[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Petak, 15. 10. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Poslednje pribežište zdravog razuma

Ja sam pisac bastard, dospeo ni od kud. Nisam jevrejski pisac kao majstor Singer. Jevreji su u mojim knjigama samo literarnost, oneobičavanje u značenju ruskih formalista (ostranenije). Pošto je svet Jevreja iz Centralne Evrope jedan potonuli svet, bivši svet, i kao takav smešten u prostor stvarnog-nestvarnog.

Dakle u prostor literature. Ja nisam ni pisac disident. Možda pisac Srednje Evrope, ako to išta znači. Da nije bilo magle mojeg porekla, pitam se koje bih razloge imao da se bavim književnoću.

Najviše prezirem književnost koja se izdaje za manjinsku, književnost bilo koje manjine. Političke, etničke, seksualne. Književnost je jedna i nedeljiva. Dobra ili loša. Možete biti homoseksualac a ne biti Prust; biti Jevrejin a ne biti Singer... Siže mojih knjiga, da citiram Nabokova, jeste stil. Ili obratno: stil mojih knjiga jeste njihov siže.

Pišem na svom maternjem jeziku, srpskohrvatskom, to je instrument koji ne bih promenio ni za šta na svetu...
Ko sam ja? Ja posmatram, ne bilo mi zamereno. Posmatram ono što se može videti golim okom, a što ljudi ne vide najbolje. Posmatram dakle to osipanje, posmatram ga sa svoje opservatorije u desetom kvartu... I vidim ne malo stvari, katkad sa čuđenjem... I gledam kako je onaj koji je optužio klerike za izdaju i sam izdao.

No totalitarizam se ne može shvatiti s tolikom dozom ozbiljnosti... Za to je potreban Rable... Potreban je drugi jezik, drugi govor. Pišu se traktati ili se piše literatura. Literatura jeste, ili bi trebalo da bude, poslednje pribežište zdravog razuma. Treba spasti jezik od poplave tih borbenih klišea. Jedan ljubavni sonet, to je kamen u baruštini novogovora...

Svega je bilo kod Rablea: jezika, igre, ironije, erotike, pa čak i čuvenog angažmana. Šta ćete više od toga? Nažalost, ta čvrsta linija, ta glavna struja francuske književnosti koja započinje s Vijonom, prosto je nestala. Posle toga, sve se rasulo. Ovde igra, tamo angažman, ovde stil, tamo erotika. Vaza se raspala na hiljadu delova...

Ja sam homme des lettres, kako se veli u Francuskoj. Što znači da je ceo moj život literatura...Pišem retko. Literatura je uznošenje, ne inspiracija, molim vas. Uznošenje...To je tren u kojem imate utisak da u svim trivijalnostima, u taštini čoveka i života, postoji nekoliko povlašćenih trenutaka koje treba iskoristiti. To je dar Boga ili Đavola, svejedno, ali najveći dar. Osciliram između tih dveju paradoksalnih tačaka, koje se odbijaju... kao što osciliram između trenutaka praznine i gađenja prema literaturi, i retkih trenutaka kada nema tog gađenja.

Februar, 1983, (Homo poeticus, Djela Danila Kiša, Zagreb/Globus, Beograd/Prosveta)


vesti po rubrikama

^kultura

16:32h

Kalina Kovačević o svom debiju u filmu "Jesen stiže, Dunjo moja"

16:40h

Počinje nova pozorišna sezona u kragujevačkom Teatru "Joakim Vujić"

16:49h

Završeni Dani srpskog filma u Beču

16:55h

Danas se navršava petnaest godina od smrti pisca Danila Kiša, čiji je ceo život bio literatura

17:02h

Poslednje pribežište zdravog razuma

17:11h

Željko Đurović, o poslednjoj izložbi, fantastici, ženskosti, mirisu terpentina...

 


     


FastCounter by LinkExchange