[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Četvrtak, 23. 9. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Bojan Suđić, muzički direktor Opere i Baleta Narodnog pozorišta

Škripi u državi, a škripi i u operi

Moj četvorogodišnji mandat će biti uslovljen intimnim osećanjem da li se mi krećemo ka Evropi i njenim standardima, koji su najuočljiviji u kulturi i muzici

Na pragu četvrte decenije života, Bojan Suđić je, posle četvorogodišnjeg angažmana na mestu rezidencijalnog dirigenta Kraljevske opere u Stokholmu (gde je dirigovao oko 150 predstava) i mnogobrojnih inostranih gostovanja sa velikim svetskim solistima, tokom leta potpisao ugovor kao generalni muzički direktor beogradske Opere i Baleta u Narodnom pozorištu.

Na početku karijere osvojio je značajne nagrade, usavršavao se kod čuvenog Ilje Musina u Sankt Peterburgu… Iz tog perioda mnogi ga se sećaju kako stoji za dirigentskim pultom, u belom odelu, na koncertima Gorana Bregovića. Bio je to jedini njegov iskorak iz sveta klasike, bar za sada! Ne obazirući se na probleme u nacionalnom teatru, dirigent Suđić, poznat po upornosti i disciplini, rešio je da se upusti, kako sam kaže, u "misiju" vraćanja opere na mesto koje joj pripada!

Vašim dolaskom ustanovljena je nova sistematizacija radnih mesta u Narodnom pozorištu. Šta podrazumeva mesto generalnog muzičkog direktora?
- Reč je o sistematizaciji koja postoji, na primer, u nemačkim teatrima, gde je u rukama generalnog muzičkog direktora veće ovlašćenje nego kod direktora Opere i Baleta. Ugovor sam potpisao na četiri godine, a moj mandat će biti uslovljen mojim intimnim osećanjem da li mi krećemo ka Evropi i njenim standardima, koji su najuočljiviji u kulturi i muzici.

Rambo Amadeus želi da radi operu u Narodnom

Posle završenog intervjua za Glas, u kancelariju direktora Bojana Suđića ušao je gospodin Antonije Pušić, u narodu poznat kao Rambo Amadeus. Kako smo kasnije saznali od maestra Suđića, gospodin Pušić je imao zanimljive predloge, pri tom je izrazio želju da prisustvuje nekim probama operskih predstava. A da li će biti nekih novih projekata i kakvi su ti zanimljivi predlozi, saznaćemo uskoro.
Ipak, kako Glas saznaje, ova poseta je izgleda nešto više od kurtoaznog gesta. U razgovoru sa našim saradnikom Rambo Amadeus je potvrdio "da bi voleo da uđe u realizaciju svoje opere sa ansamblom Narodnog pozorišta, ali da ni jedan konkretan dogovor do sada nije postignut sa upravom i eventualnim saradnicima".

A. N - B. L.

Uz kvalitet obično treba da stoji dovoljno novca. Kako ćete napraviti srećan spoj?
- To je začarani krug iz koga se može izaći ozbiljnim radom. Nema novca ako nudite neatraktivan proizvod, ali nema ni kvaliteta ako nema novca. Pre svega morate predstaviti svoj program i potencijal na uvid svim institucijama i pojedincima koji će uvideti svoj interes u ovakvim projektima. Beogradska opera je institucija od prvorazrednog značaja. Priča počinje od podizanja kvaliteta, boljeg finansijskog i umetničkog položaja zaposlenih, uslova za rad sve do stavke o zidanju zgrade beogradske opere, koja ne sme ostati pusto obećanje.

Kako izgleda Vaš plan?
Želimo više premijera, više gostiju vrhunskog kvaliteta. Priželjkujem operu elite i glamura. Ma kako to nekom izgledalo, ona mora okupljati probrane i najbolje! Repertoar će se sastojati iz gvozdenog repertoara, ali i dela Stravinskog, Pulanka, JanačekaÖ Apsolutnu privilegiju imaće samo najbolji. Umetnost je surova i u njoj nema mesta za socijalnu pravdu i jednakost. Nemam drugog interesa osim pokušaja da sve što sam naučio u inostranstvu ovde uložim.

Koliko mesta ostaje za karijeru dirigenta?
Ne bih se prihvatio posla koji bi mi uskratio dirigovanje. Ovogodišnji Bemus zatvoriću koncertom sa Beogradskom filharmonijom, saradnja sa Operom u Stokholmu se nastavlja. Dirigenti su nomadi. Bez obzira na bajkovitu priču koju sam proživeo nekoliko sezona u Švedskoj, ona mi je onemogućavala druge angažmane i uželeo sam se promena. Sistem rada je ono što se razlikuje u Operi u Stokholmu.

Ispravno planiranje i organizacija je tamo srž svega. Jasna uputstva i hijerarhija su preduslov za rad. Naša improvizacija je dovela do haosa. A Platon je još rekao: Kakva država takva i muzika. Sve što škripi u državi škripi i u operi. To jeste moja misija da pomognem ovoj sredini, da aktivno učestvujem u menjanju makar i najmanjeg segmenta ovog društva. Na meni je da tražim neki svoj put.

B. Lijeskić


vesti po rubrikama

^kultura

16:11h

Bojan Suđić: Škripi u državi, a škripi i u operi

16:20h

Najavljena premijera dugo očekivanog filma "Život je čudo" Emira Kusturice na Mokroj gori

16:29h

Kustosi sami odabrali zgradu Srpskog poslanstva

16:37h

Norveška policija pretražuje "štekove" u Oslu

16:45h

Beograđanka najbolja službenica ambasade

16:53h

Povratak Predraga Ejdusa na scenu

 


     


FastCounter by LinkExchange