Na današnji dan, pre ravno 130 godina, u Kragujevcu je izašao prvi broj "Glasa javnosti". Motivi koji su tada nagnali Stevu Milićevića, prvog urednika "Glasa", i njegove saradnike da 15. jula te davne 1874. pokrenu ovu novinu su isti oni principi kojih se i danas držimo u svom radu- narodni napredak i sloboda svake vrste.

Bio je to, kako je pisalo ispod glave lista - "list za nauku i politiku". Ukupno su štampana 33 broja "Glasa javnosti". Odgovorni urednik do 18. broja bio je Steva Milićević, a onda ga je nasledio Kosta Grujić. List je štampan u Kragujevačkoj društvenoj štampariji. Izlazio je dvaput nedeljno, sredom i subotom, a od osamnaestog broja - četvrtkom i nedeljom. Prodavao se po Srbiji i Austrougarskoj. Godišnja pretplata za Srbiju iznosila je 80 groša, a za Austrougarsku 10 forinti "na godinu". Od 18. broja, odnosno od 20. septembra 1874. godine, "Glas javnosti" menja podnaslov u "List za politiku, nauku i narodnu pripovetku". Urednik "iz senke" u to vreme bio je Svetozar Marković.

Ninoslava Milanović, direktorka kragujevačke biblioteke "Vuk Karadžić", kaže da je "Glas javnosti" nastavljao tradiciju lista "Javnost", koji je, takođe, štampan u Kragujevcu. Već u januaru 1875. počinje da izlazi list "Oslobođenje", čiji su vlasnici i odgovorni urednici bili Ilija Todorović i Svetozar Marković. Milanovićeva objašnjava da su se izdavači i urednici i u to doba dovijali kako su znali i umeli, te da se i tada pisalo o temama koje nisu bile po volji vlasti. Zbog toga se jedan list gasio i otvarao novi, a imena urednika jasno ukazuju na koncepciju tih listova.

Milanovićeva smatra da su "Javnost", "Glas javnosti" i "Oslobođenje" zapravo jedan te isti list koji je doživljavao zaista zanimljivu sudbinu. Tako je i list "Oslobođenje" zabranjen i prestao je sa izlaženjem već u avgustu 1875. godine, a 20. avgusta iste godine nastavlja da izlazi kao "Staro Oslobođenje". Vlasnik, izdavač i urednik bio je Ilija Todorović. Izlazi dve godine i nastavlja ideje prethodnog lista zbog čega je krajem 1876. godine zabranjen.

Otetu imovinu niko ne vraća Ni posle 5. oktobra 2.000. stvari se nisu bitno promenile za "Glas". Dugovi države iz vremena Miloševića su ostali. Obe garniture vlasti, i ona DOS-ova i ova sadašnja, uglavnom obećavaju da će vlasnik i zaposleni u "Glasu" biti obeštećeni, ali se na pričama sve i završava. Sve što je oteto radi naplate drakonskih kazni po Šešeljevom Zakonu o informisanju nikad nije vraćeno, a po tom predmetu u toku su dva sudska spora, kojima se kraj ne nazire. - Sud je državni, a kad se državi sudi i sud i država očigledno imaju isti interes ili se sud plaši države. Bojim se zato da nas na kraju ne zadesi sudbina španskog "Dijarija", lista koji je, zajedno s još nekim medijima, rušio Frankov fašistički režim, a zatim se, kad je režim srušen, a uspostavljena demokratija, i sam "srušio" i voljom te nove demokrtatske vlasti u Španiji ugasio, rekao je Radisav Rodić, osnivač i vlasnik "Glasa javnosti". G. J.

Vlast koči privatizovanu kragujevačku štampariju U Kragujevcu je vlasnik i osnivač obnovljenog izdanja "Glasa" Radisav Rodić prošle godine kupio štampariju "Nikola Nikolić", koja vuče pravni kontinuitet sa štamparijom koja je 1874. odštampala prvi broj "Glasa", a to je tada bila inače državna štamparija Srbije. Ta štamparija je ujedno bila i osnivač i štampar tog prvog broja nekadašnjeg "Glasa". Od prošle godine, međutim, traju nesporazumi s vlastima u Kragujevcu, koje su, kako kaže Rodić, organizovale radnike na proteste, a sve kako bi se sprečilo da se u tom prostoru organizuje neka vrsta medijskog centra, u kojem bi se svake godine obeležavao jubilej najstarije novine u Srbiji, a koji bi i gradu Kragujevcu sigurno valjao u mnogim prilikama. - Umesto da se vratimo korenima, gradska vlast u Kragujevcu poseže za konfliktima i praktično me onemogućava, perfidno - preko radnika, sindikata i ostalih kvazi državnih institucija, već godinu dana da nešto napravim od te štamparije - rekao je Rodić. G. J.

"Glas javnosti", "Javnost", "Oslobođenje" i "Staro Oslobođenje" zastupali su ideje Svetozara Markovića. Pravu sliku tih ideja i značaja i uloge Svetozara Markovića daće objektivni tumači, ali je činjenica da list, čiji je urednik on bio, nije imao uređivačku politiku blisku režimu.

Milanovićeva naglašava da su novine bile zabranjivane, odnosno nisu bile po volji vlasti. U nekom periodu i urednici su bili zatvarani, a vlasnici kažnjavani, što je, prema rečima naše sagovornice, izgleda i danas sudbina i novina i novinara na ovim prostorima.

U knjizi "Javnost Svetozara Marković" autor Živomir Spasić navodi da je o radu Odbora Kragujevačke društvene štamparije i tadašnjem listu "Javnost" policija slala poverljive izveštaje Ministarstvu unutrašnjih dela, a u Okrugu je postojala i osoba koja je primala novine, povremeno spise i knjige - i o tome "propisana uverenja izdavala".

Vredi podsetiti da je decembra 1873. godine Svetozar Marković pozvan na odgovornost kao urednik lista zbog tri uvodnika i teksta "Slobodna štampa i žandarmerija". Marković je 8. januara 1874. godine "stavljen pod sud i pritvor zbog ismejavanja zakona, vređanja ustavnih prava našeg vladaoca, pravdanja zakonom nedozvoljenih dela i uvrede narodnog predstavništva".

On je "bez ikakvog ispitivanja u pritvoru proveo 28 dana, bilo mu je zabranjeno da ga prijatelji posećuju, a razgovor s njim mogao je biti obavljen samo u prisustvu istražnog sudije. Policija je, kako navodi Spasić, Markovića okvalifikovala kao "probisveta". Gašenje listova, smenjivanje glavnih urednika i njihovo hapšenje bili su reakcija vlasti na izraženu težnju za slobodnim mišljenjem i pravom na slobodnu reč. Zbog kritike vlasti u "Glasu javnosti", odgovorni urednik Steva Milićević osuđen je 1875. godine na šest meseci zatvora, navodi se u bibliografiji Periodike Kragujevca. Da je zatvor uobičajeno "prebivalište" novinara i urednika potvrđuje i podatak da je iste godine osuđen i bivši urednik "Oslobođenja" Sreta Anđelković i to na dve godine zatvora, kao i urednik Ilija Todorović i štampar Pera Todorović. Kragujevačka društvena štamparija, u kojoj je svetlost dana ugledao i "Glas javnosti", posle smrti Svetozara Markovića prestaje sa radom.
|
Svoju renesansu "Glas javnosti" doživeo je aprila 1998. godine, na Vaskrs, kada su Radisav Rodić, vlasnik štamparije "Glas", i Manojlo Vukotić sa 170 novinara pokrenuli novinu istog imena, učinivši je izuzetno moćnim, poštovanim i uticajnim medijem.

		Progoni, plenidbe i zabrane zbog tekstova koji "nisu ulepšavali stvarnost" Na samom početku, aprila 1988. godine, Privredni sud u Beogradu zabranio je izdavanje novina "Novi Blic", iako je list bio upisan u registar sredstava javnog informisanja pod rednim brojem 2.633 i po rešenju koje je 16. aprila potpisao Aleksandar Vučić, tadašnji ministar za informisanje Vlade Srbije, i to po osnovu člana 7 Zakona o javnom informisanju. Zbog toga se "Novi Blic" pojavio 23. i 24. aprila pred čitaocima kao specijalno izdanje "Glasa" da bi u nedeljnom broju novina osvanuo sa imenom koje nosi i danas - "Glas javnosti". Za samo osam meseci izlaženja "Glas" je, prema istraživanju "Beografita", postao druga najčitanija novina u glavnom gradu. Tridesetog decembra 1998. godine "Glas" je na svojim stranama zabeležio i malu-veliku pobedu kada je naš celokupan tiraž u Boru prodat za samo dva sata, a u Majdanpeku za samo sat vremena. Tražila se i novina više, a kolporteri su posvedočili našem dopisniku da se za "Glas", koji je tada koštao tri dinara, nudilo i čitavih 10, dakle trostruko više. Problemi sa isporukama papira gotovo da su sve vreme u različitim intervalima pratili "Glas javnosti". Tako je "Glas" u jednom periodu izlazio na papiru od kojeg su pravljene grube papirne kese, ali ni tekstovi nisu mazili uzdrmanu vlast,"niti ulepšavali stvarnost", što je bila deviza novine. Onda je došao "crni" oktobar za "Glas javnosti", a po prvi put 2. i 3. oktobra 1999. godine novina se nije pojavila pred čitaocima. Redakciju i štampariju ABC "Grafika" pohodili su često finansijska policija, inspektori za privredni kriminal, a listu i štampariji zabranjen je rad na 15 dana. Zbog štampanja biltena građanskog protesta "Promene", u vreme dok su građani demonstrirali protiv Miloševićeve vlasti na ulicama, "Glasu" su stigle prvo 44 tužbe, pa onda još nekoliko, da bi se stiglo do cifre 52. Zabeležena je i tužba bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića, a stvar je došla i do Vrhovnog suda. "Glasu" je, ipak, dato za pravo. Dugo je čekao "Glas" i da mu bude vraćeno ono što mu je država oduzela nepravednim kažnjavanjem i plenidbom imovine, ali pokazalo se da ni sa novom vlašću ne ide baš sve kako treba. Mnogi su zaboravili da ih je upravo "Glas" uzimao u odbranu kada su bili proganjani od strane Miloševićevog režima, otpuštani s posla, maltretirani...

B. KULJANIN
M. MEDENICA