[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Subota, 16. 10. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Autorski pečat Aleksandra Mijatovića i Maje Vidaković nose mnogi prestonički kafići i restorani

Arhitekte koje i

majstori hvale

Koliko je novca potrebno za uređenje zvuči kao i pitanje s koliko para jedna žena može da se obuče - to može da bude od 5.000 dinara do 5.000 evra

Autorski pečat Aleksandra Mijatovića nose mnogi restorani i kafići u prestonici. "Dorijan Grej", "Kandahar", "Franš", "Okno"i "Ćošak" samo su neki od njih. Ime Maje Vidaković stoji iza "Bolivuda", "Absenta" i "Insomnije". Iako nisu tim, povezuju ih kreativnost, ogromna energija i želja da od Beograda stvore metropolu.

S magistarskih studija na Kolumbija univerzitetu Maja se vratila pre dve godine. Pre odlaska u Ameriku radila je na televiziji, fakultetu i u jednom privatnom birou, a onda je dobila priliku da kreativnost pokaže u njujorškom dizajn studiju, koji se bavio određivanjem brendova.

"A, ko je ta mala Maja"

- Bilo je to dobro iskustvo koje sad primenjujem u Beogradu, jer kada radim neki prostor, obraćam pažnju na sve - od imena i hrane do izgleda mesta i toga ko tu treba da dolazi - kaže Maja i dodaje da nije cilj kopirati svet, već stvarati autentičan beogradski stil.

A Maja i Aleksandar, koji predaje enterijer na Fakultetu primenjenih umetnosti, slažu se da u Beogradu ima puno talentovanih ljudi, ali ih naši proizvođači ne koriste dovoljno. - Razlika između školovanih i neškolovanih arhitekata je kao nebo i zemlja, jer nije dovoljan samo osećaj za sklad boja i zavese. Ali, mi smo pametna nacija koja sve zna o svemu, od sporta do arhitekture - priča Aleksandar.

Činjenica da za sobom ima više od 300 projekata u gradu daje mu, kaže, veću slobodu da nameće svoje ideje.
- S godinama, nekako nesvesno, praviš svoj fazon po kojem te ljudi prepoznaju. A i ljudi sa kojima radiš su uglavnom ista ekipa izvođača, pa kroz kratak razgovor vidiš da li je neko profesionalac ili ne - kaže Mijatović.

I Maja se slaže da majstora ima različitih, od onih koji su navikli da rade po šablonu do majstora umetnika, koji se oduševe kad vide da nešto nisu radili i unesu puno žara u posao. - Imajući u vidu da sam mlada, pa još i žensko, trebalo bi da imam problem autoriteta, ali priznajem da se uglavnom izvlačim na šarm. Mada se dešavalo da uđem u prostor, a majstori kažu "A, ko je ta mala Maja". Na kraju se uvek vide rezultati, pa me i majstori preporučuju vlasnicima kod kojih rade - iskrena je Maja.

Večni problem u Srbiji je, prema Majinim rečima, budžet jer, da bi se adekvatno pratili svetski trendovi, treba novca. Ali to je zanimljivo, jer onda čovek mora da se snađe i nedostatak para nadoknadi maštovitošću.

Zbogom trendi lokalima

Arhitekte kažu da je pitanje novca kao pitanje s koliko para jedna žena može da se obuče. To može biti od 5.000 dinara do 5.000 evra i onda negde oduzmeš a negde dodaš, jer se na nekim stvarima ne može štedeti - prosto, dobri i dugotrajni materijali koštaju.

- Zanimljiv je primer tog "Bolivuda", koji je težak kič, ne u smislu neke naše šund varijante, već se bazira na savremenoj indijskoj produkciji, fenomenu koji je kao ludilo zahvatio ceo svet. I, pokazalo se da taj lokal nije pokupio našu "elitu", koja voli da šljašti, jer nije utemeljen u našem kiču, već tu dolaze ljudi koji su u toku šta se događa u svetu i sve shvataju kao zezanciju. I niko ne komentariše da li je to lepo ili ne, nego je atmosfera krajnje zabavna - priča Maja.

Aleksandar, koji se u svom radu okreće prirodnim materijalima, poput drveta, gvožđa i kamena, kaže da vlasnici lokala u Beogradu žele da se izdvoje interesantnom ponudom i pristupom enterijeru, a ranije su se uglavnom otvarali trendi lokali, u koje svi nagrnu u početku, a onda to mesto zaborave.

- Beograd polako stasava u metropolu jer je mesta za izlazak mnogo, a ta konkurencija je pozitivna. Primera radi, sada radim jedan kafić "Muds", koji će biti u svetlim bojama i aromama, a koji će govoriti: "Ovo je trenutak za mene" - zaključuje Maja.

Beograd u Vogu

Iako za Njujork kaže da ga doživljava kao svoj grad, vratila se pre dve godine jer nije mogla da se navikne na činjenicu da su tamo svi jako usko specijalizovani.
- To me je gušilo, a već je došlo vreme da odlučim hoću li ostati u Americi, pa sam prelomila da, ako će već da me hapse krediti, bolje ovde nego tamo. U isto vreme, desio se peti oktobar, a ja sam želela da budem deo te energije. Tada se vratilo i puno mojih prijatelja, pa smo onda napravili organizaciju "Mikser" iz želje da mnogobrojne kontakte koje smo stekli u inostranstvu iskoristimo da dovedemo ovde neke poznate ljude, kao i da naše "izvezemo" preko granice. I proizvod toga je što je u Vogu nedavno izašao tekst o Beogradu. Tako sam ovde kreativni direktor časopisa Genius domus i to me ispunjava, kao dodatak na moj kreativni posao - rekla je Maja Vidaković.

Prošlo je vreme minimalizma

Govoreći o svetskim trendovima, Maja i Aleksandar ističu da je vreme minimalizma i u svetu prošlo.
- Posebno u Njujorku, posle 11. septembra, ljudi se više okreću nekim istočnjačkim filozofijama, pa sva mesta imaju neki prizvuk zena. Sve se više koriste prirodni materijali jer su metal i staklo odavno "pase". U trendu je jednostavno i belo, na neki način skromno, jer su opomenuti da sva ta trka za moći i novcem dovodi do tragedije, ali i neke futurističke organske forme, u bojama ciklama i narandžasto, koji podstiču optimizam - kaže Maja.


A. Klarić


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

16:12h

Autorski pečat Aleksandra Mijatovića i Maje Vidaković nose mnogi prestonički kafići i restorani

16:28h

Bivši sovjetski vojni zatvor "Karostu" nazivaju poligonom za lude turiste

16:51h

Naučnici iz San Franciska pronašli ljude - detektore laži

17:20h

Zanimljivosti: Liz Tejlor ne da Van Gogovu sliku

 
 


     


FastCounter by LinkExchange