BEOGRAD - Na svom prvom predsedničkom boravku van zemlje, u Americi, predsednik Tadić najbolje je osetio sve blagodeti i muku funkcije na kojoj se nalazi. Sreo se praktično sa celom prvom ekipom, a da ne predstoje izbori, sigurno bi popio kaficu i sa Bušom Juniorom, koji je baš pripremao miting u Severnoj Karolini, što je za Tadića, koji je tu brigu već prebrinuo, bilo sasvim dobro opravdanje.

Mladić

Čaša meda bila je srdačna dobrodošlica svih moćnih Amera sa kojima se sreo, kule i gradovi su mu obećavani, ali uvek i striktno uz samo jedan uslov - Mladić, pa Mladić. Za predsednika čaša žuči od koje mu se sigurno stomak prevrće. S generalom će stvari biti zaista teške, jer se Ratku očigledno ne ide u Hag. Sudbina naroda mu je zadnja rupa na svirali, a Boris (reče da možemo tako da ga zovemo) sigurno neće moći sam da ga hvata. Kao i za sve ostalo, biće mu potrebna opšta saglasnost i pomoć svih stranaka i "činilaca političkog života".

Evropska unija

A kad bi mu samo u Vašingtonu lupali packe zbog Mladića, možda bi to nekako i prebrinuo, ali i u Briselu pevaju istu pesmu - dobrodošli ste vi kod nas, vi ste deo Evrope, ma najbolji ste na svetu i ne znamo šta bismo bez vaše šljivovice i kajmaka, ali kad dođete na šalter da se prijavite, priložite i novu adresu generala - Ratko Mladić, zadnja pošta Hag. Opet, da Tadić i taj papir pripremi, u najbolju ruku članarinu za Evropsku uniju možemo da plaćamo tek od 2010, kad i Bosna i Albanija. E, pa izvoli Borise, požuri, obećao si nam, znamo da je teško, ali zato smo te i izabrali, a i u opisu posla ti je.

Šećer

To što Srbin više voli da pređe nekog, nego leba da jede, moraćemo da ostavimo za domaću upotrebu. U ostalom, svetu takva politika ne prolazi i to se najbolje pokazalo sa šećerom - Brisel lepo hteo da pomogne da zaradimo neki evro, a nama nije bilo dovoljno, nego uvezemo kubanski šećer, pa ga prepakujemo i po dvostruko većoj ceni uvalimo Uniji kao naš.

		Bodrum, korupcija... Podsećamo predsednika i na obećanje da će raščistiti aferu "Bodrum", da se ne završi na tome da akteri cele priče ponovo letuju u istom mestu, a ne u zatvoru, a on da se pravda da "sada to sud ispituje". Pored toga, mogao bi da lepo zamoli Koštunicu da zaista ispita poneke mutne privatizacije, da konačno raščisti s korupcijom i da od velikih bogataša naplati sav porez na profit koji su stekli pod skutima Miloševića, a i kasnije. Ni po babu, ni po stričevima. Kad sve to raščisti, kad poradi na tome da prestanemo da pljujemo po ulici, bacamo pikavce, kad nam toaleti pored autoputa budu čisti i mirišljavi, kad (i) njegovom zaslugom postanemo civilizovana zemlja, jednog dana on može očekivati da mu Srbija izlepi plakate sa "hvala, Borise", kao što se on kulturno (prvi) setio da se zahvali građanima na glasovima.

Neko je tu grdne pare strpao u džep, a Boris će morati da pripomogne da se otkrije ko. Nije mu baš u opisu radnog mesta, ali sve se može dogovoriti uz kaficu sa Koštunicom i Labusom. U svemu će verovatno da nadrlja neko od stranačkih "prijatelja", ali ćemo svetu pokazati da može sa Srbinom i pošteno da se radi i da smo spremni i da ispravljamo greške. Kažu u Briselu, dali su nam tri meseca fore da stvari isteramo na čistac.

Crnogorci

Nimalo sladak problem kao prethodni, ali predsednik će morati da prebroji koliko nam očiju država zapravo ima, da sedne lepo sa Milom i priupita ga ne čini li mu se da je dosta zafrkancije sa "otcijepljenjem"- Brisel insistira (opet taj Brisel) da konačno utanačimo ekonomije, jer im na pamet ne pada da u članstvo primaju državu u kojoj jedan deo naplaćuje carinu za neki proizvod 50 odsto, a u drugom je nema. Kad Milo klimne glavom, Labus i Vujanović završiće ostalo očas posla.

Košenje

Ovo su otprilike glavna posla koja čekaju Borisa u "narednom periodu" da bi konačno krenuli ka Evropi. Pored ovoga, najveća srpska muka - Kosovo, za EU i SAD nije toliko bitno, ali Tadić će i tu morati da poradi, jer u Srbiji jednostavno nema mira bez rešenja tog pitanja. Kako da ga reši? Onako kako je i obećao, zajedničkim nastupom svih naših "faktora" i u dogovoru sa Albancima pronađe najmanje bolno rešenje po nas. Pored Albanaca, u svojoj Narodnoj kancelariji moraće, kao što je i obećao, da razgovara i sa našim ljudima, strpljivo sasluša svačiju muku i pokuša da reši problem.

Hoće li pored svega ovoga imati vremena da ode malo na more? Zašto da ne, pa i predsednik ima dušu, ali ako mu posle uspe da izgura sve navedeno, za drugi mandat kroz pet godina neće morati da brine. Tada neće morati ni da kosi, ni da ubacuje trojke u spotovima - moći će samo da upita, gde ste bili pre pet godina, a gde ste sad? I ljudi će od srca zaokružiti njegovo ime. Ili neće. Zavisi samo od njega.

M. Mijailović