[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Subota, 16. 10. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Anđa i Milijan Kostić iz Požege sumnjaju u zvaničnu verziju smrti sina vojnika u leskovačkoj kasarni

On se nije ubio,

njega su ubili!

Skinuo sam čaršav sa deteta i prvo što sam video bila je velika rana na stomaku. Patolog mi je potvrdio da to nije rana od vatrenog oružja, nego od noža. Dragan je imao i dve rane na čelu, dva velika krvava podliva na potiljku, vrat mu je bio sav izgreban, imao je zemlju u ustima...

POŽEGA - Otvoreno sumnjamo da je naš sin Dragan ubijen u kasarni u Leskovcu, 27. avgusta ove godine, i da nije tačna verzija vojske da se Dragan tog dana ubio. Tražili smo, zaklinjali nadležne u decu da nam daju fotografije, zapisnik o događaju i o obdukciji. Evo, prošlo je već 49 dana od tada, ništa nismo dobili. Ako je sve u redu, ako je istraga urađena pošteno, što to kriju od nas…

Ovim rečima, juče u svojoj kući u Požegi, na kojoj se vije crn barjak, dočekali su nas Anđa i Milijan Kostić, majka i otac vojnika Dragana Kostića (23), koji je 27. avgusta ove godine, po saopštenju Informativne službe VSCG, objavljenom dan kasnije, "izvršio samoubistvo na stražarskom mestu u kasarni 'Jablanica' u Leskovcu".

Niko ništa ne govori

- U firmi gde radim, u kancelariji tehničkog direktora, u petak, 27. avgusta, posle podne saopštili su mi tu vest. Rekli su mi, sin ti se ubio na straži. Sutradan, u subotu, već smo nas četvoro iz familije samoinicijativno bili u Beogradu, na VMA, gde je bilo telo mog sina. Tako smo sačekali doktora Ivicu, patologa, ne znam mu prezime, zamolio sam ga da nas odvede, da vidim dete, ali i da nam daju prve fotografije snimljene na mestu nesreće, zapisnik o uviđaju, zatim izveštaj sa sudsko-medicinske obdukcije.

On je, sve redom, obećavao da će ispuniti moje zahteve. Skinuo sam čaršav sa deteta i prvo što sam video bila je velika rana na stomaku, u predelu želuca, u koju je bila uvučena gaza. Pitao sam patologa Ivicu je li to rana od vatrenog oružja, jer mi je rečeno da se Dragan ubio iz puške. Ivica je decidirano rekao da to nije rana od metka, nego od noža!

Dragan je imao, video sam, i dve rane na čelu, kao da su nanete oštrim predmetom, dva velika krvava podliva na potiljku, vrat mu je bio sav izgreban, sa tragovima noktiju, krvave podlive imao je i na podlakticama. Košulja na njemu bila je malo rascepljena, ali nije bila krvava, i pantalone su mu bile čiste. Nisu mi tada dali da vidim izlaznu ranu, rekli su kasnije ćeš, više očiju više vidi, ali mi kasnije nisu dozvolili da priđem - pričao nam je juče Milijan.

Tog dana na VMA, nastavljaju Anđa i Milijan, stigla su i dvojica oficira iz kasarne u Leskovcu. Viši oficir Kostićima je rekao da im se sin ubio u sedam sati i pet minuta ujutru, u spavaonici, iza vrata, dok je vojska bila na smotri i da su ispaljena ukupno četiri metka. Dva su završila u plafonu, dva u podu. Po činu mlađi oficir, nesrećnim roditeljima nešto kasnije rekao je da se Dragan ubio u šest sati i 40 minuta ujutru.

- Ni tada, ni kasnije, niko mi od oficira, niti iz istrage, nije rekao reč jednu kako se Dragan ubio, otkud četiri ispaljena metka, otkuda mu zemlja u ustima koju sam video na VMA. Rekli su mi da su krvavi tragovi na čelu od vrata, u koja je Dragan udario kad je pao, ali mi nisu mogli objasniti otkuda krvavi podlivi na potiljku, zašto mu je vrat izgreban. Rekli su mi da je jedan major koji je prvi stigao pokušao da mu da veštačko disanje i da su ogrebotine po vratu otuda, a ja, koliko znam, veštačko disanje se ne daje hvatanjem za vrat - priča Milijan.

Sada u sve sumnjamo, ići ćemo kod Tadića

- Na sve sad sumnjamo, naročito posle ovog u Beogradu. Možda je i on video nešto što nije smeo. Zašto od nas kriju zapisnike o uviđaju i obdukciju. Pisali smo Vojnom sudu u Nišu, odgovora nema. Zašto nas nisu pozvali na lice mesta odmah posle nesreće, kao ove ljude u Beogradu sad. Zašto nas ne prime kao ljude, nego nam je u Leskovcu jedan od vojnih policajaca čak pretio da mnogo ne pričamo. U utorak idemo u Beograd kod predsednika Tadića, za njega je Dragan glasao, u njega se nadao. Ostaćemo tamo sve dok nas ne primi, da mu ispričamo šta se od nas radi - zaključuju Kostići.

Dragan je dva dana kasnije, uz vojne počasti, sahranjen na groblju u Požegi u zatvorenom limenom kovčegu. Na sahrani nije bilo nikoga od vojnika ili starešina iz Leskovca.

Nekoliko dana kasnije Kostići su otputovali u Leskovac, na lice mesta.
- Primili su nas tamo kao da smo bombama opasani, kao da smo teroristi. Pitao sam oficira koji je bio u Beogradu gde su ta vrata u koja je moj sin udario, a on mi je odgovorio - nije imao nikavih udaraca. Doveli su nas do spavaonice. U ćošku gde se Dragan navodno ubio nije bilo nikakvih tragova krvi, niti tragova u parketu od udara puščanih zrna. Jedino su na plafonu, u trsci, bile dve rupice od metaka, razmaka metar i po. To je stari parket, videlo bi se da je u međuvremenu menjan - priča Milijan.

Majka Anđa dodaje da je sa sinom poslednji put razgovarala 26. avgusta, uveče, desetak sati pre tragedije.
- Rekao mi je da je pokraden, da su mu ukrali novac, oko 4.000 dinara, i žalio mi se da su ga maltretirali, ali mi nije rekao ko ga maltretira. Ujutru u sedam i trideset pozvala sam ga ponovo, telefon je zvonio, nije se javljao. Pokušala sam i kasnije, telefon je bio isključen - priča ona.

Maltretirali su ga

Kostići ne kriju da su promene na ponašanju sina uočili još 11. jula ove godine.
- Zvala sam ga, javio se promuklim glasom i počeo je da plače. Nije hteo da kaže što plače. Zvali su ga tih dana i drugi iz rodbine, nikom ništa nije rekao. Posle je došao za vikend. Nije hteo da nam kaže šta nije u redu, ni nama, ni sestri, ni kome drugome.

Posle smo mu išli u posetu, sreli se sa njegovim starešinom u kasarni, pitali smo znaju li oni šta se dešava sa Draganom, možda mu se nešto desilo na straži na kojoj je u to vreme stalno bio, nismo dobili nikakav odgovor. Jedino, tada uveče, rekao nam je da mu se ne ide u kasarnu jer je njegov vodnik dežurni - priča majka Anđa.

Tog dana u Leksovcu, u poseti Draganu, bio je i Anđin brat, vojnikov ujak Radovil Arsić.
- Pitao sam ga šta nije u redu. Rekao mi je samo da se nešto desilo na straži, ali dalje nije hteo ni reč da kaže. Rekao mi je još "imam veći problem" - priča Arsić.

Z. Šaponjić


vesti po rubrikama

^društvo

16:39h

Požega: Sumnja u zvaničnu verziju smrti sina vojnika u leskovačkoj kasarni

16:47h

Bivši predsednik Vlade SRJ tvrdi da nije bilo trgovine s Hagom

16:55h

Zoranu Stankoviću, načelniku VMA pretili zbog "zabranjenih priča"

17:03h

Slobodan Vuksanović novi ministar prosvete?

17:11h

Prognanim Srbima preti humanitarna katastrofa

17:19h

RHMZ najavljuje: Prvi sneg početkom novembra

17:27h

Koraks dobio orden Legije časti

17:35h

Anketa o radnoj snazi ubuduće redovno

17:43h

Valjevo: Indeks za devet Roma

 


     


FastCounter by LinkExchange