[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Ponedeljak, 16. 8. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Foto

Godine raspleta: Mnogi su zaboravili kako su s kesama šećera i flašama ulja, posle višečasovnog stajanja u redu, dolazili kući kao sa trofejima

Da li se sve što je bilo loše u Miloševićevo doba vraća u Srbiju: kriminal, šverc, džipovi, sankcije, dileri, inflacija

Sličnost sa Slobinim

režimom nije slučajna,

ali ne ma povratka na staro

Zoran Dragišić: Moramo da priznamo da nam sada nije vrh razmišljanja kako da spremimo zimnicu. Slavoljub Đukić: Prosto sam zaprepašćen kako neki političari mogu da nam i dalje sole pamet. Alisa Stojanović: Naš problem je genetski, znamo šta nećemo, ali ne i šta hoćemo. Predrag Koraksić: I u Hrvatskoj postoji sprega tajkuna sa političarima na vlasti

Malo- malo, pa se u čaršiji čuje da se sve što je bilo loše i omraženo u vreme Slobodana Miloševića vraća na stare, ušančene i moćne pozicije pojedinaca i grupa koji običnim građanima uzimaju meru kad god im se prohte i gde god stignu.

Čak i u policiji priznaju da je kriminal u porastu, ulični obračuni mafijaških klanova ponovo postaju svakodnevna pojava, mediji već duže vreme nagoveštavaju da će ponovo procvetati šverc duvana, kafe i nafte, sponzoruša ima ko pleve, a i džipovi sa zatamnjenim staklima sve se češće viđaju po gradu. I štrajkači širom Srbije prete blokadom puteva... Na sve to nema donacija i investicija, privreda je u totalnom rasulu i dalje čekamo na vize dreždeći bespomoćno ispred ambasada, a dileri devizama, doduše još stidljivo, nude svoje usluge...

Foto

Zoran Dragišić

Da li je baš sve isto, samo NJEGA i NJE više nema, jer, on je na stanu i hrani u Hagu, ona uživa u gostoprimstvu bratske države. Ostali sugrađani bili su na mukama i tada, ali i sada, samo sa još kraćim "fitiljem", živaca istanjenih do krajnjih granica i skroz izluđeni čekanjem tog boljeg života, mirnog i dosadnog, koji nikako da stigne. I sve to uprkos obećanjima političara koji su posle petooktobarskih promena obećavali kule i gradove.

Da li možemo da povučemo paralelu sa bivšim režimom, ili ipak nema ni govora o povratku na staro, bez obzira na sve neprilike i prepreke koje nas sapliću na sve strane. Mišljenja su različita, ali, ruku na srce, ipak pretežu komentari u kojima nema mesta poređenju. Bez obzira na kočopernost, bestijalnost i moć sadašnjih oligarha, mafijaških bosova i sasvim mlakog reagovanja političara na vlasti. Rečju, ipak nije isto, mada - nažalost- neke ružne pojave neodoljivo podsećaju na ono što smo naivno mislili da će posle 5. oktobra zauvek ostati iza nas. I ta sličnost nas direktno kljucka u mozak, sa sve pitanjem ko se sve nalazi na podužem spisku krivaca za našu "situaciju".

Poznati novinar i publicista Slavoljub Đukić, koji je napisao nekoliko knjiga o Miloševićima, kategorično odbacuje svaku paralelu sa Slobinim vremenom.
- Sticajem okolnosti pratio sam karijeru Slobodana Miloševića od 1994. i njegov režim i kad kažem da sam sa njim u glavi odlazio na spavanje i ustajao, uopšte ne preterujem. Bio sam uveren da ne postoji više nijedan podatak koji me može iznenaditi. Međutim, posle 5. oktobra, kako vreme prolazi, počinjem da shvatam do koje mere smo mi upropašćeni u svakom pogledu, moralno, politički i pravno, da ne govorim ekonomski i socijalno.

Foto

Slavoljub Đukić

Ipak, apsolutno mislim da se ne mogu tražiti paralele, mada smo još u jednom totalnom beznađu i haosu. U poslednje vreme me najviše okupira odnos međunarodne zajednice prema Srbiji. To je dovedeno do jednog stepena ponižavanja koji se teško može podnositi- kaže Đukić, uz opasku da u Srbiji neće biti ozbiljnijih promena dok većina političara, koji su s nama bili poslednjih desetak godina, ne odu iz javnog života.
- Prosto sam zaprepašćen kako se neki ne stide da nam još sole pamet- iskreno primećuje poznati kolega.

Šestomesečna analiza MUP-a Srbije dokazuje da je kriminal u državi u blagom porastu, počinjeno je skoro 48.000 krivičnih (ne)dela, za 10 odsto više nego lane, što opet znači da su u prethodnih pola godine krimosi bili uposleniji i vredniji nego u istom periodu 2003. U policiji ipak navode da su ti podaci relativni, jer je tokom "Sablje" kriminal sveden na najmanju meru, pa to doba onda i nije neki reper za poređenje.

Ima teoretičara koji ocenjuju da se u Srbiji sve teže živi i da se zbog toga više krade. Za advokata Milenka Radića, vrhunski kriminalci su ljudi koji samo preraspodeljuju kapital milionera koji mahom nije mogao da se stekne zakonito.

Uprkos zvaničnim podacima, kriminolog Dobrivoje Radovanović kaže da ne može da bude sve isto kao pre 5. oktobra 2000. jer je sada na sceni "sasvim druga logika vlasti". Napominje i da je statistika varljiva, posebno policijska, i da se sa brojkama može dokazivati šta god se naumi.
- A to što je u vreme "Sablje" bilo manje džipova i ubistava... je sasvim normalno, jer su tada važili preki zakoni i sudovi, pa je kriminal maltene pao na nulu, jer niko pametan nije hteo da se ističe i zamera. Ako hoćemo da imamo normalnu zemlju, onda moramo da imamo i "normalan" kriminal i zakone koji važe u demokratskim društvima- komentariše Radovanović.

Foto

Alisa Stojanović

Povratak džipova za njega nije neobična pojava, jer je sastavni deo imidža ljudi iz podzemlja, koji hoće da ostave utisak kod devojaka i partnera. U svetu kriminala vlada borba za prestiž, a mesto na njihovoj lestvici postiže se i kroz kršenje zakona. Nepisano je pravilo da "žestoki momci" koji počine bestijalnija dela, brže napreduju.

Ni politički analitičar Zoran Dragišić ne spada u one koji smatraju da je sada isto ili čak i gore nego u vreme kad je vladala familija Milošević. To što se takva poređenja sada prave, po njemu, je samo znak da smo ljudi s kratkim pamćenjem.

Svoj sud dokazuje činjenicom da su prošle četiri godine od pada Miloševića s vlasti, da sada ipak točimo gorivo na benzinskoj pumpi i nismo ni u jednoj grupi za isključenje struje. Dragišić često putuje i primećuje da naše radnje nisu ništa lošije opremljene nego na Zapadu. Jedino što je kod nas opao standard i državne institucije još ne funkcionišu kako treba.

- Ipak, ne možemo zaboraviti da nismo preko noći dospeli u ovu situaciju, pa ni preko noći ne možemo iz nje da se izvučemo. Za uspon je potrebno mnogo više vremena nego za pad. Nismo se priključili EU. Pa niko nije ni mogao da očekuje da uđemo u EU za četiri godine, jer smo se 10 godina pretvarali u nešto što istorija nije zabeležila. Istina, ako ćemo da se poredimo sa razvijenim demokratskim zemljama, onda bismo svakakve primedbe mogli da stavimo, ali ukoliko se setimo stanja u kojem smo bili - onda moramo da priznamo da nam sada nije, kao pre četiri godine, vrh razmišljanja kako da spremimo zimnicu- poredi Dragišić.

Genetski kod

Reditelj Alisa Stojanović zaista misli da nikad više ne može da se vrati ono što je nekad bilo. Svidelo se to nekima ili ne, podstrekači tragičnih događaja već su u Hagu ili će se tamo uskoro naći, a što se tiče mafije, kaže, ona još drži svoje pozicije i u medijima i u svim ostalim delovima društvenog života.
- Mislim da je naš problem genetski, mi smo narod koji uvek zna šta neće, ali ne zna šta želi. Svi kažu, za to su političari krivi, a pritom zaboravljaju da su oni deo nas. Slušala sam priču o himni i to je jedan primer koji dokazuje da ne znamo šta hoćemo. Uz svo poštovanje prema patrijarhu Pavlu, ne znam kakve veze on ima sa državnom himnom... A vlada koju imamo je odraz svesti u našem društvu - komentariše Alisa Stojanović.

On smatra da će vreme pokazati da je Đinđić bio jedna od najsvetlijih tačaka u srpskoj istoriji- jer je srušio režim Slobodana Miloševića. Ne bi da sada poredi vladavinu DOS-a i Koalicije u kojoj je glavni DSS, ali mu se čini da je Đinđić bio daleko bolji premijer od Vojislava Koštunice. Mada bi, dodaje, ipak trebalo sačekati kraj mandata, pa dati ocenu.

Stručnjaci i javne ličnosti veruju da promena u odnosu na staro, Miloševićevo doba, ipak ima, ali da su građani nezadovoljni onim što je učinjeno, jer misle da je u njih trebalo ići brže, snažnije i odlučnije. Možda zato u stresnim situacijama reagujemo nerazumno, eksplodiramo za tren oka i u besu svašta kažemo- pa čak tu i tamo izreknemo i jeres da su "ovi i oni pre njih čak i gori od Miloševića i njegove klike" uz komentar da je "Miloševiću i njegovima trebalo bar nekoliko godina da se osile, a ovi odmah grabe li grabe i na narod i ne misle".

U takvim prilikama nije zgoreg da se film vrati unatrag, sve do Gazimestana...
Ipak, činjenica da su domaći sportisti otputovali na Olimpijadu, a nisu znali koju će himnu slušati, neodoljivo podseća na vreme kad smo odlazili u inostranstvo na par dana, a u međuvremenu nam se promeni i ime i granice države. Zvuči poznato i to što siromaštvo sve jače kuca na vrata domaćinstava u Srbiji, hapšenje Karadžića i Mladića je do daljnjeg aktuelno, sa četvoricom generala - putnika za Hag se još bezuspešno pregovara, Hadžić se izgubio u vidu lastinog repa, sankcije nam ponovo vise nad vratom... I nekako nas štreckaju ogromni redovi ispred pošta u vreme isplate penzija...

Narcizam malih razlika

Proslavljeni karikaturista Predrag Koraksić Koraks, koji na svoj prepoznatljiv način komentariše poteze političara i moćnika, provodi odmor na Braču, pažljivo prati događaje na političkoj sceni u Hrvatskoj i primećuje više sličnosti nego razlika između dojučerašnjih "bratskih republika".
- Koliko mogu da primetim slična situacija, kao u Srbiji, vlada i u Hrvatskoj, i tu ima malverzacija, uzurpacija, tajkuna koji su se osilili i žare i pale. U Hrvatskoj nije bilo "Sablje", pa je očuvanija veza između tajkuna i vlasti. A kod nas su još jaki recidivi sistema koji je uspostavio Slobodan Milošević i od sadašnje vlasti zavisi da li će smoći snage da preseče tu spregu. Zoran Đinđić je pokušao i zato je stradao. Mislim da se sadašnja vlast zbog toga i uplašila. Naravno da sve ne može odjednom da se sredi, najpre treba da se napravi "čišćenje" u policijskim i vojnim krugovima i da se kriminalcima izvuče tepih ispod nogu i prekine sponzorisanje određenih struktura vlasti i bogataša, priča Koraks. Za njega je "Sablja" bila dobar početak, ali se u međuvremenu negde usput zaglavila, kao Eskalibur, mač kralja Artura.


Olga Nikolić


vesti po rubrikama

^društvo

16:09h

Da li se sve što je bilo loše u Miloševićevo doba vraća u Srbiju

16:17h

Beogradski školarci prepričavaju lektiru u žargonu

16:24h

Organizacija Mladih istraživača: Studenti u Srbiji mogu da obiđu svet

16:33h

Zavod za transfuziju krvi: Dobrovoljnim davaocima vratiti povlastice

16:41h

Ministar Ilić na Kopaoniku: Počinje izgradnja moderne žičare

 


     


FastCounter by LinkExchange