[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Ponedeljak, 16. 8. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Foto

Izdavač V. Arsenijević

Razmena lepe književnosti, uz entuzijazam distributera na eks-Ju prostoru

Strah od jeftinih

knjiga iz Srbije

Kod nas se danas mogu kupiti slovenački sokovi, hrvatske cigarete ili slatkiši, ali se knjige autora iz ovih zemalja nalaze već malo teže

Osim saradnje na planu politike, zemlje koje su nekada činile Jugoslaviju, nastoje da pojačaju još jednu vrstu međudržavnog povezivanja. Uspostavljanje zajedničkog, što znači i većeg tržišta, zapravo je najsnažniji i najvidiljiviji proces od svih započetih ili planiranih. U Srbiji danas možete da kupite slovenačke sokove, hrvatske cigarete ili slatkiše. Možete da idete i na more, samo pokažete pasoš i dobijete "Hvala lijepa". Bez vize.

Sve na privatnom nivou

Međutim, stvar stoji drugačije ukoliko poželite da kupite knjigu pisaca iz eks-Ju republika. U knjižarama nećete naći dela Miljenka Jergovića, Zorana Ferića, Eda Popovića ili, recimo, Muharema Bazdulja. Izdavanje i distribucija izdanja iz Hrvatske, BIH, Makedonije ili Slovenije u Srbiju i obratno, doduše postoji, naročito u odnosu na devedesete, ali još uvek je to, kako za "Glas" kaže Vladimir Arsenijević, vlasnik izdavačke kuće "Rende", "sve na jednom privatnom nivou".

Foto

Gojko Božović,
urednik "Stubova kulture"

- Najviše sarađujemo sa Hrvatskom, ali i sa BIH, Slovenijom, odnedavno i sa Makedonijom. Međutim, to je još uvek na nekom privatnom nivou, jer nema razvijene kulturne politike. Za sada, sve se svodi na entuzijazam i inicijativu distributera - kaže Arsenijević.

Njega čudi što se ova kulturna saradnja nije razvila u punoj meri i pored očiglednog interesa izdavača za velikim tržištem koje objedinjuje isti jezik.
- Razloge za to vidim u generalnoj lenjosti i javašluku, nespremnosti da se zagrize, a osim toga, finansijski obrt u izdavaštvu nije toliki da bi za njega postojao viši ekonomski interes. Takođe, postoji i veliki nesklad između cena srpskih i hrvatskih izdavača. Kod njih su knjige skuplje i do tri puta, pa se hrvatski izdavači i knjižari plaše da ih ne preplave dobra, čitljiva i jeftinija izdanja iz Srbije. Ali i dalje je mnogo više razloga "za", nego "protiv" - kaže Arsenijević.

Sličnog mišljenja je i Gojko Božović, urednik "Stubova kulture".
- Situacija se poslednjih godina promenila utoliko što srpskih knjiga ima nešto više u Hrvatskoj i obrnuto. Međutim, nije došlo do sistematskih promena. Uvoz i izvoz izdanja je i dalje opterećen vrlo ozbiljnim problemima kao što su carine i užasno komplikovana administracija - kaže Božović.

On primećuje i da su izdanja štampana u Hrvatskoj po pravilu knjige naših najboljih autora, dok se s naše strane štampalo niz knjiga hrvatskih pisaca, ali, osim u dva-tri slučaja, to ni izbliza nisu njihovi najveći autori.

Knjige u Sloveniji skupe

Foto

Ana Ristović, pesnikinja

Ana Ristović, pesnikinja i prevodilac koja već nekoliko godina živi u Ljubljani, kaže da je zakon tržišta u Sloveniji uticao na to da se danas u Ljubljani mogu naći samo dve-tri knjižare koje istovremeno nisu i papirnice.

- Jedna od takvih je velika knjižara "Konzorcij", u samom centru grada, u kojoj se, na primer, mogu naći i izdanja srpskih izdavača poput Geopoetike, Rada, Stubova kulture ili Klia, koja sporadično tamo stižu i za koja postoji veliko interesovanje. Ipak, knjige u Sloveniji su veoma skupe, zbog čega ih većina ljudi ne kupuje, već ih pozajmljuje u bibliotekama.

Nakon desetogodišnjeg prekida međuknjiževne komunikacije, došlo je do izvesnih pomaka u prevođenju srpskih autora na slovenački. Tako će na jesen biti objavljen roman Gorana Petrovića "Sitničarnica Kod srećne ruke", a zatim i roman "Astragan" Dragana Velikića. Nedavno su Slovenci objavili konačno i "Baštu, pepeo" Danila Kiša. U planu je i izdavanje jedne antologije srpske proze devedesetih, a prvi put su objavljene i pesme Miloša Crnjanskog.

Ristović dodaje da se sa novim srpskim autorima slovenački čitaoci (kao i sami pisci) susreću nešto ređe, a obično se to dešava, kaže ona, kada dođu u Beograd.

Obavezan prevod

Kada je reč o prevođenju slovenačkih autora na druge jezike, pa i na srpski, Slovenija kao bogatija država, kaže Ana Ristović, ima razvijenu strategiju.
- Primera radi, Trubarjev sklad sa 50 odsto finansijskog učešća u troškovima štampe potpomaže strane izdavače koji objavljuju prevode knjiga slovenačkih autora. Naša prednost, ako tako možemo reći, u odnosu na Sloveniju je ta da ipak možemo knjige srpskih autora distribuirati u Sloveniju na srpskom jeziku s obzirom na to da nas većina slovenačkih čitalaca može čitati u originalu. Slovenački izdavači za svoje autore moraju da obezbede prevod.


Lj. P.


vesti po rubrikama

^kultura

16:06h

Razmena lepe književnosti, uz entuzijazam distributera na eks-Ju prostoru

16:18h

Na Citadeli "Šine" Milene Marković, u režiji Slobodana Unkovskog

16:31h

Milovanu Danojliću "Žička hrisovulja"

   


     


FastCounter by LinkExchange