GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Jesen u Srbiji -vreme za preterivanje na slavama i svadbama

Mora li kumu baš uvek da izgori kesa

U stilu pesme "Jesen stiže, Dunjo moja, jesen rana..." - stiglo je godišnje doba spavalica i sanjalica. Lišće još nije opalo, niti su obrani svi vinogradi kraj Topole, ali je jesen nedavno, 22. septembra, ipak, stigla na naše prostore. Kraći dani i vreme je odmah zahladnilo, uz pravu jesenju kišu. Ovo godišnje doba, koje se u našem narodu odvajkada vezuje za grožđe, vino i svadbe, simbol je odumiranja prirode, ali i početka svetkovina. Nastavljajući se do duboke zime, ova slavlja su priprema i za rađanje novog prolećnog života.

Dok ljudi skloni pesimizmu u jeseni vide sumorne dane, pune vetra, kiše i hladnoće, drugi skloniji vedrijoj strani života maštaju o prijatnim danima, obojenim žutim tonovima, šarolikošću boja i, naravno, miholjskom letu.

Vreme srpskih svetkovina

Jesen je vreme srpskih svetkovina, Krstovdan, strogog posta kada su se u selima stoka premazivala katranom u vidu krsta da bi se zaštitila od bolesti. Tog dana zmije se povlače u zimovnike. I sveta mučenica Sofija u jesen ima svoj dan, kao i njene kćeri Vera, Nada i Ljubav. U našem narodu se veruje da se deca rođena u kasnu jesen spavalice, što je kod Srba vrlo loša osobina jer spavače ostavlja neumivenim i posle izlaska Sunca.

U jesen se svetkuje i kultna svetica Petka, a onda dolaze Mitrovdan i Aranđelovdan, srpske porodične i zavetne slave. Ko želi zdravlje, veliku pažnju posvećuje Sv. Vračima, a do početka zime ima još vremena za Vavedenje i Nikoljdan.

Kad su u pitanju svadbe, u stilu poznate pesme "Jesen stiže, Dunjo moja, jesen rana...", uz sva zbivanja koja prate najveseliji događaj u životu. Srbi su po prirodi vesela nacija koja od davnina poštuje svoje drevne običaje i tradiciju koja se oživljava i prenosi s kolena na koleno. Jedino Srbi imaju krsnu slavu, slaveći svece kao zaštitnike kuće i ukućana. Nalazimo se u vremenu berbi vinograda koje najavljuju svadbe. I dok se slave i svadbe smenjuju kao po niski, razmišljamo o Srbima kao naciji koja po slavlju i veselju najpre može da se u svetu poredi sa Brazilcima.

Brazil je zemlja karnevala, fudbala i kafe, a Srbija svetkovina, svadbi, rakijice, šljivovice, naše mučenice. Samo što ona deluje više na nas nego kafa na Brazilce. I kad se kaže "Srbija - rakija" na šta nas neodoljivo inspiriše pesma Nele Andrić: "Volim momke koji piju rakiju, volim ih jer mirišu na Srbiju..."

U svetkovinama se malo i preteruje. Primer su svadbe, tolike pripreme, raskoš, kao deo naše svakodnevice. Da li neko može da dođe bez poklona? Umesto da se nameću u igri i veselju, zvanice se nameću novcem i poklonima. Ko će više i bolje i o tome se priča... Da li kumu mora uvek da izgore kesa? Drž'se kume, nisi dugme i sl. izazovi, iako čovek došao sa godišnjeg odmora. Tu su i glavni gosti, starojko (stari svat), te starosvatica i vojvoda koji bukliju pije, a kapljicu prenosi na sve goste - svatove.

Zadovoljno trljaju ruke

A tek muzika koja daje ton veselju zaradi dovoljno da se ne požali. Nisu to oni "svadbaroši" kao nekad, izborili se ljudi za svoj status - i cenu. Koliko je otišlo na muziku, zakup lokala, svi trljaju ruke, domaćini zadovoljni na obavljenom poslu - svi na dobitku.

- Koliko hiljada evra, dinara košta svadba? Pitanje je, koliko je ko moćan. Da li je to svadba ili biznis? Prosudite sami.

Slavoljub Ž. Todorović
Mladenovac