Godinama unazad, a naročito posle osnivanja Saveza učitelja Srbije 1982. godine do danas, prvi ešalon u organizovanju - učitelji, postavljaju svome ministarstvu mnoga pitanja, tražeći reformu obrazovanja od bazične škole do univerziteta.

Tražili su učitelji Srbije, a ima ih više od 20.000, da se promeni dosta toga u obrazovanju, ali uglavnom se sve završavalo na obećanjima. Govorili su učitelji na mnogobrojnim svojim susretima, seminarima, okruglim stolovima i kongresima o tome da ovu i ovakvu osnovnu školu, verbalno-reproduktivnu i agresivnu, treba što pre zameniti mislećom školom po potrebi đaka, volji roditelja i zahtevu savremenog društva. Ali, to je bio pucanj u prazno. Deklarativno svi su se složili da školu treba reformisati ali bivši ministri ili nisu znali ili nisu hteli da se ovim ozbiljnim poslom pozabave. Nije ni čudo.

Reforma

Naši ministri su bili:ekonomsisti, pravnici, inženjeri, političari ali ne i poznati pedagozi, pa nije ni čudo što u reformu nisu hteli da zagrizu. A učitelji su na svojim skupovima prozivali nadležne i tražili da se školstvo konačno reformiše.

Njihova pitanja su bila životna - od onih sa koliko godina dete treba da pođe u školu, koliko će trajati osnovno obrazovanje, do zahteva za ozbiljnom revizijom nastavnog programa, broja časova, tvrdeći da za prvaka i osmaka čas ne može da traje isto, da klupe za malog đaka kome noge vise i onog u osmom koji ne zna šta će sa njima, ne mogu biti iste. A o broju knjiga u torbi, o nametnutoj lektiri, apstraktnim sadržajima i drugim problemima da i ne govorimo.

Učitelji su na seminarima tražili da se na njima više govori o savremenim oblicima rada, novim nastavnim metodama, individualnom napredovanju učenika, njihovim sklonostima i talentima a zalagali su se i za otvaranje učiteljskih fakulteta. Ovu poslednju bitku su dobili. Fakulteti danas obrazuju učitelje za savremenu školu ali ih ministarstvo zaobilazi kada treba ući u reformu.

A onda je naišao period demokratizacije društva pa, sledstveno tome, i promene u obrazovanju. Međutim, odmah su se pojavile manjkavosti u viziji reformisane škole, jer tome nije prethodila ozbiljna priprema, neophodne provere relevantnih pokazatelja, kakva nam škola treba za novi milenijum, i kakvi kadrovi da tu reformu iznesu. Menjali su se zakoni, programi, ministri, a reforma nije zaživela. A kako i može da se promenom vlasti sve ranije briše, što izaziva zabunu praktičara koji treba reformu da realizuju.

No, nadajmo se da će i prosveti svanuti bolji dani, jer je na čelo obrazovanja došao čovek koji ume da uvažava mišljenje praktičara. Novi ministar g. Vuksanović. kao obrazovan čovek i roditelj, pre svih shvatio je da bez školskih ljudi nema ni reforme.

Savez učitelja

Tako se odmah našao na tri sastanka sa učiteljima Sribije u njihovom Savezu i izjavio: "Nijendu odluku u toku reforme školstva neću doneti bez prethodnog dogovora sa Savezom učitelja, jer su oni moj glavni oslonac u sprovođenju važnih promena u sistemu osnovnog obrazovanja". Time što je obećao dr Vuksanović spada u retke ministre koji zna da će školski ljudi najbolje znati šta traži nova škola.

Takođe je jedan od retkih ministara koji je još rekao: "Ministarstvo prosvete treba da bude servis koji će koristiti učitelji i svi drugi u obrazovanju, do univerzitetskog. Do sada su, nažalost, reformu osmišljavali ljudi iz Ministarstva, davno odvojeni od prakse. Novi ministar hoće "evropsku školu u Srbiji", ali reforma mora biti bez potresa i naglih obrta, jer bi to imalo negativan uticaj na đake i roditelje".

I već je na delu pokazao da će istrajati u saradnji sa školskim ljudima, pa je već na drugom sastanku sa učiteljima raspravljao o Standardizaciji ortografije pisanih slova naše ćirilice. A od prvog decembra ove godine stajaće novi ministar iza seminara na kojima će biti 5.000 učitelja, a njihov Savez će sve sledeće seminare za unapređenje nastave održavati uz punu saradnju sa Ministarstvom.

Nadajmo se da će g. Vuksanović isto tako biti dobar saradnik učiteljskim fakultetima, srednjoj školi i univerzitetu. Reforma je ozbiljan i dugotrajan posao, pa se nadamo da će g. Vuksanović, kao mlad i obrazovan čovek, sve to izdržati i biti dosledan u obećanjima, jer je i veliki Sokrat rekao "Govori da te vidim". Našem obrazovanju treba čovek koji će najpre proceniti naše mogućnosti, pa tek onda umerenim tempom rešavati bitne probleme u našem reformisanom obrazovanju.

Ako sa novim ministrom ne budemo imali jasnu viziju škole od bazične do univerziteta, ni reforma "na parče" nam neće pomoći. Stoga sve školske strukovne organizacije treba da budu neposredni učesnici u reformi obrazovanja, a novi ministar će koordinirati sve radnje od Zakona do školskih programa. Poželimo novom ministru da u svom mandatu bude uspešan na zadovoljstvo đaka, roditelja i društva.
Moramo mu u tome pomoći.

Cveta Đurašković
Beograd