[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Sreda, 27. 10. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Foto

Ne ponovilo se: srpske izbeglice u NATO bazi

Kosovo i Metohija između planova za decentralizaciju i inicijativa za otcepljenje i nezavisnost

Za budućnost Kosmeta
ključna sledeća godina

Savet bezbednosti UN napraviće bilans o tome da li je postignut napredak ka multietničkom Kosovu, regiji koja bi mogla da bude i pod trogodišnjim monitoringom EU

BEOGRAD - Međunarodna zajednica bi uskoro, kako Glas nezvanično saznaje, mogla da prihvati delove iz plana Vlade Srbije za decentralizaciju Kosova i Metohije, ali one koji se slažu sa predlogom norveškog diplomate Kai Eide, koji je posle martovskih nereda boravio u ovoj pokrajini i sačinio izveštaj za generalnog sekretara UN.

Istovremeno, šef Unmika Soren Jesen-Petersen dobiće uskoro ovlašćenja slična onima kakve u Bosni i Hercegovini ima visoki predstavnik Pedi Ešdaun i moći će sa političkih pozicija da uklanja lokalne političare koji su protivnici zahtevanih reformi i koji, po njegovom mišljenju, ne žele da Kosovo uspe kao multietnička zajednica.

Ozbiljniji razgovori o decentralizaciji, koji bi uskoro mogli da počnu, obuhvataće i pitanje paralelnih struktura. Albanci će, složi li se Kofi Anan sa Eidinim planom, morati da za manjinske zajednice obezbede odgovarajuće usluge u oblasti zdravstva i školstva. Unmik će imati pravo da izriče sankcije u slučajevima kada se takve usluge ne obezbeđuju.

Pritisak UN

Kosovski Albanci će svakako popustiti pod pritiskom međunarodne zajednice i pristati na takve "ustupke" Srbima, ali neće odustati od osnovnog cilja - nezavisnog Kosova. Ta tema će sve češće biti pokretana, tim pre što će sredinom iduće godine početi razgovori o konačnom statusu. Među Albancima se govori da će to biti početak razgovora o nezavisnosti.

Nije isključeno da, s obzirom na skoro isti raspored snaga u parlamentu kao i u prethodne tri godine, jedna od radikalnijih partija, pre svih Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja, izađe sa zahtevom za raspisivanje referenduma o statusu Kosova.

Foto

Irski pripadnik Kfora tokom martovskih nereda

Šef Unmika mogao bi da poništi odluku Skupštine, ali će to ponovo međunarodnu zajednicu staviti pred pitanje treba li Kosovo da postane nezavisno, ili ne. Kai Eide u svom izveštaju predlaže decentralizaciju bez podele Kosova i nezavisnost. Istovremeno, Petersen jasno stavlja do znanja da neće biti otpočinjani razgovori o konačnom statusu Kosova sve dok se za zaštitu manjina koriste bodljikava žica i jedinice Kfora.

U svakom slučaju, sredinom 2005. Kosovo neće postati nezavisno. Savet bezbednosti će napraviti bilans o tome da li je postignut napredak u onim standardima koji su nužni za multietničko Kosovo kao što su povratak izbeglica, bezbednost, pravosudni sistem i delotvorne institucije. Kasnije će se nastaviti sa standardima nužnim za integraciju u Evropsku uniju.

Uloga Vetona Suroija

Albanci neće gubiti vreme da na mala vrata Kosovo uvedu u nezavisnost. Ulazak Vetona Suroija u parlament nagoveštava nov način rada. Suroiju, koji je dosta realan i upućeniji u međunarodne odnose i razmišljanja zapadnih političara, jasno je da se neće dogoditi i formalno priznavanje nezavisnosti Kosova. Ali, sve će učiniti da Kosovo u narednih 12 meseci dobije svoj Ustav i zakone u celosti. On će u parlamentu otvoriti i pitanje bezbednosti i pokrenuti inicijativu za formiranje ministarstva policije i pravde. Već se čuo zahtev za formiranjem obaveštajne službe.

Dani i meseci koji slede proteći će u iznošenju novih predloga za konačno rešenje Kosova i raspravama o njima. Sve veću ulogu uzimaće zemlje zapadne Evrope, kojima ne bi odgovaralo nezavisno Kosovo, ali ni rešenja koja bi podrazumevala razmenu teritorije ili podelu na osnovu etničkih kriterijuma, jer bi to moglo da ima opasne posledice po region.

Kao jedno od mogućih kratkoročnih rešenja po kuloarima zapadnoevropskih konferencijskih dvorana pominje se stavljanje Kosova pod trogodišnji evropski monitoring, čime bi se dobilo na vremenu i sačekao pravi trenutak (ako uopšte postoji) za pokretanje pitanja budućeg statusa, pri čemu je neophodno angažovanje Beograda.

S druge strane, međunarodna zajednica će morati da započne te razgovore dok još ima, kako je primetio i Eide u svom izveštaju, "snagu i uticaj koji su joj neophodni za sprečavanje i upravljanje unutrašnjim i spoljnim izazovima". Jer, Albanci su sve nervozniji i nije isključeno da ponove martovske nerede i svoj bes upere ka mirovnjacima u kojima sve češće vide okupatore.

Ljiljana Staletović


vesti po rubrikama

^društvo

16:20h

Za budućnost Kosmeta ključna sledeća godina

16:29h

Država ne zna da izađe na kraj sa decom koja žive na ulici

16:40h

Negotinsko preduzeće "Feniks" obnavlja proizvodnju riblje ikre

16:48h

Pretplatnici mobilne telefonije često zatrpani neželjenim porukama

17:00h

U toku rekonstrukcija crkve Sveti Prohor Pčinjski kod Bujanovca

17:10h

Direkcija podnela 142 tužbe zbog 17,5 milijardi dinara duga

17:21h

Predlog zakona o dostupnosti informacija podržavaju svi osim poslanika SRS

17:30h

Za seks iznuđen silom predviđene kazne i do 18 godina zatvora

17:38h

O služenju vojske na fakultetima početkom novembra

17:45h

Bečej: Preteći grafiti na mađarskom

17:57h

Okrugli sto o osobama sa invaliditetom

 


     


FastCounter by LinkExchange