GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Sećanje starog pitomca na školovanje u Kragujevcu i na veliko drugarstvo

Naši dani puni nade i odlučnosti

Pre pedeset pet godina (1949) počela je školovanje četvrta klasa Vojne akademije u Kragujevcu. Nekadašnji pitomci ove klase obeležiće početak školovanja zajedno sa svojim nastavnicima i starešinama dana 11.09.2004. godine u Kragujevcu. Svaki naš susret, sećanja i uspomene vraćaju nas na naše školovanje.

Međutim, sećanja u ovim poznim godinama nisu najpouzdanija, pogotovo kada najmlađi pitomac ima 75 godina. Nadajmo se da će poseta gradu Kragujevcu i okolini, kao i objektima Vojne akademije biti inspiracija da se prizove sećanje i ožive neki davno zaboravljeni događaji iz naših pitomačkih dana.

U našim sećanjima ostaće trajno Vojna akademija i grad Kragujevac gde smo proveli dve godine marljivog učenja, veselog drugarstva i najlepši deo svog života. Naša zemlja u to vreme se opredelila na sopstveni put izgradnje, sa osloncem na sopstvene snage. Izgradnja oružanih snaga i školovanje kadra bili su važan faktor odbrane i nezavisnosti.

Za celo vreme školovanja (1949-1951) političko-bezbednosna situacija bila je nepovoljna za našu zemlju i to je imalo uticaja na školovanje, posebno na materijalne i smeštajne uslove. Kratko rečeno, tih godina Istok nam je pretio, a Zapad nas ucenjivao. Mi, pitomci, koji smo se školovali za buduće oficire bili smo ponosni, željni znanja, spremni da podnosimo sve teškoće, zajedno s celim društvom, ubeđeni da ćemo ostvariti svoj cilj, uprkos svim preprekama koje su stajale na putu.

Pitomci se sećaju svih starešina i nastavnika koji su dali veliki doprinos vaspitanju i obučavanju naše klase. Mi im se na tome zahvaljujemo. U praktičnom radu s vojnicima, trudili smo se da prenesemo znanje koje smo naučili od svojih nastavnika.

U Vojnu akademiju smo došli po konkursu koji je raspisala Personalna Uprava jugoslovenske armije.

Putovali smo iz svih gradova Jugoslavije, grupno i pojedinačno i oktobra meseca 1949. prekoračili kapiju kasarne u kojoj je bila smeštena Vojna akademija. Kao što to uvek biva na putovanju, i na novom čovek mašta o onom mestu odakle je krenuo, a zatim odjednom, s prvim jutrom koje se sretne na putu, prelazi na cilj putovanja i tada već zida kule budućnosti. Tako smo i mi, budući pitomci, maštali na našem putu ka Kragujevac.

Svaki od nas već je imao formirano mišljenje o značaju školovanja za buduće oficire. Međutim, dolaskom u školu mnogi su morali korigovati svoje mišljenje i prihvatiti uslove koji su vladali u školi, a ti uslovi su bili dosta teški i surovi. Prolazili su dani, meseci, godine i došao je 13. septembar 1951. godine, sunčan dan koji je pripadao samo nama.

Tog dana održana je svečanost po svim vojničkim propisima, tog dana je pročitana Naredba o proizvođenju pitomaca u oficirski čin. Tada smo shvatili da su prošli naši pitomački dani.

MILORAD SAMARDžIĆ, PUKOVNIK U PENZIJI
BEOGRAD


Nevolje kupca poljoprivredne mašine

Ubitačni kultivator

Pre dva dana kupio sam gornji motokultivator, tvornički broj 8-29139, proizveden u firme LABINPROGRES TPS d.o.o. Dubrava b.b, Labin, sa "DMB" motorom, kao i odgovarajuću kopačicu serije "specijal". Labinove proizvode, za područije Šumadije uvozi i firma "Agrošumadija", 34229 Žirovnica, Kragujevac. Gornju kombinaciju (mašina plus kopačica) naručio sam preko firme "Cvetković" iz susednog sela, Lužnice kod Kragujevca, ali po prethodnoj preporuci prodajnog osoblja iz Agrošumadije, bez šanse da iste vidim u živo.

Po isporuci mašine i kopačice primetio sam dve stvari: jedna čisto komercijalne prirode. Naime, kopačica je isporučena bez neophodnog točkića za transport do mesta rada, iako je isti prikazan u brošuri, doduše bez ikakve primedbe da li je to standardna isporuka ili samo opcija.

Predmet mog dopisa je jedna druga veoma OZBILJNA SIGURNOSNA stvar koja može da prouzrokuje ozbiljne, ako ne i fatalne telesne povrede operatora ili prisutnih, dece, starijih osoba ...

U labinovoj brošuri se isključivo tvrdi da je, citiram "Motokultivator serije SUPER SPECIAL - GREEN konstruisan po evropskim standardima sigurnosti CE - norme. Materijalna cinjenica je da motokultivator nije tako konstruisan ili bar nije tako isporučen finalnom kupcu! U slučaju nepredviđenog, motokultivator je potencijalno UBITAČNO SREDSTVO! "Dead man handle", Emerdžegensi stop ili kako se u brošuri naziva "ručica motor stop" na labinovom motokultivatoru nije ugrađen, odnosno NIJE funkcionalan!

Ovo je sigurno kontravencija citiranog evropskog standarda, a verujem da bi to bio slučaj i kad se tiče bilo kakvog svetskog standarda ili civilizovanog koda o sigurnosti motorizovanih mašinerija.

Smatram da je krajnje opasan i neodgovoran stav prvo proizvođača, a zatim i uvoznika i distributera onog proizvoda da se jedan od osnovnih sigurnosnih uređaja na proizvodu izostavi i sigurnost kupca i svih koji se slučajno mogu naći u njegovoj neposrednoj blizini dovedu u pitanje.

Slobodan Petrović
Drača


Više biciklizma na televiziji

Verovatno vam još niko nije pisao povodom ove teme. Ja sam se usudio iz više razloga: pišete o trci, bar na sajtu, realno opisujete stanje u zemlji i počeli ste kad drugi nisu smeli. Cenim vaš rad, ali šta će običan građanin da kaže za "Tur de Frans", kada ga u svetu prati oko dva milijarde gledaoca (dva miliona oko staze stalno prati bicikliste), a on u svojoj zemlji na nacionalnoj televiziji ima samo pregled od petnaestak minuta i to noću, a reprizno danju.

Znači, ili to da one koje iole zanima bilo koja biciklistička trka ili manifestacija može samo da gleda program preko satelita ili da spremi 10.000 evra i ode u Francusku. Nije to slučaj samo sa biciklizmom, u pitanju su i drugi sportovi za koje moram da čekam pregled na prvom programu RTS-a čak do 23.30, a u Americi je sport glavna i udarna vest na svim televizijama.

Šta još da doda vaš čitalac nego da odvoji novac, kupi satelitsku antenu, plati prevodioca i na miru ogleda bar jedan prenos.

ALEKSANDAR BALTIĆ
RAŠKA