GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Pitanje nove himne ne prestaje da intrigira javnost

Ima puno predloga a malo mudrosti

Otkako je propala Kraljevina Jugoslavija i sa njom i njena himna (koja joj nije donela ni pravdu ni spas), nismo rešili pitanje himne iako je to više puta pokušavano. Ni za vreme socijalističke jednopartijske države, a evo i za vreme od kada je uvedena demokratija i oformljeno preko stotinu partija i mnogo udruženja i ustanova za izgradnju moderne države, te na hiljade raznih medija sa bezbroj raznih mišljenja, privremenu himnu još nismo zamenili pravom.

Pokušavalo se. Pokušalo se zanemarujući pravilan postupak, čak i hitnim postupkom na vanrednom zasedanju - i ništa. Dabome, kad doterivanjem i združivanjem starih himni zazivaju stara shvatanja za dnevne potrebe, pa se tu umešala politika, pritisci, interesi, ideološka shvatanja... Traže se dugačke pesme da bi se kroz himnu proturili partijski programi i religijska naturanja. Umesto da se u nekoliko stihova iskažu samo opšti, za sve prihvatljivi temelji naše zajednice.

Mirjana Jevrić-Lazarević u "Politici" od 13. 8. 2004. svoj napis "Uzdajmo se u pamet" završava pametnim predlogom: "Uzdajmo se u pamet i merodavne kriterijume". Međutim, to je rekla na kraju, a pre toga se u svom napisu toga nije pridržavala. Kao istoričar, valjda zna da Bog i kralj... "Od propasti spasi nas"... nikada to nisu učinili. Od Kosova, pa i danas, svaka ala i nevera nas je upropašćavala. A i naša molitva Bogu da nam da pravdu ni do danas nije uslišena. Znači, vreme je da se okanemo tih apstrakcija te da se na osnovu merodavnih činjenica pametno dogovorimo kako da uredimo suživot, vodeći računa da sređenje odnosa bude mogućno, što znači da skoro svi članovi to prihvate. To će biti garancija da se dogovoreno i ostvari.

Međutim, umesto toga još uvek ima, za ovo vreme (HH· vek) neverovatno prostih i zastarelih shvatanja. Tako Rodoljub Purić u "Glasu" od 17. 8. 2004. U napisu "Stvorio me Bog i njega slavim" priča kako su stradali i umirali ljudi koji nisu verovali u Boga. Te kako je Niče zbog toga završio u ludnici. Zatim konstatuje: "Socijalistički lager... nije priznavao Boga pa se urušio". Zbog takvih, samo ukratko: A zašto se urušio feudalizam, koji ne samo da je priznavao, nego je i fanatično verovao u Boga.

Zašto se urušila demokratija i to baš sa promocijom Boga (hrišćanskog, sa nastupom hrišćanstva), pa je svet tek posle 2000. godine, i to jedan mali deo, obnovio nešto kao demokratiju, a ogroman deo sveta priznaje i ima Boga ali nema demokratiju. Što je još gore - nema hleba, zdravlja, slobode.

Rade Milisavljević
Beograd


Još jedan predlog za himnu Srbije

Oj Srbijo, nek se za te Bogu mole

Oj Srbijo, zemljo mila
da bi uvek srećna bila
za tebe ću život dati
Oj Srbijo, mila mati.
Zemljo moja, zemljo mila
da bi vazda srpska bila
i ostali što te vole
nek' se za te Bogu mole.
Svaka stopa zemlje ove
rađala je sokolove.
Sokolove, sive tiće
koji slede Nemanjiće,
Srpskom krvlju natopljena
ti si uvek gorda bila.
Da ojačaš, mila mati
dragi Bog će i to dati.
Oj Srbijo, zemljo mila
oduvek si heroj bila
A tvoj narod, tvoja dika
to je narod pobednika.

Milosava Jovelić
Rušanj