[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Nedelja, 10. 10. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Preporuka dr Predraga Kona, epidemiologa u Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja, u lečenju crevnih infekcija

Dijareju ne treba lečiti

Naravno, ovo se ne odnosi na slučajeve kad uz povišenu temperaturu problem traje više dana i osoba ne može da ustane. U suprotnom - treba pustiti da "toalet bolest" prođe

BEOGRAD - Konstatacija da su crevne infekcije česte u ovo doba godine, teško da može utešiti nekoga ko upravo "boluje" od ove "toalet bolesti". Ono što je najgore, gotovo niko ne zna kako se u slučaju ovih infekcija ponašati, da li otići lekaru, kako i čime se lečiti i slično. Ono što pojačava sumnju građana prema lekarima je i to da u ovakvim situacijama počinju lečenje pacijenta a da nije utvrđeno da li se radi o virusu ili o bakteriji.

Dr Ranko Dakić, direktor Instituta za imunologiju i virusologiju "Torlak", objasnio je za Glas da se analize na virus u stolici svuda u svetu rade retko.
- Ovakva ispitivanja se obavljaju kad se dogodi nešto ozbiljno, neka epidemija, infekcije u porodilištu, na primer. Niko u svetu ne radi virusološke analize na svaku dijareju - objašnjava dr Dakić.

Bakterijske analize su, međutim, ono što se podrazumeva kada je reč o dijareji. Te analize traju najmanje 48 sati koliko je potrebno da se te bakterije razviju. Lečenje ipak mora da počne odmah.

Dr Predrag Kon, epidemiolog u Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja, smatra da ove infekcije ne treba ni lečiti.
- Naravno, to se ne odnosi na izuzetne situacije kada je povišena temperatura, kad pacijent ne može da ustane. Lično podržavam prirodni put kada zdrave bakterije same potiskuju one koje izazivaju oboljenja. Mogu se koristiti i lekovi, poput flonivina i bacisuptila, koji sadrže baciluse - uobičajene stanovnike crevne flore, kao i tečnosti za rehidrataciju - mišljenje je dr Kona.

Flonivina, inače, odavno nema u prodaji u apotekama i umesto njega se može naći slovenački "lineks", po ceni od oko 240 dinara i "probiotik" koji košta oko 200 dinara. Prema rečima dr Kona, antibiotike treba dati samo u izuzetno ozbiljnim stanjima, kada je, na primer, u bakterijskim analizama uočen veliki broj bakterija salmonele.

Što se tiče bakterijskih analiza stolice, one se uz uput obavljaju u Zavodima za zaštitu zdravlja. Ukoliko pacijent nema uput, koprokultura se plaća 380 dinara i nalaz se čeka najmanje tri radna dana. Prema rečima dr Radeta Trbojevića, mikrobiologa u beogradskom Zavodu za zaštitu zdravlja, analiza se obavlja jednom, osim u slučaju da je već otkrivena neka bakterija, pa su posle toga neophodna tri negativna nalaza kako bi bili sigurni da je osoba izlečena.

Reagovanje

Uz tekst "Skup farmaceuta počeo trbušnjakom" koji je u našem listu objavljen 2. oktobra, nenamernom greškom objavljena je fotografija plesačice flamenka Nataše Gucić. Ova plesačica nije učestvovala u pomenutom događaju i zato se Glas javnosti izvinjava i čitateljki Gucić i njenoj porodici.

Redakcija Glasa

Prema podacima Gradskog zavoda, najčešće se registruju salmonele, kampilobakter kojih ima u mesu, mleku, mlečnim proizvodima, jajima. Dr Trbojević navodi da nije uvek reč o trovanjima, postoje i poremećaji u varenju, kao i poremećaji u crevnoj flori.

Cene bakterijskih pregleda su iste i u privatnim laboratorijama. Recimo, koprokultura na salmonelu, šigelu i kampilobakter u "Akvalabu" košta 350 dinara, a analize na virus su retke i koštaju po 1.250 dinara. U "Heksalabu" je koprokultura 390 dinara, a analiza na parazite 440 dinara. Proveravanje prisustva virusa košta 1.700 dinara po virusu.

D. Stanimirović


vesti po rubrikama

^društvo

16:01h

Naši inovatori socijalna kategorija: Ceo svet se šiša srpskom nularicom

16:09h

Preporuka dr Predraga Kona u lečenju crevnih infekcija

16:17h

Smiljko Kostić prošao put od osporavanja do izborne pobede

16:22h

Da li su prestonički univerzitet i Medicinski fakultet zaista najbolji u Srbiji

16:30h

Topola: Sedamdeset godina od smrti kralja Aleksandra

16:43h

Gradske vlasti u Beogradu predložile: Exit u Beogradu?

16:51h

Oko dva odsto Srba ima hepatitis "B"

 


     


FastCounter by LinkExchange