Kako ste mogli kao funkcioner u vlasti (za razliku od svojih protivkandidata) da obezbedite sigurniju pobedu od ove koja je bila "za dlaku"?

Pukim rečima i obećanjima skoro niko više ne veruje, ni izgovorenim, niti onim na plakatima i u pratećim materijalima. Ali, zato bi biračko telo sigurno reagovalo na neki praktičan potez, a postoji jedan takav koji ne bi ništa koštao. Reč je o vraćanju ćirilice na TV Studio B. Očigledno je da niste svesni, ni vi, ni vaši savetnici i stručnjaci za voženje političkih kampanja, koliko biste glasova nas apstinenata tako osvojili! A niko od protivkandidata ne bi mogao da izvede takav potez jer nije u prilici kao vi, koji već imate izvršnu vlast!

Moja procena, zasnovana na dugom bavljenju ćirilicom i odličnom poznavanju tog problema, jeste da bi to u ovom trenutku donelo najmanje nekoliko desetina hiljada glasova apstinenata na ovim izborima. Radi se o izuzetno važnom i zapostavljenom pitanju jezičkih, kulturnih, demokratskih i ljudskih prava građana Beograda, koja se najočiglednije krše upravo na pomenutoj televiziji.

U nedostatku poverenja u gotovo sve drugo, najveći broj ljudi starosti preko pedeset godina bi pozitivno reagovao na takav konketan potez. Isto tako, značajan broj Beograđana, zatim vernika SPC-a, jedan ne beznačajan deo populacije mladih, i tako dalje.

Tako bi se Vaš, interes Vaše stranke, poklopio sa interesima građana. Jedno izuzetno važno pitanje bi počelo da se rešava, a građani osetljivi na njega sigurno bi imali jaku motivaciju da podrže takvog kandidata i izađu na izbore. Vi ste jedini bili u prilici da njihove glasove osvojite na osnovu konkretnog dela.

Ovo je i Vama i ostalim čelnicima gradske vlasti više puta bilo predočeno putem elektronske pošte, ali nikada nisam dobio čak ni automatski generisan odgovor da su pisma uopšte stigla. Zato imate samo glasače koji izlaze automatski, na svake izbore. Oni drugi, preostalih sedamdeset odsto, ne meša se u taj izborni ciklus stranačkih i privatnih interesa, jer se on njih i njihovih stvarnih potreba očigledno veoma malo dotiče.

Ljubiša V. Jovanović, prof.
Beograd

Pre desetak dana vraćao sam privatnim autom iz Niša u Beograd. Kada se prođe Aleksinac, sa desne strane u pravcu Ražnja, Paraćina, Ćuprije i Jagodine video sam da mnoštvo ljudi i po kiši - žena, sredovečnih muškaraca i mlađih osoba - stoji na ili pored zaustavne trake autoputa.

Svi oni su na prodaju nudili pune džakove paprike, zrele i odličnog kvaliteta, plavog patlidžana, luka i u naročitim kutijama lepo upakovanog paradajza... Bilo je i kupusa, gajbica punih šljiva i jabuka u sanducima. Svi ti ljudi pored autoputa i na zaustavnoj traci nudili su izgleda prolaznicima robu koju su sami proizvodili.

Jer roba je izgledala sveže i bila je odličnog kvaliteta. Zato sam kupio džak paprike i zavežljaj odličnog paradajza. Da bi stigli do zaustavne trake ili se približili autoputu, seljaci su na više mesta morali da preseku ogradu od pletene metalne žice. Na taj način oni rizikuju da budu kažnjeni, a zbog gustog saobraćaja ni život im nije bezbedan.

Budući da se ista slika u jesenjoj sezoni ponavlja godinama, može biti da bi bilo od koristi da oni koji gazduju autoputem Niš-Beograd i obrnuto porazmisle i da posle sagledavanja mogućnosti odmah, tu pored puta, izgrade i opreme male ili veće, obične ili kvantaške pijace.

Na tim površinama pored puta seljaci iz Pomoravlja bi u sezoni putujućem svetu nudili i sigurno prodavali vlastite proizvode. Takav potez putara, odnosno upravljača glavne nacionalne saobraćajnice, pozdravili bi proizvođači Rutevca i drugih sela oko autoputa od Aleksinca do Ražnja. Zašto da ne legalizujemo ono što godinama postoji i traje.

Milutin Tijanić
Beograd