[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Četvrtak, 2. 12. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Skupština izglasala odluku o ostavci Janukovičevog kabineta

Pala vlada u Kijevu

Sve oči uprte su u Vrhovni sud koji i dalje razmatra žalbe na povrede postupka tokom predsedničkih izbora

Parlament Ukrajine (Vrhovna rada) juče je izglasao odluku o ostavci vlade premijera Viktora Janukoviča i formiranju vlade "narodnog poverenja". Koalicionu vladu formiraće aktuelni predsednik Leonid Kučma i predsednik Vrhovne rade Vladimir Litvin, na osnovu konsultacija sa svim poslaničkim frakcijama i grupama.

Predsednik Ukrajine Leonid Kučma, predsednik parlamenta Vladimir Litvin i dvojica predsedničkih kandidata, Viktor Juščenko i Viktor Janukovič, složili su se juče da u državi treba izvršiti političke, ustavne i zakonske reforme, kako bi se prevazišla kriza.

Kompromisno rešenje

klikni za uvecanjeNa okruglom stolu, uz učešće međunarodnih posrednika, oni su postigli dogovor da bude izmenjen Ustav, čime bi premijer imao veća ovlašćenja, zatim zakon o izboru predsednika, kao i da se sprovedu političke reforme, na osnovu čega bi se vlada formirala po novom principu, prenosi Beta.

Kučma je posle skupa izjavio da je pronađeno "kompromisno rešenje" i da su zajedničku izjavu o tome potpisali svi učesnici razgovora. Prema njegovim rečima, učesnici okruglog stola dogovorili su se da pristalice opozicije deblokiraju državne institucije i da se osnuje ekspertska grupa koja će pripremiti pravne osnove za izlazak iz krize.

Strane su potvrdile da neće dozvoliti primenu sile i ocenile da je neophodna deblokada državnih institucija. Učesnici razgovora su se dogovorili i da treba preduzeti maksimalan napor za očuvanje teritorijalnog suvereniteta države, smatrajući da u tome treba da učestvuju sve političke snage i poslaničke grupe, dodao je Kučma.

Kučma je saopštio da je dogovoreno da naredno zasedanje okruglog stola na kojem će učestvovati Juščenko, Janukovič i evropski posrednici, bude održano posle zasedanja Vrhovnog suda Ukrajine, koji odlučuje o žalbama Juščenka na rezultate izbora.

Saradnja je jedino rešenje

Dejli telegraf procenjuje da će, u slučaju da aktuelni i proruski premijer Janukovič bude potvrđen kao novi predsednik, doći do nastavka masovnih protesta u Ukrajini. S druge strane, ako prozapadni opozicionar Juščenko bude proglašen za predsednika, dići će se ukrajinski jug i istok i tražiti autonomiju, ako ne i otcepljenje. Ako Rusija i Zapad budu sarađivali, mogli bi da Ukrajinu vrate sa ruba provalije. Neuspeh u toj saradnji doveo bi, sa druge strane, do ishoda od koga svi strepe - nestabilnosti u istočnoj Evropi, zaključuje Dejli telegraf.

Juščenko je ocenio dogovore postignute tokom okruglog stola kao "kompromisne". "Odluka je kompromisna, posebno u delu koji se tiče blokade državnih institucija. Možda je to glavni kompromis. To je kompromis razumnih ljudi", kazao je Juščenko nakon sednice. On je dodao da ako vlast bude neiskrena i izazove nezadovoljstvo naroda, rukovodstvo opozicije neće zaustavljati svoje pristalice.

"Ako vlast bude vodila dijalog otvoreno i pošteno, nije nam potrebno da blokiramo državne institucije", kazao je Juščenko. Inače, Juščenko i Janukovič su se juče prvi put rukovali od početka izborne kampanje.

Budući da ukrajinska postizborna kriza eskalira i preti da se pretvori u raspad zemlje, možda čak i građanski rat, međunarodni posrednici intenzivirali su napore. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, koji boravi u Kijevu, izjavio je da svako rešenje mora da bude u okvirima ukrajinskog zakonskog okvira i bez upotrebe sile. Solanin portparol Kristina Galjak najavila je da će on posle posete Kijevu otići i u Moskvu, ali detalje te posete nije saopštila.

EU kriva za krizu

U Kijevu očekuju i poljskog predsednika Aleksandra Kvašnjevskog i predsednika ruske Dume Borisa Grizlova. I sam Kvašnjevski zna da ova posredovanja neće rezultirati dramatičnim promenama, pa je unapred izjavio da je njegova druga misija u Ukrajini znatno teža od prve i da bi, ukoliko dođe do novih pregovora, u njima morala da učestvuje i Rusija.

U Briselu se, inače, razvoj ukrajinske krize prati sa velikom pažnjom i zabrinutošću. Ono čega se u EU najviše plaše jeste izbijanje nasilja i podela Ukrajine na "istok" i "zapad", budući da postoji gotovo geografska podela zemlje na pristalice sadašnjeg premijera Janukoviča i opozicionog lidera Juščenka. Poljski premijer Marek Belka podsetio je juče Brisel da deo odgovornosti za sadašnju krizu u Ukrajini snosi upravo EU jer je više od deset godina bila nezainteresovana za tu zemlju, a posebno za njen ulazak u Uniju.

V. Popović


vesti po rubrikama

^svet

17:03h

Skupština izglasala odluku o ostavci Janukovičevog kabineta

17:10h

U kopovima najmnogoljudnije zemlje na svetu učestale nesreće

   



     


FastCounter by LinkExchange