[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Četvrtak, 12. 8. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Nenad Polimac, vodeći filmski kritičar iz Zagreba, o srpskoj produkciji

Taj bezobrazluk kod

Hrvata ne prolazi

Vrnjačka Banja fantastični ambijent za Festival, kome nedostaje veća lova i podrška države

Nenad Polimac, danas najuticajniji filmski kritičar u Hrvatskoj, na Festivalu Filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji učestvuje kao moderator u Školi za mlade filmske kritičare, koja se odvija pod patronatom FIPRESCI-ja. Nenada Polimca pamtimo kao vodećeg filmskog kritičara i u bivšoj Jugoslaviji, koautora kultne filmske emisije "Tri, dva, jedan - kreni", urednika časopisa Film, pisca monografije o Branku Baueru. Za Filmski festival u Sarajevu, koji priređuje omaž program Dušanu Makavejevu, priprema studiju o ovom reditelju.

Gosti sa strane

Kako se provodi vodeći hrvatski filmski kritičar u Vrnjačkoj Banji?
- Nikako, nema se vremena. Stalno sam u nekom pogonu, poslednja projekcija završava se u 1 posle ponoći, a već u 9 ujutru počinju prvi sastanci. Ne znate gde biste pre, želeo sam da odem na simpozijum o rokenrolu na filmu, ali sam bio obavezan da budem u FIPRESCI radionici. Festival je vrlo zanimljiv, mali ali pun događaja. Ima veliki potencijal, samo još da se popravi nekoliko stvari, pre svega kinodvorana. Vrnjačka Banja je fantastični ambijent za festival. Dobro je što ovde kuže da treba da pozovu ljude iz vana da procenjuju domaću kinematografiju. Za dve-tri godine, uz ozbiljnu lovu i podršku države, Festival bi mogao mnogo da napravi.

Eder nas ne razume

Jeste li se sporili sa Klausom Ederom, generalnim sekretarom FIPRESCI-ja, u radionici za kritičare?
U karijeri sam bio kritičar, distributer, urednik pa sam govorio o tome kako svi ti poslovi oblikuju vizuru gledanja na film. Idealno je menjati poslove, to obogaćuje iskustvo. Mislim da Klaus Eder ne razume baš najbolje nas u Hrvatskoj ili Srbiji. On smatra da filmski kritičar mora da se bavi isključivo kritikom. To je, međutim, ovde nemoguće. Ja sam tek posle 50-te počeo da pišem filmsku kritiku za pristojnu lovu. Mi ovde ne pišemo recenzije za holivudske spektakle a da istovremeno radimo u kućama koje ih proizvode. Kada radimo u distributerskim kućama to je zato da bismo preživeli.

Kakav ste utisak stekli o srpskom filmu?
- Ukratko, to nije više onaj film iz 90-tih kada su se radile neuporedivo bolje stvari. Devedesetih je država bila dovoljno lukava da ne ide do kraja i kalkuliše sa cenzurom uprkos presingu. Bilo je onako kao što se vidi iz filma "Profesionalac" Dušana Kovačevića. Sada je nastupilo razdoblje slobode, sve se može a teško je doći do najboljeg rešenja. Film "Memo" Miloša Jovanovića je vrlo zanimljiv. Teza: Srbija kao koncentracioni logor dosta je bezobrazna, u Hrvatskoj to ne bi prošlo. "Kad porastem biću Kengur", Raše Andrića nije onako dobar kao njegova prethodna dva filma.

Karanović kasni

U Kenguru je previše sitkoma. Dopao mi se jedan debitantski film "Povratnik" Jovana Arsenića, diplomca sa akademije u Kelnu. Sviđa mi se klaustofobija koja izbija iz tog filma. Nije bilo dosadno, nisam gledao na sat, frajer ima žicu. U "Malom svetu" Miloša Radovića skupljeno je sve ono viđeno ranije, bar u 500 filmova. Srđan Karanović je sa filmom "Sjaj u očima" zakasnio. Tu priču je trebalo snimiti 96. ili 97. Njegov osobeni autorski stil nije dovoljan. Ne zanima me šta se događalo za vreme rata ako mi ne nudi novi uvid.

Šta je danas najbolje u hrvatskom filmu?
- Mladi reditelj Dalibor Matanić. Sva tri filma su mu dobra, pogotovu "Fine mrtve đevojke". Ove godine su se pojavila još dva zanimljiva filma. "Ta divna splitska noć" Arsena Ostojića, crnjak iz splitskog geta, crno-beli film sa mnogo stila. Drugi je "Oprost od kung-fua" Ognjena Sviličića. Na češki način ispričana priča koja se odigrava u dalmatinskoj zagori. Nema urnebesnih situacija, autor se ne razmeće. Mali TV film koji prepoznaje publika na međunarodnim festivalima. Sa malo love, puno zadovoljstava. Ima takvih primera još, na primer "Munje" Raše Andrića, koji je u Hrvatskoj videlo 70.000 ljudi. (U proseku hrvatski filmove vidi oko 20.000 ljudi, prim. V.M.)

Prva žena reditelj u Crnoj Gori

Film "Opet pakujemo majmune" rediteljke Marije Perović novi je crnogrski film snimljen posle petogodišnje pauze ("U ime oca" Bože Nikolića prikazan je 1999) po scenariju Milice Piletić. Duhovita, zaokružena i odlično dizajnirana priča (retke vrline u domaćem filmu) o jednom mladom bračnom paru u Podgorici i nevoljama njihovog podstanarskog života. Slika uvrnutog mentaliteta i karaktera u pozadini. Rediteljka kaže da su joj uzori bili Frenk Kapra i Slavko Vorkapić, da je želela da se poigra formom, kako film ne bi ličio na socijalnu dramu i zato se odlučila za hrabre montažne postupke (Petar Marković). Snimljen je na Cetinju za 28 dana i svi su glumci iz Crne Gore. U filmu igraju Dubravka Vukotić, Boro Stjepanović, mlada Ivona Čović, Jelena Đokić, Andrija Milošević i Branimir Popović. Marija Perović je prva žena diplomirani filmski i TV reditelj u Crnoj Gori.
Uručenjem nagrada najboljim filmovima večeras se završava Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji.


V. Milivojević


vesti po rubrikama

^kultura

16:13h

Nenad Polimac, vodeći filmski kritičar iz Zagreba, o srpskoj produkciji

16:20h

Amaterski časopis Emitor iz Beograda najbolji u Evropi

16:28h

Alisa Stojanović uoči beogradske premijere svetskog pozorišnog hita "Diplomac"

16:35h

Početkom septembra stiže novi film sa Hali Beri u glavnoj ulozi

16:44h

Britanske knjige godine i kod nas: "Angus, tange i ljubljenje s vatanjem"
   


     


FastCounter by LinkExchange