BEOGRAD - Privrednici u Srbiji očekuju dalji
inflatorni pritisak i rast cena u naredna tri meseca, kao i porast
rizika poslovanja, izjavila je juče saradnik beogradskog Ekonomskog
instituta Dragana Petković, prilikom predstavljanja novog broja
"Konjukturnog barometra" tog instituta.
Saradnik Ekonomskog instituta iz Beograda Stojan Stamenković
ocenio je kao dobru i antiinflatornu meru odluku Narodne banke
Srbije o postepenom ukidanju plaćanja čekovima na poček. Stamenković
je objasnio da je efekat čekova na poček, kad inflacija počne
da raste, kao u Srbiji, sličan emisiji novca od strane stanovništva.
Prema njegovim rečima, u odbranu čekova na poček, neprihvatljiv
je argument da stanovništvo teško živi i da su takvi čekovi neophodni.
Efekat bi bio isti kada bi, kako je naveo, uz isto obrazloženje
loših uslova života, NBS naštampala malo novca i podelila ga građanima
kako bi se živelo bolje. On je istakao da su čekovi veoma zastareo
način plaćanja, koji se ne može naći "ni u jednoj ozbiljnijoj
zemlji". Stamenković nije mogao da proceni da li će ukidanje
plaćanja čekovima na poček privremeno dovesti do izvesnog smanjenja
tražnje, a time i do smanjenja proizvodnje koja treba da odgovori
toj tražnji, pre svega kada je u pitanju prehrambena industrija.
Stamenković je naveo da je teško očekivati da će mere NBS doprineti
da se banke više okrenu ka kreditiranju privrede. On je kazao
da će ta mera samo doneti pogoršanje uslova kreditiranja stanovništva.
Saradnik instituta Nebojša Savić je kazao da će, i pored mera
NBS koje pooštravaju odobravanje potrošačkih kredita građanima,
banke manje finansirati privredu zbog povećanja rezervi kod NBS
po osnovu kredita za stanovništvo, čime je imobilisan njen kreditni
potencijal.
Beta
