GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Pismo podrške Biljani Begenaj koja je ostavila svoju bebu u Zemunu

Majci treba dati još jednu šansu

Nekoliko dana uzastopno čitam ove napise o slučaju ostavljene bebe. Više od trideset godina sam decom, između ostalog i sa onom koja su imala sličnu sudbinu i život u Domu bez roditeljskog staranja. Smeta mi što se Biljana Begenaj iz dana u dan osuđuje, što su zakonske mere kojom se ona kažnjava izuzetno rigorozne, što ne nalazim nigde nikoga ko bi i jednu jedinu reč u njenu odbranu izrekao.

Pristajem da budem javni porotnik u Biljaninoj odbrani. Neću iskoristiti svoju čestitost niti ugled, zbog pristojnosti. Iskoristiću vreme rada sa decom provedeno, kao i svoje iskustvo, a kao garanciju svog uspeha nudim alibi za ovu majku, alibi koji ću sama pronaći.

Prvo, ona je bila u strašnom stanju postporođajnog stresa koji u blaženom obliku preživljavaju i žene koje čekaju tople sobe, beli kreveci za bebu i sva tri obroka. Biljana ništa od ovoga nije imala.
Tri puta sam postajala majka i tri puta preživljavala iste strahove: hoće li mi sestra spustiti bebu, da li će brzo proći njena fiziološka žutica, da li je nisu puno stegli pri povijanju...

Moja klijentkinja svog malog Rašu nije ubila, ona nije postala čedomorka. Učinilo joj se, možda, da će mu kod onog ko ga uzme biti bolje nego sa njom, da će mu pružiti ono što ona nije mogla, samo zato što to nije imala.

Bila je, Biljana, u trenutku strašne odluke, da svoje dete ostavi, samo u nekom svom svetu, svetu očaja, siromaštva, bede, nesigurnosti, kao mora. Na svetu beznađa u kome je živela od "danas do sutra" za poslom išlo od nemila do nedraga" bez nade na bolje, bez oslonca i pravog puta.

Zato joj se nijednog trenutka ne bi smelo zabraniti da vidi svoje dete. Naprotiv! Ona bi trebalo da sa njim bude svakog trenutka, umesto, što je morala da, odvojena od njega, leži na grbinu, na dasakma nekog odvratnog ležaja. Kad joj je nega najpotrebnija.

Gde je tu humanost! Zar je život već nije dovoljno kaznio i savest koja se u njoj probudila! I sve ono što joj se događalo i svi su se na sva, zvona zato javili! I svi je tako brzo odbacili! Odrekli je se!

Mogu li, pitam se, i instrumenti i brojevi izmeriti i zabeležiti veličinu nečije ljubavi, naročito materinstva! Može li se malom Raši nadoknaditi propušteno, bliskost u kontaktu sa majkom i prvim danima dolaska na svet, koja utiče na psihičku stabilnost čoveka kroz njegov kasniji, celi život!

Može li društvo da pomogne Biljani! Mogu li za njenog sina da se organizuju nekakvi humanitarni koncerti, da li se ko javio da mu da krevetac i hranu bar za nekoliko godina, gde su nevladine organizacije da njegovim roditeljima poprave kuću, daju stan, kupe igračke, ćebad i posteljinu!

Čitaju li "Glas javnsoti" novopečeni bogataši! Znaju li za ovu priču... Gde su novi biznismeni, gde su naši silni humanitarci koji su to samo na papiru, na ekranu, u novinama i gde su bogati sportisti...

Milanka Šajić-Pavlović
Banja Koviljača


Da li će hala biti rentabilna

Zaslužili "Arenu"

Novootvorena hala "Beogradska arena" u Novom Beogradu u kojoj je započeo "Dijamantski turnir"u košarci dovodi građane Srbije u veliku dilemu. Sigurno je da kao Beograđani možemo biti ponosni što je naš grad dobio jedan ovakav objekat, kkakvog ima malo koji grad u Evropi. Ali, ne treba zaboraviti da smo mi mala i siromašna zemlja u kojoj dve trećine građana živi u siromaštvu, barem prema zvaničnim statistikama, ako ne i više u stvarnosti.

Ne želim da dovodim u pitanje odluku da se ovaj monumentalni objekat napravi, jer ni veći umovi ne bi dali pravi odgovor, ali bih želeo da istaknem nekoliko argumenata o sledećem: U kakvom su stanju naše bolnice, dečji vrtići, domovi zdravlja, domovi za stare i u kakvim uslovima njihovi štićenici žive...

Predsednik gradske vlade Nenad Bogdanović je u intervjuu državnoj televiziji istakao da je možda bolje da je hala građena za petnaestak hiljada gledalaca umesto za dvadeset i da bi se na taj način lakše samofinansirala. Ono što je vidljivo to je da se na taj način mnogi distanciraju od mogućih problema održavanja ovako skupog objekta. Čuo sam podatak da hala, da bi funkcionisala rentabilno, mora da ima 200 predstava i događaja godišnje. Dobro je što nas muzičke zvezde ne zaobilaze kao devedesetih godina i da se u "Beogradskoj areni" mogu organizovati zanimljivi koncerti velikih svetskih zvezda i događanja koji bi privukli i strance u naš grad.

Još jedan od argumenata je i pozicija naše košarke u svetu. Ne treba zaboraviti da smo mi jedna od vodećih košarkaških nacija i da su naši "basketaši", u svakom slučaju, zaslužili takav poklon za više od 30 godina provedenih na vrhu Evrope.

Goran Stanojević
Beograd


Ne zaboravimo žrtve

Pre devet godina naš narod u Hrvatskoj doživeo je veliki egzodus u operaciji "Oluja" i proterano je više od 200 hiljada Srba sa vekovnih ognjišta. Bez želje za zlom krvi i osvetničkim razmišljanjem, naprotiv, mislim da nam je pomirenje sa susedima neophodno, mislim da treba da se sećamo tog datuma.

Osnovni razlog je pijetet prema žrtvama. To su većinom bili nedužni ljudi, koje su vetrovi rata oterali u prognanstvo. Iz poštovanja prema tim ljudima, potrebno je da budemo humani i pred mnogobrojnim izbeglicama koji žive među nama. Neki od njih su se snašli, ali većina nije i žive u nehumanim uslovima.

Mile Krstić
Novi Sad