GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 

Titulom doktora ginekologije povučeni mladić uspeo da osvoji devojku svog života

Kako je stidljivko

postao Don Žuan

U komšiluku gde sam nekad stanovao živeo je stariji čovek nižeg rasta koga su svi zvali profesorom doktorom (prof.dr). Neki su ga od milošte zvali samo profo ili doco. Kada sam se zaintrigiran raspitao čega je on prof. dr, saznao sam za ovu zanimljivu priču.

Kao mladić, zbog svog niskog rasta, slabo je prolazio kod devojaka. Dok su se svi iz njegovog društva naveliko hvalisali svojim donžuan podvizima, on je morao samo da ćuti i trpi šale na sopstveni račun ili da se, zajedno s njima, raduje svakom novom švalerskom podvigu svojih drugara. Kako to obično biva, nevolja rađa rešenja, pa je tako i junak ove priče zamolio svoje drugare da mu pomognu i da ga ubuduće, kad se sa devojkama budu upoznavali, predstavljaju kao prof. dr ginekologije.

I baš kao što bi se u bajci žabac posle poljubca neke princeze pretvorio u princa i naš junak je odjednom posao prvi dasa u društvu. Međutim, dobro je poznata stvar da kad god nekom svane drugom smrkne pa su tako visoki mladići iz njegovog društva polako počeli da mu zavide zato što je najbolje devojke sada počeo da osvaja on, a ne oni. Ljuti zbog izmenjene sitaucije u kojoj je doskora večita meta njihovog zadirkivanja postao onaj koji sada zbija šale s drugima, zapretili su mu da će ga odati ukoliko i on ne počne njih nazivati i predstavljati titulisanim imenima i dostojanstvenim zanimanjima.

Tako je ubrzo električar zvani Mika Žica postao prof. dr elektrotehnike, zidarski pomoćnik Čeda Beton prof. dr građevine i sve tako. Formiran je pravi mali univerzitet i sve samo zato da bi devojke prema svojim sklonostima birale momke iz njihovog društva.

Poznato je da se narod sa puno poverenja i strahopoštovanja odvajkada odnosio prema onima koji su znali da čitaju i pišu. Kako je broj pismenih međ' narodom rastao tako je strahopoštovanje i poverenje prelazilo sa pismenih na učitelje, a u doba ovih švalerčina taj odnos je važio za one koji bi se nazivali i predstavljali za univerzitetske profesore. Devojke su hvališući se svojim momcima priču pronele po kraju. Čudo jedno čega se sve družina dojučerašnjih kalfi i šegrta nije naslušala od kako se proglasila univerzitetskim profesorima.

Kako su usled prave navale informacija o svemu i svačemu (bolestima, žudnjama, imetku, poslovnim planovima i sl), kojem su junaci naše priče bili obasuti, dosetili su se šereti pa su zadržavši samonadenute titule modifikovali sferu svojih zanimanja (što se, s obzirom na zrelije godine i prezasićenje uzbuđenjima kojeg donose devojke, moglo i očekivati) pa su se počeli naglo bogatiti.

Mnogi iz njihovog društva su se zbog osvajanja devojaka nežnijih srdaca izdavali i za generale vojne i policijske, a za pravodoljubive devojčice u društvu je bilo uvek i onih koji su se predstavljali za sudije, a zbog ubedljivosti po kafanama su organizovane i sudnice.

JANOŠ KRIŽAN


Pogled na Beograd iseljenika iz SAD

Loša imitacija

svetske metropole

Bog nas stvara uvek i iznova kao unikatna bića, uz mnoštvo specifičnosti. Ostaje na nama da svoje urođene kvalitete razvijamo, a mane prevazilazimo.
Nažalost, čovek se udaljava od Boga, te stvara nekakve svoje vrednosne skale, kao da hoće da se naruga kreatoru. Mnogi bi pošto-poto hteli da se nađu što više na lestvici društvene hijerarhije. Prikazivanje sebe što više u odnosu na druge mnogima je prioritet u životu, makar kao takvi padali čitavom društvu na teret.

Takvi se mogu videti, čuti, osetiti svakodnevno: prave buku kada joj vreme nije, jure pešake po prelazima kao da je ljudski život jeftiniji od njihovog automobila... takvi zagađuju okolinu i zagorčavaju drugima život, ne preispitujući svoju savest. Oni bi prvi da govore čak i kada nemaju nista da kažu, oni znaju "sve" bolje od drugih jer... jer su žrtve sopstvenog ega.

Verujem da većini takvih i ne pada na pamet da odu kod psihijatra, a ko zna kakve bi im sve dijagnoze prišili, već teraju preosetljive ljude da budu za korak bliže ustanovama za mentalno zdravlje. Odista ne znam da li ovakve osobe i mogu da pate, ali znam da na mnogo načina zagorčavaju život drugima.

I, evo nove mode na delu poslednjih godina u Beogradu: dobar broj takvih koje opisah, u silnoj želji da se popnu za lestvicu više, postaju vlasnici pasa, valjda, imitirajući" nj.v. Zapad "- a da i ne znaju da se ovde uredno čisti iza pasa. Ne znam da li više muče jadno pseto ili okolinu, ali znam da se Beograd sve više pretvara u deponiju psećeg izmeta.

Da li će takvim osobama ikada pasti na pamet da nivo svesti i kulture podrazumeva i saginjanje i čišćenje? Pogotovo onda kada je to znak poštovanja drugih ljudi. Jadna je to vrednosna skala gde se arogancija popela toliko visoko, te guši lepotu saradnje, respekta i skromnosti.

S obzirom na to da takvi prepuštaju stid "inferiornima", molim vas da utičete na gradske vlasti Beograda da preduzmu rigorozne mere protiv ovakvih bahatosti. Ako mislite da toliko željena Evropska unija ne vidi sve ovo, jako se varate.

MIODRAG BJELIĆ
SAD


Novi automobil

- misaona imenica

I pored toga što se na našim ulicama mogu videti najnoviji modeli svih svetskih automobilskih proizvođača, četvorotočkaš je prosečnom Srbinu i dalje misaona imenica. Na reklamama se prikazuju novi modeli, kao da su nam svima dostupni. Želeo bih da kažem nekoliko primera kako zapadni prodavci daju popuste na nove i polovne automobile.

Na primer, u Italiji postoji praksa da se auto pazari, a da se prva rata uplati tek za godinu dana. Pored toga, najpoznatiji modeli "audija" i "alfe romeo" mogu se plaćati po 100 evra mesečno.
Krediti su zaživeli i kod nas, ali slaba vajda jer za ratu od 200 evra, koliko je prosečan izdatak za automobil srednje klase, potrebna je plata od 600 evra, što je retkost. Ipak, izneneđuje broj novih vozila na beogradskim ulicama. Kako se građani dovijaju, meni nije jasno, ali sigurno je da još uvek kod nas postoji veliki broj ljudi koji imaju novca. Blago njima.

Mislim da bi se u korist narušenog standarda stanovništva trebalo pribeći najvećim mogućim povlasticama koje postoje. A to su krediti na sedam i deset godina, sa povoljnim kamatama. Takvi uslovi postoje u susednim zemljama, bivšim jugoslovenskim republikama. "Fijat" svoja vozila u Hrvatskoj i Makedoniji prodaje na odloženo plaćanje do 10 godina.

TOMISLAV PETROVIĆ
BEOGRAD