GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Da li u fudbalu i lutriji postoji povezanost velikih novčanih interesa

Dok nam deca gladuju,

igre na sreću cvetaju

Pišem povodom akcije jednog beogradskog lista da UEFA i FIFA donesu zakone koji bi obavezali sve zemlje članice da nacionalnim savezima daju ekskluzivno pravo raspolaganja svim takmičarskim parovima svih zemalja, što znači da bi oni to svoje pravo ekskluzivnog raspolaganja mogli da ustupe nacionalnim lutrijama za određeni procenat nadoknade. Radi se o pokušaju da "crni fondovi" u fudbalu budu još bogatiji, da se nelegalnim kanalima pribavlja ogroman novac i raspolaže po volji određenih grupa.

Šta rade državni organi u Srbiji, kada na sve strane gladni građani izlaze na ulice ili blokiraju magistrale da bi dobili osnovna sredstva da prežive. Kontrola milijardera u sportu, posebno u fudbalu je još pod nečijom zabranom, a govorimo da hoćemo da iskorenimo korupciju.

Naš fudbal je dugo godina u organizacionoj i moralnoj krizi, a stalno "napredujemo" ka dnu rang-liste FIFA (sada smo stigli na 48. mesto, iza Kameruna, Nigerije, J. Koreje itd.) Selektori koji su odveli reprezentacije na Evropsko prvenstvo, posle neuspeha podnose ostavke, a naši ni posle Azerbejdžana i drugih skandala u vođenju i sastavljanju reprezentacije dobijaju pohvale i nove funkcije. Može li sve siromašnija Srbija da finansira toliku mrežu fudbalskih i drugih sportskih liga i "Škola", jer sportski klubovi su najpogodniji da se stiču nelegalna sredstva, da se pojedinci bogate.

Fudbalske "mreže" u igrama na sreću, uvek su imale dobar novčani "ulov" (čak milijarde), a sirotinja, bolesni, deca i stari ostajali su u bedi. UNICEF je analizom pokazao da u Srbiji živi 800.000 dece u siromaštvu i bedi dok Fudbalski savez SCG, koji zbog enormnih fondova nije tražio sredstva iz državnog budžeta, sada traži da preko evropskih foruma u fudbalu duboko "zavuče ruke" u fondove igara na sreću.

U donošenju zakona o igrama na sreću, ministar Mlađan Dinkić i drugi poslanici su u pravu što milionerima iz Fudbalskog saveza onemogućavaju dalje gramzivo bogaćenje. Dođite gospodo u Bor da vidite kako jedan grad preživljava najveću "golgotu" od postojanja, gde roditelji i deca žive u bedi, a vi ste slepi za muke građana. Čudi ponašanje Vlade Srbije i Ministarstva za prosvetu i sport u ovakvoj aktivnosti sportskih foruma ili grupa, jer ne sme se dozvoliti da fudbal ruši Srbiju.

SLAVKO TOMOVIĆ
BOR


Propagandne poruke bodu oči

Kada bi moglo bez reklama

Vaš čitalac piše o odista neprijatnom tekstu reklame "Beži babo, tek sam seo". No, ima i gorih, nije to ni prva ni poslednja.

Veliki sam protivnik reklama, počev sa ekonomskog stanovišta pa nadalje: manipulisanje potrošačem, neobjektivno informisanje, hvalisanje, nekorektna borba protiv konkurencije suptilnim metodima, i slično... No, to je zlo koje je teško iskoreniti, jer niko nije voljan prvi da se odrekne toga - to može značiti i njegovu ekonomsku propast.

Neki ekonomista je reklamiranje opisao kao situaciju gde svi gledaju film stojeći, pa neki počinju da se propinju na prste da bi bolje videli ...a čitava situacija se pretvori u masovno stajanje na prstima - niko ne profitira osim što je svima lošije . Lošije je za tri odsto bruto nacionalnog dohotka u Sjedinjenim Američkim Državama, koliko se troši na reklame : Koka Kola -Versus -Pepsi ; Ford - versus Tojota-versus da ne nabrajam...

Pitam se da li bi narod kupovao recimo "Potrošački informator " bez ikakvih reklama ? Da li bi narodu značilo da bude objektivno informisan? I uzgred, do koje mere bi takav medij opet postao predmet pritisaka i pokušaja korupcije.

Ovde u NJujorku postoji lep primer "antireklamerstva". Postoje "Pablik Radio/TV " stanice koje nemaju apsolutno ni minuta reklame, već žive od donacija svojih ljubitelja - jer, dosadiše ljudima reklame koje prekidaju program na svakih minut - dva.

Uzgred , moje lično mišljenje je da su slušaoci i gledaoci ovakvih stanica u manjini i da su po obrazovanju iznad proseka.
I , kada čitate lošu reklamu, setite se da svi mi doprinosimo, manje ili više postojanju te reklame, jer da ne utiče na potrošača ne bi ni postojala.

M. Bjelić


Likovna kolonija u Rađevini udahnjuje život

Čarolija vrelih krupanjskih noći

Vrele julske dane u Rađevini najzad je rashladila petrovdanska kiša. U živopisnom gradiću zapadne Srbije, inače usnulom i bez značajnih dešavanja, leto je vreme kada se aktivno živi. Tome uglavnom doprinosi sve bogatija turistička razglednica Krupnja, koju karakteriše specifičan splet povoljnih klimatskih faktora i solidna ponuda sportskih terena i objekata koji privlače brojne ekipe širom Republike.

No, ono što boji krupanjsko leto, i godinama unazad upotpunjuje kulturnu ponudu ove regije, svakako je Likovna kolonija (ili likovna radionica) za mlade talente. Već dugi niz godina traje, i doživljava konstantan uspon, ova po mnogo čemu specifična manifestacija koju mnogi mladi Krupanjci, zaljubljenici kista i palete, ni za šta na svetu ne bi propustili.

Svakog leta, baš dok malina zri a tlo se giba od žege, prostorije krupanjskog Doma kulture širom otvaraju vrata budućim likovnim stvaraocima i njihovom neumornom profesoru, pedagogu i prijatelju, inače istoričaru umetnosti i nadasve interesantnom čoveku Vučini Buriću. Članovi ove mladošću protkane, a iskustvom uokvirene slikarske družine, uglavnom su nekolicina učenika osnovnih i srednjih škola, kao i već opredeljeni studenti koji su potekli baš u ovoj radionici.

Malo talenta i mnogo ljubavi za likovnu umetnost - to je jedino što vam je potrebno da biste učestvovali u desetodnevnom radu i druženju sa ovim mladim ljudima i njihovim neumornim učiteljem koji ih, polako ali sigurno, uvodi u tajne crtanja i slikanja.

Ovogodišnji rad osmišljen je raznovrsnim sadržajima, koji se na kraju kolonije upotpunjuju izložbom najuspešnijih radova, a u planu je i učešće na konkursima i izložbama van opštine. Najinteresantniji je svakako način rada koji se odvija smenom boravka u ateljeu i u prirodi, zatim specifičan odnos profesora i dece, gde se pedagogija i prijateljstvo neraskidivo prepliću, kao i ogromna sloboda stvaranja, izbora tehnika, motiva...

Ovo su samo neki od razloga, zbog kojih Likovna radionica za mlade talente postoji dugi niz godina, prerastajući, polako ali sigurno, u jedno od prepoznatljivih obeležja ovog grada. Zasnovano na entuzijazmu i dobroj volji retkih dobrotvora i profesora Burića, kolonija već godinama traje, na radost mnogih ljubitelja likovne umetnosti.

Poželimo im da još dugo na svoja platna prenose boje, zvuke i mirise ove slikovite regije, koju je priroda bogato obdarila savršenim koloritom svojstvenim samo ovim prostorima.

SLAVKA ANDRIĆ
ZAVLAKA


Zašto smo protiv ekstraprofita

Jedna stvar kod nas je jasna kao dan - naše sudstvo i pravosuđe su za poslednju deceniju došli do tog nivoa da se može reći da su velika rupa moralnog i civilizacijskog ponašanja. Nezavisno sudstvo kod nas više na žalost ne postoji ni na papiru, a u praksi smo očevici neviđenih pritisaka moćnika na rad sudstva, a ono redovno popušta pod tim pritiscima - jer bože moj, treba računati na reizbor, a on zavisi direktno od dobre volje, ili mrzovolje tih istih moćnika...

Najnovija ekspresna odluka Ustavnog suda Srbije, a povodom poreza na ekstraprofit, jasno nam pokazuje sledeće: Efikasnost sudstva kod nas zavisi isključivo od pritisaka centara moći, što javnih što tajnih! Zakon o Ekstraprofitu je nečuveni akt proizvoljnosti i bahatosti. Šta kaže Zakon o ekstraprofitu? Pravno lice- pojedinac, platiće jednokratni ekstraporez, zato što je koristio posebne (zakonske) pogodnosti za vreme vladavine Miloševića. Dakle, oni koji se nisu okoristili pogodnostima su čisti i poželjni građani i poslodavci, ali oni koji su se drznuli da se okoriste bilo kojim pogodnostima, ima da plate...

Zašto pojedinac, grupacije, osnivaju preduzeća, kompanije? Valja zato da svojim sposobnostima, i zakonskim pogodnostima naprave kapital i za sebe i društvo i naravno, za svoje zaposlene! Samo ova konstatacija je dovoljna da zaključimo: Reč ekstraprofit, gospodo, je pozitivan pojam.

Milutin Mlađenović
Beograd