Nema šta, ovaj naš list "Glas javnost" je pravi glas naroda. Često za vapaj naroda. Ja se divim i čestitam njegovim novinarima da tako fenomenalno otkrivaju zloupotrebe, pljačke i lopovluke, a da ih niko ne može tužiti za klevetu.

Sasvim jasno, oni iznose istinu, gorku istinu za mnoge političare, "biznismene" i sve druge delinkvente da tu nema dalje priče. Ako je reč o političarima, onda je praksa njihovog ponašanja gotovo kliše: dok su u opoziciji "pucaju iz svih oruđa" na one na vlasti. Ali kada oni "usednu" na vlast opet iste zloupotrebe, privilegije, beneficije na već ustaljen manir.

Pa, dokle ćemo tako?

I, evo, opet jednog primera: "Glas javnosti" 2. avgust, strana 5. "Tadićevi saradnici su mladi i iskusni". Šta me je pogodilo u tom članku: naša delegacija je odsela u najelitnijem američkom hotelu "Peninsula" i, naravno, i najskupljem. Ništa nemam protiv da predsednik države bude u takvom hotelu. Ali, molim, kakvog to ima smisla da se ti mladi momci, saradnici predsednika "bašakre" u tom hotelu gde jednodnevni pansion iznosi više nego jednomesečna plata profesora univerziteta u Srbiji!

I ko to plaća? Naravno, mi poreznici: Dinkić "pronalazi" sve neke nove poreze i dažbine na teret nas građana, ali ne vidimo da se baš mnogo angažuje da se ta javna potrošnja "sreže". Sećamo se dobro koliko smo protestovali kada se Vojislav Koštunica odvezao "specijalnim" avionom na doručak kod Buša. To je bio najskuplji doručak koji je Srbija u svojoj istoriji platila, a efekat u ekonomskom ili političkom ravan nuli.

Nama se dopalo kada je predsednik Tadić u svojoj predizbornoj kampanji bio striktan da se neće preseljavati u vilu poznatu po raskoši i kiču na Dedinju. I ne bi trebalo da pogazi ono što je obećao i da ga njegovi saradnici "ubede" da je, zbog lične sigurnosti, bolje da živi u "predsedničkoj" vili sa osam frižidera i dva bazena, kako nas je "Glas javnosti" jednom prilikom obavestio.

I još nešto: ako naši političari misle da će Zapad impresionirati boravkom u najekskluzivnijem hotelu Amerike, ili nekim drugim sličnim trošenjem para - ljuto se varaju! Mi prosjačimo po svetu za dotacije da sredimo kanalizaciju i deponije u našim gradovima, za elementarne lekove i opremu za bolnice,čak i za plate zaposlenih i penzije, i tako dalje i tako dalje. A naši momci koji tek stupaju na političku scenu - odmah u najluksuzniji hotel! To nikako ne ide.

Mora naš predsednik dobro da pazi na rasipništvo bilo kakve prirode. Mi, obični ljudi, prosto smo "alergični" na te postupke političara. Skupe hotele, mercedese, "specijalne" avione i slično. To nam je svima na "vrh glave". A od novinara se ne može ništa sakriti i oni znaju svoj posao. I mi smo zahvalni i divimo im se na hrabrosti, jer su mnogi izgubili život u borbi za istinu. Hvala im svima.

Dr Petar Milenković
Novi Beograd

Pošto je veći deo srpskog naroda izabrao predsednika i opredelio se za demokratsku opciju, neki navijači drugog sitema i protivnici naprednih ideja u zemlji, ali pretežno u dijaspori, sada menjaju orijentaciju. Videći da njihovo "patriotsko" i "srbsko" zapomaganje ne može da utiče na svest ljudi, oni počinju sada da prenose to svoje "srbstvo"Ş kod onih Srba iz komšiluka, u Republiku Srpsku.

Nije potrebno napominjati da pojedini ostaci starog titoističkog režima, kao i oni iz Miloševićevog doba koji nisu uspeli da se plasiraju ili prividno preokrenu i na taj način nekako uskoče u bilo koji oblik vlasti, koju oni smatraju kao neko legalno nasledstvo, sada traže to u susednoj republici.

Sve to ide kroz negaciju redosleda događaja, onih priznatih ili onih još neizrečenih. Iz njihovih peticija i izjava upućenim svetskim državnicima, moglo bi se reći, da su Srbi pretrpeli jednu kolektivnu agresiju, a da nisu povredili dlaku sa glave bilo kome. Tačno je da je Srbija pretrpela agresiju i odmazdu, ali treba znati da međunarodna zajednica, koja nije naivna a još manje glupa, ne može razmatrati neke događaje kao neistinite ili izmišljene, a da za njih ima nepobitne dokaze.

Koliki je stepen patriotizma takvih pokazuje i traženje da "Srbija postane slobodna zemlja", što će reći da izbor demokratske opcije ne predstavlja slobodu ili neki napredak. Kakav se onda stiče utisak o Srbima u svetu i kako neko može protumaciti takav pristup situaciji drugačije nego kao opoziciju svim demokratskim stremljenjima.

Ultimativno traženje jednog dela dijaspore koja sebe naziva intelektualcima (možda samo po stepenu neke školske spreme) da se, takoreći, ukinu sve institucije ili mere koje su usledile u poslednjih 13 godina je samo bacanje ulja na vatru. To se isto radi da bi se onom delu naivnih ili prepoštenih Srba pokaže kako, eto, oni,brinu za njihov spokoj, a u stvari kvare srpsku sutrašnjicu.

Dragan Rakić
Strazbur

Pitanje himne Zajednice Srbije i Crne Gore ponovo nas stavlja u pomalo neprijatan položaj. Ono što se čovek na ovim prostorima zapita je to da li će i ova nova himna trajati jednu godinu ili dve, pa će onda biti promenjena. Na žalost, takve sumnje nisu bez osnova. Bilo koje rešenje da bude usvojeno, ono bi moralo da bude konačno. To znači da relevantni faktori himnu prihvate kao stalnu i svoju i da svaki građanin i stanovnik Srbije i Crne Gore s voljom prihvati novu pesmu. A ne, posle tri godine, opet diskutujemo o ovom problemu.

Uzmimo primer Marseljeze, francuske himne. Ona je vekovima zvanična himna države i pitanje njene primene ne bi dolazilo u obzir. Slično je i sa nemačkom svečanom pesmom. Trebalo bi da se ugledamo na ove stare evropske nacije, jer i mi pripadamo, hteli to ili ne, evropskoj porodici. Zato se i povodom pitanja himne ponašajmo kao Evropljani.

Nenad Babović
Beograd