[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Subota, 24. 7. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Euđenio Sidoli, generalni menadžer Fabrike duvana u Nišu, nije se pokajao što je došao u Srbiju

Odlučili smo da ovde
dugoročno ulažemo

Niški "marlboro" na tržištu najverovatnije do kraja godine. Važno je i dobro što smo u Nišu a to treba da osete sve Nišlije, kaže Sidoli. Znam da ovde ima korupcije, ali mi nismo partneri za takve poslove, kaže prvi čovek DIN

Sredinom prošle godine u žestokoj tenderskoj konkurenciji uz učešće najvećih svetskih duvanskih kompanija, većinski vlasnik kapitala Fabrike duvana (DIN) u Nišu postala je Kompanija "Filip Moris", koja je krajem septembra i zvanično preuzela upravljanje fabrikom. Radilo se o najvećem srpskom tenderskom transferu teškom više stotina miliona evra, koji je napunio državnu i gradsku kasu, a ubrzo je i bivšim i sadašnjim radnicima, vlasnicima manjinskih akcija, isplaćeno oko 70 miliona evra, tako da je "Filip Moris" trenutno vlasnik 77,8 posto kapitala niške fabrike.

Generalni menadžer DIN-a Euđenio Sidoli u intervjuu za "Glas javnosti" objašnjava šta se sve u međuvremenu desilo u fabrici, kakvi su prvi rezultati, planovi i ambicije.

Mnogo smo uložili

Gospodine Sidoli, da li ste se pokajali što ste sa tolikim kapitalom došli u Srbiju?
- Odgovor je kratak i jasan - svakako ne, nismo se pokajali. A i teško bi bilo posle devet meseci reći da smo se "pokajali", jer mi smo se opredelili da u Srbiji investiramo veliki novac. Mi, inače, uvek počinjemo kupovinom 66 posto kapitala. Tako je bilo i sa tenderom za nišku Fabriku duvana, koji smo dobili, a što je vredelo oko 387 miliona evra. Kada se već odlučite da uložite tako veliki novac, morate i da se postarate da znate zašto to radite i kuda idete. A mi smo odlučili da budemo dugoročni investitor u Srbiji.

Ima li, ipak, razlike između onoga što ste očekivali i onoga sa čim ste se suočili za proteklih devet meseci™? Naročito kada se radi o lokalnoj vlasti u Nišu i ukupnog ponašanja države prema vama?
- Bili smo svesni i da naš dolazak u DIN znači i jednu kulturološku promenu, promenu u postupcima, u praksi i u mentalitetu, jer fabrika je prethodno bila društveno preduzeće. Naši dosadašnji odnosi sa lokalnim vlastima bili su izuzetno fini i međusobno se dobro razumemo. To, naravno, ne znači da je sve savršeno, ali to je proces koji se za sada odvija dobro. A što se tiče srpskih vlasti, to je odnos koji se uspostavlja na dugoročnim osnovama. Do sada je taj odnos bio profesionalan, a očekujem stabilnost i predvidljivost za način poslovanja. I sve dok postoje uslovi za predvidljivost i stabilnost, lično ću biti srećan i zadovoljan.

Sudar mentaliteta

Kako se navikavate na radnike koje ste zatekli u fabrici, a kako oni na vas? Jeste li već osetili šta znače srpski i balkanski poslovni mentalitet?
- Ono što sam do sada shvatio jeste da ovde radimo sa vrlo iskrenim ljudima, koji znaju kako se šta može uraditi, ali opet na njihov, rekao bih "srpski način". A taj "srpski način" još podrazumeva društveni način obavljanja posla. Verujem da će biti potrebne godine dok ljudi promene nešto u svom mentalitetu i navikama i da pređu na ono što mi želimo da ostvarimo.

Jedino kasnim s učenjem srpskog jezika

Kako se lično osećate u Nišu, kako navikavate na okruženje, ljude, kuhinju i ostalo?
- Sasvim mi je prijatno u ovom gradu. Stanujem u centru, volim dinamiku koju Nišu daju mladi ljudi kroz svoje druženje i zabavu. Hrana je odlična, a vaše meso je među najboljim koje sam ikada probao i to vam kažem kao Italijan. I paradajz vam je sjajan, sir takođe i redovno ih imam na trpezi. Ljudi su otvoreni, predusretljivi i gostoljubivi i uvek imam problem kada želim da nešto platim u kafani. Osećam se kao kod kuće...Kasnim jedino u učenju srpskog jezika, ali obećavam da ću posle prve godine koja me maksimalno poslovno angažuje, naći dovoljno vremena i za učenje jezika.

Kakve ste kadrovske potencijale zatekli i ima li među njima ljudi koji mogu da izrastu, da se usavrše i utreniraju u menadžere po standardima vaše kompanije?
- DIN generalno ima dobre radnike, ali intezivna obuka koja će pospešiti njihove sposobnosti do nivoa koji želimo je neophodna i već teče. Čini mi se da već prepoznajem i neke koji imaju potencijal i za ostvarivanje dobrih međunarodnih poslovnih karijera. Na drugoj strani ima i radnika koji nikada neće moći da dosegnu naše standarde.

- Višak radnika je evidentan, kako ćete se "nositi" s tim?
- Mi, očigledno, imamo više ljudi nego što nam je potrebno. To smo znali i ranije, a po našim standardima višak je trenutno oko 50 posto od 2.400 zaposlenih. Kupoporodajni ugovor između "Filip Morisa" i države Srbije podrazumeva petogodišnju "zaštitu radnika" u pogledu otpuštanja. U tom periodu pokušaćemo da što više radnika iz kategorije "viška" dobrovoljno raskine radni odnos, uz finansijske uslove koji su definisani tenderskim ugovorom i o kojima upravo pregovaramo sa sindikatima. Na drugoj strani imamo i potrebe da primamo nove mlade ljude sa drugačijim kvalifikacijama, veštinama i sposobnostima da se razvijaju u godinama koje slede.

Kakav je vaš investicioni program za tekuću poslovnu godinu i kako se realizuje do sada?
- Taj plan je vrlo dobro definisan i za ovih prvih devet meseci smo korigovali samo neke detalje u okvirima tog plana.U fabričkom krugu već obnavljamo staru fabričku zgradu oštećenu u bombardovanju, a pripremamo se i da pustimo u rad i novu opremu koja je već na putu za Niš. Fabrika već odaje utisak jednog velikog spremanja, a u toku je i čišćenje terena od eventualno zaostalih mina. Za ove poslove smo angažovali lokalne kompanije iz Niša. Do kraja godine biće to investicije vredne blizu 50 miliona eura.

Kada možemo očekivati prve paklice "marlbora" i drugih poznatih brendova vaše kompanije koji će biti proizvedeni u Nišu?
- Mi ne odustajemo od takvog plana, s tim što za takvu proizvodnju treba obezbediti odgovarajuću opremu i ljude koji će na njoj raditi. Najrealnija je procena da će naš "niški marlboro" izaći na tržište do kraja godine.

Dobre plate, dobro i gradu

Radnici DIN-a su navikli da imaju najveće plate u gradu i Srbiji, a i Niš je navikao na DIN kao dobrog gradskog donatora. Šta u tom pogledu možete obećati?
- Najsvežija zvanična statistika nam kaže da su plate u DIN-u dva puta veće od plata u drugim privrednim granama u Srbiji. To je činjenica koju niko ne može da ospori. A što se tiče donacija gradu, neke od njih su u vrlo značajnom iznosu i deo su našeg ugovora, a i deo naše prakse koju imamo širom sveta koju imamo prema lokalnoj zajednici u kojoj živimo i radimo. "Filip Moris" želi, i mimo odredbi ugovora, da pokaže ne samo svojim radnicima i njihovim porodicama, nego i svim građanima Niša, koliko je važno i dobro što smo mi tu.

Srbija još ima lošu međunarodnu reputaciju u pogledu mita i korupcije. Jeste li Vi lično ili vaša kompanija već imali "ponude" te vrste?
- Moram reći ne! Ja, moji saradnici i moja kompanija nemamo takvo iskustvo, mada o takvim stvarima čitam po novinama. A i da ih je bilo, ili ako ih bude, moja poruka je da mi nismo partneri za takve poslove, jer nama je stalo do ugleda kompanije gde god da smo i sa kim god da smo u kontaktu.

Milorad Doderović
Foto: J. Šurdilović


vesti po rubrikama

^društvo

16:24h

Daliborka Rajković sa sinom Lazarom napustila bolnicu

16:35h

Helsinški odbor o imunitetu popova

16:45h

Euđenio Sidoli nije se pokajao što je došao u Srbiju

23:30h

Skupština Srbije: Ratifikovan sporazum

 


     


FastCounter by LinkExchange