je pisalo "Solidarnost" i "Fuck off", niti za refrene pesama koji su većinom bili kopije refrena o buntu londonskih, njujorških i detroitskih radničkih sinova koji tavore na socijalnoj pomoći.

Te naše kopije su bile pomalo nategnute: postajao si član Saveza socijalističke omladine po definiciji - čim napuniš osamnaest, upisivao si neki egzotični fakultet, imao si kakav-takav džeparac koji su ti davali roditelji, spavao si do podne, a onda je trebalo da se popneš na binu, opsuješ, opališ po gitarskim žicama i uverljivo otpevaš nešto u stilu: "Moja majka i moj otac su kreteni/Pobegao sam od kuće i živim u skvotu/Radim od sedam do tri, u fabrici/Gazda me eksploatiše/Ovaj sistem je nepravedan/Kradu, lažu, bogate se/Vreme je da podignemo glas."

Socijalna kritika je ovdašnjim rokerima uglavnom stajala kao piletu hozentregeri. Razlog je taj što smo mi samim svojim rođenjem postajali beskorisni, inertni zombiji ugrađeni u fasadu socijalističke uravnilovke kao lobanje u ćele-kulu. Jedini prihvatljiv izlaz, jedini iskaz koji je ličio na nešto bilo je pevanje o paranoji, o depresiji, o dosadi i prljavim gradskim ulicama kojima besciljno lutaš. To su bile, a i ostale, proverene vrednosti ovdašnjeg omladinskog života.

Jedina stvarnost, toliko puta prežvakana da je postala folklor. A možda je mali nedostatak bio i to što su u toj stvarnosti svi ponešto studirali, makar i rekreativno. Falilo nam je šljakera. U stvari, falilo nam je šljakera sa gitarom. Bar ih ja nešto nisam viđao.

Ko je još lud da radi, ako se već smatra umetnikom ili konzumentom umetnosti? Ulogu novca i poražavajuću, tragično zaglupljujuću neophodnost njegovog zarađivanja počinjemo ozbiljno da spoznajemo tek sad, devedeset treće, kad se Zavod za izradu novčanica u Topčideru toliko zahuktao da ponestaje nacionalnih velikana koji bi se pojavili na novim, stalno ničućim apoenima.

Vladimir Lazarević je pisac, prevodilac i saradnik rubrike "Glasno". "Supersonično tumaranje" je njegov prvi roman i ovih dana bi trebalo da se pojavi u knjižarama u izdanju Narodne knjige.


vesti po rubrikama

^glasno

16:35h

Fragment iz romana "Supersonično tumaranje" Vladimira Lazarevića

16:42h

Potpuni preokret u novoj programskoj šemi Doma omladine Beograda

16:53h

Izložba "Budi jak, drugi deo" Kolje Božovića u galeriji "Zvono"

17:01h

Zograf u Italiji

17:14h

Londonski di-džej dvojac u Domu omladine u Beogradu

17:25h

"Orgazam" i "Kičma" u Zagrebu

 


     


FastCounter by LinkExchange