GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Profesija, koja bi trebalo da je najcenjenija, spala je na niske grane

Zbog malih plata nema učitelja

Najpouzdaniji način da se uverite šta se misli o nekoj profesiji (zanimanju) možda je da se vidi šta svojoj deci biraju i sugerišu njihovi roditelji. Po našem saznanju, najveći broj lekara ipak želi da i njihova deca to budu. Slično misle i nastoje advokati, a od konjunkturnih zanimanja ne beže ni zanatlije kojima dobro ide. Međutim, mali je i, to s razlogom, procenat prosvetnih radnika koji svojoj deci žele da pođu, kako se kaže, njihovim putem. Najčešći razlog za ovakav stav je, nekako oduvek, bedan materijalni, pa i ukupan društveni status.

Istini za volju to nije čak ni kod nas uvek bilo tako. U kraljevini Srbiji, pa nekako i posle Drugog svetskog rata, čak i seoski "uča" mogao je da se nada da će se nekako snaći u kakvoj varoši, iškolovati decu (retko kad da budu nastavnici!), a mogao se nadati i da će ga, kad mu deca stignu za školovanje, prosvetna vlast prebaciti u kakvo veće mesto s gimnazijom (srednjim školama), gde je "uča" obično i gradio svoj dom.

Ali, vremenom je sve to toliko razgarđeno (da omladina, i naravno njihovi roditelji, to dobro znaju) da se čak i oni koji upisuju "nastavničke" fakultete (jezike, biologiju, matematiku) bar nadaju da neće jesti "prosvetarski", uvek gorak i posan hleb, već raditi kao prevodioci, hemičari, istraživači...

A zašto je sve to tako! Pa, niti su nastavničke škole, a varaju se koji misle i posao, nešto "mnogo lako". Dobar nastavnik radi posao koji je znatno teži od - lako se može to dokazati - posla većine lekara, pravnika, gotovo svih činovnika. Nije to "četiri časa pa kući"; to je još bar tri do četiri sati priprema, odgovornost svakog dana pred stotinak i te kako kritički raspoloženih đaka, stotinama roditelja, prosvetnimh inspektora, a i pred vlastitom savešću. A našta smo sveli nastavnike koji su - zar neko sumnja u to - i te kako mogli lako da postanu i sudije, doktori, da ne pominjemo bolje plaćene i uvek s beneficijama policajce, oficire i slično.

Niko im ne garantuje stan ni kuću, kao ni premeštaj u grad, nemaju beneficirani staž niti napredovanje ("nonsens" je da većina nastavnika stiže do rezervnih kapetana, majora, čak pukovnika), a sa platama koje su po nekoliko puta manje od, recimo sudijskih. Moramo sami, a i društvo treba da se zapita: da li je baš "mačji kašalj" završiti matematiku, fiziku, studirati razne (i istorijske) jezike, likovne i muzičke akademije...

Gordana Bratković-Zelić
Novi Sad


Svako ume sam da se zaposli

Čitam u vašem listu kako policija hapsi ulične prodavce. Ne znam da li je uopšte potreban ikakav komentar. Možda je i tačno da neko voli da radi na ulici, ali to za većinu ipak ne važi. Za one koji nisu dolazili turistički: ovde ima uličnih prodavaca na hiljade. Dozvolu za "štand", a to je obično stočić na rasklapanje, lako je i jeftino dobiti. Za neke robe se čak i ne traži nikakva dozvola, nikakav porez, kao za polovne knjige.

I šta vidite ovde po ulicama Njujorka: osim (često nehigijenskih) uslova u kojima rade ulični prodavci raznih "hotdogova", "kebaa" itd, imate na svakoj važnijoj lokaciji mnoštvo stočića sa svim i svačim. Da ne nabrajam. U poslednje vreme je čak i moda da farmeri na važnijim lokacijama nude proizvode po višestrukim cenama.

Zar naša vlast ne zna ono najprostije: ako neko ume sam sebe da zaposli, odlično! Jedan socijalni problem manje za društvo. Ipak, ovde u Americi je nezaposlenost 8 odsto, a ne 38 odsto.

I na kraju, zar naši istražni organi koji do sada nisu rešili nijednu aferu - kojima je taj isti narod na ulici debelo oštećen - misle da će ih bilo ko ozbiljno shvatiti? Ovakvim delovanjem škode jedino svom ugledu.

M. Bjelić