[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Nedelja, 18. 7. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Vlasnik ergele kod Novog Sada govori o konjima koji su za vreme rata prebačeni iz Hrvatske

Ne dam lipicanere dok

ne dobijem pare

Todor Bukinac pristao da govori samo sa novinarima zagrebačkog "Globusa" i tvrdi da nema ništa protiv da se konji vrate u Lipik, ali samo pod uslovom da mu se nadoknadi što ih je hranio od 1995. godine

Je li, bre, šta oni svi skupa misle?! Da je konj bicikl?! Pa ga ostaviš negde, za deset godina dođeš po njega, pa sedneš i voziš!? Lipicanere ja niti sam dovde doterao, niti ih želim zadržati. Nikada ih nisam ni smatrao svojima, a niti srpskim. Oni nigde nisu zavedeni kao moje vlasništvo. Oduvek se zna da su to konji koji pripadaju Hrvatskoj. To nikad nije bilo sporno. Međutim, oni su kod mene, na pansionu, od 1995. godine ih hranim, lečim, sve šta treba i sve od svojih para. I samo me zanima ko će to da mi plati, ovim rečima je dočekao novinare zagrebačkog Globusa Todor Bukinac, vlasnik ergele nedaleko od Novog Sada, na kojoj poslednjih devet godina žive hrvatski lipicaneri.

Biće dosta po 1.000 evra

Bukinac, za sada, odbija novinare iz Srbije, a evo šta je ispričao kolegama iz Hrvatske.
Lipicanere je, po njegovoj verziji, kod njega privremeno doveo Mile Komasović, koji je pre rata bio zaposlen u ergeli u Lipiku. Kad je počeo rat, konji su se razbežali, lutali s jedne livade na drugu, masa ih je bila pobijena. Komasović ih je, koliko se dalo, prvo prebacio u Beli Manstir, pa u Karađorđevo, na jednu ergelu. Tamo ga je Bukinac i upoznao, budući da je tamo dolazio i ranijih godina da kupuje konje. Kako tamo više nije bilo uslova da lipicaneri ostanu, Komasović je tražio da ih preseli, dok se nešto ne reši, na Bukinčevu ergelu. I tako je ostalo do danas.

Njegovo imanje prošle nedelje su posetili predstavnici srpske i hrvatske delegacije kako bi dogovorili povratak lipicanera u Lipik, ali se priča zakomplikovala, a pregovarači su napustili farmu kao opareni.
- Meni uopšte nije važno koja će strana namiriti te troškove. Ali naprosto ne mogu da verujem da se svi sad prave kao da dugovanja nema, i svi su, kao, iznenađeni tim otkrićem. A jel' iko deset godina pitao šta ti konji jedu, ko to plaća? - rekao je Todor Bukinac i dodao kako je računao da ga, prosečno, jedan konj košta oko 1.500 evra za mesec.
"A ja sam im računao po 1.000! Niže od toga uistinu nije realno."

Na pitanje čime se bavi, kad mu ne predstavlja problem izdvajanje tolikikog novca na životinje za koje i sam kaže da ih samo čuva, Bukinac je odgovorio:
"Svim i svačim. Moji se godinama, još od dede, bave poljoprivredom i uzgojem konja, tako i ja. Imamo ih više od 100 svojih i više stotina svinja. A ja se još bavim i igrama na sreću. I sad mi još samo fali da uđem u Hrvatsku pa da me ne puste kući jer su kod mene vaši lipicaneri. To bi, stvarno, bio vrhunac problema koje imam zbog tih konja.

Konji nisu ukradeni, već spaseni sigurne smrti

Mihajlo Komasović, bivši tehnolog lipičke ergele koji je Bukincu doveo lipicanere, s kojim su novinari "Globusa" razgovarali telefonski, objasnio je da je dvadesetak lipicanera iz lipičke ergele odveo "kako ne bi bili pobijeni u vrtlogu rata koji je tada besneo u Hrvatskoj".
"Nije istina da sam konje ukrao! Hteo sam ih spasti jer sam video da će, kao i pedeset konja koji su već bili pobijeni, tako završiti i ostali lipicaneri iz ergele. Da sam ih ukrao, danas ne bi bilo ovih pregovora jer bi konji bili rasprodati seljacima po Bosni i Srbiji i ja bih danas bio bogat čovek, a ne podstanar s devedeset konja na farmi", istakao je Komasović.
"Naravno da lipicanere treba vratiti u Lipik! Ali, slažem se s Tošom koji traži novac za njihovo održavanje", rekao je Komasović.

Za početak, uopšte mi nije jasno šta Vlada Srbije ima s lipicanerima. Niti su ih oni dovodili tu, niti su ikada dali ijednog dinara za njihovu hranu, ni išta", ispričao je Bukinac, a onda prozvao i hrvatsku stranu:
"Isto tako ni ovi vaši. Još 1998. godine, kada sam video da niko ništa ne pita, sam sam zvao vaše Ministarstvo poljoprivrede da probamo da rešimo problem, no nikad mi se niko nije javio.

Ne pamtim imena, i stvarno sad ne znam s kim sam tada govorio, no zvao sam da kažem da konji nisu kradeni, kao što se piše i priča, i da ja isto tako želim da se problem više reši. Sve to vreme, otkako postoji problem s povratkom lipicanera, Srbija je suspendovana i ne može postati punopravnim članom Lipizzaner International Federation (LIF), već samo u statusu posmatrača, što ni nama koji se bavimo uzgojem konja ne odgovara. Predlagao sam da LIF odigra ulogu međunarodnog arbitra, da posreduje, slao pisma još 2000. I na njihovim simpozijumima u Briselu ni sam ne znam koliko sam puta predlagao da se taj problem konačno pomakne s mrtve tačke, međutim - ništa. Sve se samo vrti u krug. A još kad čujem da su lipicaneri hrvatsko nacionalno blago... E, pa, lepo se bome brinete o nacionalnom blagu!"

U ispravne papire, rodne listove, Toša Bukinac nimalo ne sumnja, velikim delom jer zna da sve što se tiče lipicanera Komasović pomno beleži. Rekao je da je sve što se odvijalo u njihovim životima uredno dokumentovano i da je on spreman da predoči svu papirologiju.

Nije konj kutija šibica

Ljuti ga kad čita u novinama da je konje bilo gde sklanjao.
"Pa je l' konj kutija šibica?!" zapitao se on.
Još mu nije jasno koje sve lipicanere Hrvatska želi natrag, samo one koji su oždrebljeni u Lipiku ili i sve njihove potomke. O tome će, konačno, zavisiti njegova potraživanja. Otvoren je, kako kaže, za sve dogovore. Premda bi, po njegovom mišljenju, optimalno bilo da mu se isplati novac, prihvatljivo mu je i da se postigne dogovor pa da lipicaneri, oždrebljeni na njegovoj ergeli, tamo i ostanu, a da se Hrvatskoj vrate oni koji su došli iz Lipika.

Vesti kako je beogradska ministarka poljoprivrede najavila da slučaj lipicanera predaje ili policiji ili diplomatiji, Bukinac se nije mogao načuditi:
"Šta, upadaće mi na ergelu i otimati konje?! Ne mogu da verujem. I šta onda? Nestaće dugovanja prema meni?", u neverici je ponavljao.
Konačnu reč o ovom neobičnom slučaju verovatno će dati stručnjaci.


vesti po rubrikama

^tema

17:15h

Vlasnik ergele kod Novog Sada govori o konjima koji su za vreme rata prebačeni iz Hrvatske

17:30h

Reporteri "Glasa" proveli radno prepodne sa Zoranom Stojkovićem

 


     


FastCounter by LinkExchange