U skladu sa Zakonom o informisanju i povelji o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama molimo vas da objavite demanti u vezi sa objavljenim tekstom vašeg dopisnika iz Kruševca N.E.S, objavljenog 9. 8. 2004. god. na strani 12, pod naslovom: "Popravljaju krov rušeći od temelja"

Ako je novinar "propustio" da, napisano i činjenično stanje (utvrđeno), istakne, a to je da:
1. Investitor i izvođač radova iste izvode bez dozvole!
2. Investitor i izvođač radova ignorišu zabranu dalje gradnje,
mogao je i vizuelno da se uveri da je izvršenom nadgradnjom - nadziđivanje u visini 1 m, sa međuspratnom konstrukcijom - povećana površina sa 90 na 250 kvm, kao i da je objavljena slika "bajata" jer je postavljen novi izlog.

3. Opštinskom sudu podnet je zahtev za izricanje privremene mere dalje izgradnje još 23. jula, a po hitnosti u roku od 24 časa još nije dobijen bilo kakav odgovor.
4. Opštinski javni tužilac još nije doneo odgovor po krivičnoj prijavi vlasnika lokala, ali je na osnovu krivične prijave SO građevinske inspekcije podneo 2. 8. 2004. optužni predlog Opštinskom sudu u Kruševcu br. KT 625/04.

5. Netačna je izjava direktora Poslovnog centra da je "opština vlasnik i naša je dužnost da o objektu vodimo računa", jer je činjenica da je zakupac-investitor počeo divlju izgradnju, a da ga u tom smislu zakupodavac i pored našeg insistiranja ni dan-danas ne sprečava podnošenjem krivične prijave i raskidom ugovora.

Štaviše, on ne preduzima nikakve pravne radnje protiv uzurpiranja prostora koji se nalazi iza lokala, kao što to je to slučaj sa dvorištem na kome je Radoslav Rakić iz Kosančićeve 21, KP 1681, bespravno podigao zidani objekat od oko 70 kvm, a sa lokala, verovatno u dogovoru sa zakupcem Pejićem, skinuo teška metalna vrata. Zapisnik je sačinjen istog 15. jula, ali još nije podneta krivična prijava i nalog za rušenje, jer za to ne postoji firma u Kruševcu, a i kada se pojavi odustaje od posla.

Branislav Marković
Kruševac

Krajem jula ove godine Bugarska akademija nauka za dopisnog člana izabrala je profesora dr Elku Bakalovu. Ovu vest u našoj zemlji sa radošću su primili svi poštovaoci njenog naučnog dela i intelektualnog angažmana.

Elka Bakalova diplomirala je istoriju umetnosti na Moskovskom univerzitetu, kao student čuvenog Viktora Lazareva. U isto vreme u Moskvi je diplomirala i ruski jezik. Zaposlena je u Institutu za istoriju umetnosti Bugarske akademije nauka. Predaje vizantijsku umetnost, srednjovekovnu umetnost u zapadnoj Evropi, italijansku renesansu i severnu renesansu na Novom bugarskom univerzitetu, koji je prvi privatni univerzitet u Bugarskoj.

Vizantijska umetnost

Obrazovanje joj omogućuje da radi interdisciplinarno, prateći razvoj i uzajamnu vezu teksta i slike. Posebno naučno interesovanje iskazuje za umetnost 14. veka, za uticaj isihazma, razvoj ikonografije, hagiografske cikluse posvećene pojedinim svetiteljima i kult njihovih relikvija. Autor je velikog broja naučnih radova i više knjiga.

Dečani

Prof. dr Elka Bakalova uz svetske jezike odlično govori i srpski i vrsni je poznavalac srpske srednjovekovne umetnosti.
Godine 1995. kao ekspert IKOMOS-a boravila je u manastiru Dečani sa zadatkom da proveri i eventualno dopuni predlog da se manastir Dečani uvrsti u listu svetske kulturne baštine.

Po istom zadatku je ponovo došla u našu zemlju 2003. godine i sa visokom ocenom kulturno-umetničkih vrednosti ovaj spomenik svrstala u vrh svetske kulturne baštine. Taj čin ima posebnu snagu jer prof. Bakalovu poznajemo kao strogog sudiju i neumitnog kritičara naučnog metoda. Početkom jula ove godine sa radošću smo primili vest da su Dečani dobili status spomenika na UNESKO-voj listi svetske kulturne baštine.

Dragan Vukić
Beograd

U vašem listu od 12.5. 2004. u članku "Auto-servis umesto igrališta" sve je lepo rečeno. Mi roditelji, pitamo se ko treba da štiti prava dece na druženje i igru ako ne opština i grad. Energično zahtevamo da nadležne vlasti ispitaju ko je odgovoran što se uskraćuje pravo na detinjstvo.

Do sada je bilo veliko zadovoljstvo gledati kako se deca lepo igraju na ovom mirnom proplanku i leti i zimi. To nije neki park, ali je zelena površina na koju izađu deca, i mala i velika, iz svih okolnih zgrada i druže se i čavrljaju, a roditelji pogledom prate njihovo kretanje. Nije bilo opasnosti da odu dalje, pod neke točkove. Možda je nedostajala poneka klupa na ovom proplanku i nekoliko sprava za igru.

Umesto toga, štiti se kompanija "Stankom" koja ne bira sredstva da uništi i ono malo zelenih površina koje su ostale oko zgrada. Energično zahtevamo da se pod hitno zaštite prava naše dece na život, bezbrižno detinjstvo i igru i poništi ova gradnja. Pozivamo i "Centar za decu, žrtve nasilja" da se uključi u odbranu dečjih prava. Taj servis ovde neće nikada zaživeti jer nam ne treba.

Roditelji iz ulica: Stanislavskog,
Aligrudića, Perovića i Brehtove