GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Apel pedagoga da se reši nemio slučaj napuštanja deteta, koji se desio u Zemunu

Vratite dete majci
koja ga je napustila

Povodom slučaja majke Biljane Begenaj iz Starih Banovaca, koja je novorođenu bebu ostavila u hodniku jedne zgrade u Zemunu, Pedagoški pokret Jugoslavije, na osnovu brojnih i senzacionalističkih napisa u štampi i odluke nadležnih organa da majka ne može viđati bebu dok Centar za socijalni rad ne donese konačnu odluku, upućuje sledeći apel državnim organimai Centru za socijalni rad u Staroj Pazovi.

Bebu treba učiniti dostupnom majci, bez obzira na njen postupak, koji se ne može jednsotrano i formalno tretirati, odnosno osuđivati.
Bez obzira na sve okolnosti i dalji rasplet celog slučaja, majka je svojoj bebi u ovom periodu izuzetno potrebna, nezamenljiva u emotivno-psihološkom i u svakom drugom pogledu.

Njen psotupak nije na nivou odgovornog roditelja, ali se mora imati u vidu cela socijalna, porodična i materijalna situacija i klima u kojoj bitiše njena vanbračna zajednica.

Slučaj majke Biljane Begenaj, kao i mnogi slični i teži slučajevi, pokazuju da je roditeljstvo u našem društvu veoma zanemareno od strane brojnih odgovornih činilaca, jer živimo u 21. veku, koji je izgleda u velikoj meri usmeren protiv deteta i roditelja!

Siromaštvo se povećava, socijalne i druge institucije su sve slabije i organizaciono bez adekvatne državne podrške, pa je zasnivanje braka, rađanje dece i njihovo odgajanje i vaspitanje istinsko veliko žrtvovanje i podvig roditeljski.

Vaspitanje za brak, odgovorno roditeljstvo, planiranje porodice i zdravstveno obrazovanje budućih roditelja potpuno je zanemareno u školama, a u nastavne planove uvode se ponekad besmisleni nastavni predmeti, umesto da se proučava porodična pedagogija u srednjem obrazovanju.

Škola, sredstva informisanja i više drugih instanci treba da organizovano rade na razvijanju svesti o tome da vanbračno dete nije ni po čemu "problem dete", osobena jedinka, tim pre što će se broj ovakve dece u budućnsoti povećavati. Vanbračno dete je najčešće željeno dete.

Skrećemo pažnju nadležnim organima tužilaštva i pravosuđa da ne treba na slučaju ove majke dokazivati da je Srbija pravna država, kad ceo svet zna da vlada pravni haos na sve strane. Dakle, tražimo da se Biljani Begenaj oprosti trenutak slabosti, nerazumnog čina i uz medicinsku, socijalnu i pedagošku podršku omogući da gaji svoje novorođenče.

Prof. dr Drago T. Pantić, predsednik pedagoškog pokreta Jugoslavije
Beograd


Rešenje za srpsku železnicu

Po ugledu na Francuze

Svako ko je bar jednom u životu putovao našom železnicom poslednjih dve decenije mogao se uveriti da je to jedno od najvećih rugala koje negujemo decenijama. Naša železnica je jedna od najprljavijih za koju se uopšte zna! Najsporija ubedljivo! Železnica koja, godišnje izraženo u časovima - kasni po nekoliko godina...

Verovali ili ne, ovakvu železnicu u Srbiji opslužuju ili tačnije bi bilo reći "posmatra" tačno 28 hiljada radnika i službenika! Sedamdeset odsto dohotka za isplatu zarada ovi radnici dobijaju iz i onako tankog budžeta Republike Srbije. I pored ovakve situacije, niko živ u Srbiji ne nudi rešenje agonije železničkog saobraćaja koji je, istine radi, bio brži 1934. godine nego danas.

Ako je stanje ovakvo, zašto se ta važna saobraćajna i privredna grana ne punudi, recimo, Francuzima ili Japancima, ili se privatizuje? Inače, broj zaposlenih je ravan ukupnom broju zaposlenih u železnicama pola evropskih razvijenih zemalja. Opšte je poznata stvar da japanski i francuski vozovi idu i brzinama preko 300 kilometara na sat.

Takvi vozovi bi mogli Srbiju da prevale za dva sata. Izgleda da to nekome ne odgovara, jer bi fruktuacija stanovništva bila deset puta veća, a naravno time i produktivnost kako železnice same, tako i privrede, koja bi sigurno porasla za najmanje pet puta. Ali, koga interesuje produktivnost i uludo trošenje vremena u Srbiji? Nikog, jer da interesuje, odavno bi neka vlada napravila projekte, kontakte sa onima koji ove probleme mogu da reše.

Međutim, svi političari kod nas se drže slepo komunističke drčnosti koja kaže: Mi ne umemo, mi ne znamo, mi nećemo, ali zato ne damo ni onima koji mogu, hoće i znaju da stvari pokrenu i preokrenu na bolje. Dokle, gospodo, ovako da se radi?

Milutin Mlađenović
Beograd


Svaka čast Dejanu Dimovu

Jako mi je drago što objavljujete razgovor s Dejanom Dimovim. Konkretno, on govori o aferi sa šećerom, a ako je uopšte još neko u zemlji u dilemi ko je tu pošten ili nepošten, onda je naivan. Dakle, što se šećera tiče, sve je jasno. Nije jasno kako kazniti krivce kada imaju vlast i ne pada im na pamet da sami sebe kažnjavaju.

Uzgred, eto dokle dovodi "decentralizacija". Tačno je da je bolje ne kazniti krivog nego kazniti nevinog ali, oprostite što pominjem Staljina, jer takav centralizam nimalo ne želim, ali mora postojati autoritet u zemlji . Jer, nebulozno je da, pored svih privrednih kriminala, niko još nije završio u zatvoru poslednjih godina osim u akciji "Sablje", gde zaglaviše, nažalost, i nevini.

Ne valja nikako ako se ovako nastavi. Potrebno nam je što više ljudi kao što je Dimov koji će se boriti za istinu. Sticajem okolnosti lično poznajem Dejana Dimova oko 30 godina i tvrdim da je uvek ostao isti, makar se sukobio s najvišim funkcionerima, makar ga koštalo i karijere i nerava i novca. On ne vozi skupi džip, kao mnogi koji su manje obrazovni.
Pomalo sam zabrinut za Dimova, ali samo napred. S moje strane ima apsolutnu podršku.

Miodrag Bjelić