[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Subota, 16. 10. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Bivši predsednik Vlade SRJ tvrdi da nije bilo trgovine s Hagom

Vojska znala gde

je Ljubiša Beara

Bili su u pripremi dokumenti kojima nudimo garancije za dobrovoljnu predaju, ali nisu bili ozvaničeni, kaže Dragiša Pešić za Glas javnosti

BEOGRAD - Posle svih nedoumica koje je izazvao odlazak Ljubiše Beare u Hag, bivši savezni funkcioneri i nekadašnji Bearini advokati isključuju mogućnost da je on u Haškom tribunalu već boravio inkognito, pre nekoliko godina, da bi za sebe eventualno izdejstvovao bolji položaj.
- Bilo je govora da će se Ljubiša Beara dobrovoljno predati, ali on to nije učinio, bar kad je reč o zvaničnoj proceduri - kaže bivši predsednik Vlade Savezne Republike Jugoslavije Dragiša Pešić povodom faksimila dokumenta objavljenog u beogradskom nedeljniku Vreme.

U faksimilu adresovanom na Haški tribunal, pod naslovom "Garancija Savezne Vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Republike Srbije", piše, između ostalog, da vlade SRJ i Srbije predlažu da se on privremeno pusti na slobodu, a zauzvrat se obavezuju da će obezbediti njegovo pojavljivanje u Hagu kad sud to zatraži.
- Ne sećam se da smo takav akt u zvaničnoj proceduri doneli u vladi. Međutim, takvi ili slični dokumenti, koji u sadržaju imaju garancije i privilegije za one koji se dobrovoljno predaju, bili su u pripremi - navodi Pešić.

Bivši pomoćnik saveznog ministra pravde Nebojša Šarkić kaže da je 2001. godine, 2002. i 2003. bio zadužen, između ostalog, i za kontakte sa Haškim tribunalom. Šarkić navodi da su se sa haškim optuženicima tada stalno vodili pregovori o njihovoj dobrovoljnoj predaji, a da je objavljeni faksimil samo univerzalni predlog teksta koji reguliše uslove predaje optuženika.

Iznajmljen vojni stan

Pored svih nedoumica, u Bearinom slučaju jedno je sasvim nesporno - Vojska Srbije i Crne Gore znala je sve vreme gde se on nalazi jer je koristio stan koji pripada Vojsci.

Beara nije otkupio stan, već ga iznajmljuje od Vojske SCG pod posebnim uslovima, odnosno povlašćenim cenama. On je, takođe, primao penziju u Srbiji i imao državljanstvo SCG. Državljanstvo je, poput ostalih oficira bivše JNA, primio po automatizmu. Za taj čin nisu postojali nikakvi posebni uslovi. Na sličan način Beara je stekao i penziju, a državni vrh SRJ je samo dugo prećutkivao da je Vojska Republike Srpske bila kooptirana u Vojsku SRJ, bar kad je o platama i ostalim vidovima finansiranja VRS reč.

U optužnici Haškog tribunala, potvrđenoj u martu 2002. godine, piše da je Beara optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja. Rođen je u Sarajevu, 14. jula 1939. U maju 1992. imenovan je za načelnika za bezbednost Glavnog štaba VRS i bio je na toj dužnosti sve vreme na koje se odnosi optužnica.

Bearin dugogodišnji advokat i prijatelj Branko Stanić, međutim, navodi da je u to vreme Beara bio načelnik Odeljenja bezbednosti Komande ratne mornarice JNA i da je bio stacioniran u Bokokotorskom zalivu. Nakon toga, Beara je imao status pritvorenog lica jer je izdao naredbu: "Hoću ta četnička govna živa ili mrtva", posle incidenta u kojem su pripadnici paravojnih snaga, poznatih pod nazivom "šešeljevci", ukrali vojno vozilo. Za krivično delo, za koje je tada Beara osumnjičen, Vojni sud je mogao da izrekne i smrtnu kaznu. Stanić, međutim, navodi da je uspešno odbranio klijenta po slovu zakona.

Od Dalmacije do Haga

Inače, početkom devedesetih, kada se raspadala bivša SFRJ, Beara je bio oficir JNA i imao stan u Splitu. Kad se JNA povukla i Beara se iz Dalmacije službeno preselio u Boku. U VRS je stigao redovnim putem - iz JNA.

Za vreme napada VRS na srebreničku enklavu i ubijanja i pogubljenja muškaraca bosanskih muslimana koja su usledila, Beara je imao čin pukovnika i bio načelnik za bezbednost GŠ VRS. Od 13. jula do 16. jula 1995. godine bio je u zonama Bratunca i Zvornika, navodi se u optužnici Haškog tribunala, o kojoj je Beara odbio da se izjasni tokom prvog pojavljivanja pred sudom, 12. oktobra 2004. godine.

D. Đevori


vesti po rubrikama

^društvo

16:39h

Požega: Sumnja u zvaničnu verziju smrti sina vojnika u leskovačkoj kasarni

16:47h

Bivši predsednik Vlade SRJ tvrdi da nije bilo trgovine s Hagom

16:55h

Zoranu Stankoviću, načelniku VMA pretili zbog "zabranjenih priča"

17:03h

Slobodan Vuksanović novi ministar prosvete?

17:11h

Prognanim Srbima preti humanitarna katastrofa

17:19h

RHMZ najavljuje: Prvi sneg početkom novembra

17:27h

Koraks dobio orden Legije časti

17:35h

Anketa o radnoj snazi ubuduće redovno

17:43h

Valjevo: Indeks za devet Roma

 


     


FastCounter by LinkExchange