Svuda u svetu raste broj onih koji pokazuju vidno ili skriveno interesovanje za mnoge vrste raznih droga i njihove sintetičke derivate, kojima je savremena farmaceutska industrija veoma bogata. Sve te droge imaju nekoliko bitnih, zajedničkih svojstava: rasprostranjenu upotrebu u širokim slojevima stanovništva, depresivne efekte na neurofiziološke i psihičke mehanizme, kao i individualne i socijalne efekte. Mnoge od njih stvaraju fizičku zavisnost, što ih čini traženim "lekom" po svaku cenu.

Problemi u porodici

U našoj zemlji narkomanija je sve zastupljenija kod današnje omladine, a dileri su, između ostalog, i sami učenici srednjih škola. Droga se može naći na svakom koraku i dostupna je svima, pa čak i osnovcima.
Najčešći razlozi zbog kojih deca posežu za narkoticima jesu dokazivanje u društvu, nestabilni porodični odnosi, monotonija svakodnevnice, bekstvo od surove stvarnosti.

- Imao sam dvanaest godina kada sam saznao da tata, koji je u to vreme bio na lečenju od alkohola, ima ljubavnicu. Pošto je mama saznala za to u kući su nastale nepodnošljive svađe, zbog čega se tata vratio piću. Niko nije obraćao pažnju na mene, a imao sam problema u školi. Nije mi bilo ni do čega, želeo sam da me nema. Tada sam 'spas' pronašao u marihuani. To je bio samo početak. Droga je postala deo mene, nisam imao snage da joj se oduprem. Nisam mogao sam, a nisam ni želeo. Ovako mi je bilo mnogo lepše... - rekao je 15-godišnjak sa velikom prazninom u očima.

Da bi postigao željeni efekat narkoman mora povećavati doze i postepeno gubi snagu i potrebnu volju da bi se mogao odreći upotrebe droge, tonući postepeno u neodoljivu psihofizičku zavisnost narkotika. Pod njihovim dejstvom kod bolesnika se javlja i lažno osećanje pojačanja intelektualnih sposobnosti i apsolutna zaboravnost kako za fizičke, tako i za duševne bolove i patnje, koje su i primarni povod za uzimanje droge. Nažalost, posle duže upotrebe ta prijatna osećanja postaju sve slabija i pored povećanja doza.

Nedostatak samopouzdanja

Osobe nesigurne u sebe, odbačene od društva "najboljih", čine sve da bi bile prihvaćene i često idu protiv sebe, jer "cilj opravdava sredstvo". Mnogi od njih nemaju za šta da se bore, nemaju interesovanja za budućnost, već samo za jedan trenutak. Svakodnevnica im se smučila, oni ne žele da se trude. Za šta?! Pa, oni samo žele da im bude "lepo". Žive od danas do sutra.

Neki od njih se hvale i ponose time što rade. Ne pokušavaju to ni da sakriju. Uđite u bilo koju srednju školu i možete naći sve, od marihuane, preko ekstazija (kako kažu "ekseri"), do LSD-a i spida.

Jelena Černjanski
Jovana Sekulić
Beograd

Iako nije onako masovna zaraza kao sida, ili SARS, možda bi trebalo da se tom pojavom pozabave naši medicinski eksperti.
Za jednog, koga je ta boljka snašla, dok je bio na vlasti nikad nismo čuli da pati od visokog krvnog pritiska i od srčanih tegoba, a sad su se i sudije Tribunala zabrinule zbog njegovog zdravstvenog stanja.

Međutim, nije on jedini koji boluje od hagitisa; ta je bolest zahvatila čak i neke vojničine koji su sve do nedavno bili u punoj snazi i sad, kad bi trebalo da odu u Ševeningen, odjednom su se pokazali kao teški bolesnici. Ali, ta pošast hara i u redovma onih koji se već nalaze u Hagu.

Zato i predlažem da bi naši stručnjaci, pored materijalne pomoći optuženima, trebalo da se pozabave tom zabrinjavajućom pojavom, koja sve više uzima maha, čak i među onima koji virus zvani "karlitis", još nije napao.

Kao laik ne znam šta bi trebalo preduzeti, ali vidim da je taj virus napao i mozak mnogih običnih ljudi. Možda bi bilo najbolje da se svi oni leče ovde, u Srbiji.

M. Stebal
Novi Sad