 |
|
Patrisia Petibon
|
PARIZ - "Praznik muzike je takođe i
praznik življenja u zajednici, a muzika je univerzalni jezik protiv
mržnje i nasilja" - rekao je Reno Donadje de Vabre, francuski
ministar kulture, na otvaranju 23. praznika muzike u ponedeljak,
21. juna. Međutim, ovogodišnja zabava odvila se u Parizu mnogo
tiše nego ranijih godina.
Sivo, preteće nebo i kiša, obeshrabrili su deo veseljaka, dok
je najveći broj Parižana izostao zbog fudbalske utakmice Francuska-Švajcarska.
Oni koje fudbal ne zanima, mogli su da ustanove da je posebnost
ovogodišnjeg Praznika muzike bila orijentacija ka tehno i elektronskom
zvuku i ka mladim i nepoznatim izvođačima. Tako su u velikom dvorištu
Pale Rojala, na zvaničnoj muzičkoj sceni ministarstva za kulturu,
gostovale nove tehno grupe i di-džejevi, a na kraju večeri hip-hop
muzičari i izvođači rai muzike (alžirskog etnoroka).
S druge strane ulice, pod piramidom muzeja Luvr, Nacionalni orkestar
Francuske, pod upravom dirigenta Kurta Mazura, izvodili su "Slike
sa izložbe" Modesta Musorgskog. Nešto niže prema Bastilji,
u palati Sili, direkciji Zavoda za zaštitu spomenika, program
klasične muzike izvodili su mladi muzičari, među kojima se nalazila
izvanredna Patrisia Petibon (soprano) i gitarista Emanuel Rosfelder,
učenik Aleksandra Lagoje.
 |
 |
|
Naši u Parizu
U pariskom predgrađu Nanter, za Praznik muzike nastupao
je reditelj Emir Kusturica sa svojim bendom Zabranjeno pušenje.
Malo severnije, u Seržiju, džez pijanista Bojan Zulfikarpašić,
ojačan francuskim saksofonistom Žilijenom Liroom, svirao
je balkanski bluz. Istovremeno, u Samoa-sir-Senu započet
je i festival Đango Rajnhard, posvećen uspomeni na velikog
ciganskog gitaristu. Među elitnim gostima (Lari Korijel,
Filip Katrin, Žaki Terason...) nastupa i Boban Marković.
Pariski festival ciganske muzike bio je u znaku Gorana Bregovića
i njegovog orkestra za sve prilike, a pored brojnih izvođača,
učestvovali su i makedonski orkestar "Kočani",
kao i pariska "Ođila" Đorđa Kneževića.
|
|
|
 |
|
|
|
|
Sa druge strane Sene, nasuprot Luvru, na splavu "Ekite",
ukotvljenom ispred Muzeja Orsej, odvija se verovatno najčudnije
veče Praznika muzike. U apsolutnoj tišini, plesači se izvijaju,
poskakuju i izvode figure. Uvezen iz Holandije, ovaj čudnovat
spektakl, nazvan "Tiha disko zabava", razlikuje se od
uobičajene bučne disko zabave po tome što svi učesnici imaju slušalice
na ušima. Buka je samo u glavama gostiju, ali ne i u stanovima
komšija. Istovremeno, hiljade ljudi ispred Gradske kuće ni malo
ne brinu o buci. Uz povike i skandiranje, više hiljada ljudi na
velikom ekranu prati utakmicu. Rezultat je 1:1, a francuski igrači
ni malo ne nalikuju zvaničnim evropskim šampionima.
Iz neznanog razloga, ove godine Trg Republike i Bastilja, tradicionalna
mesta održavanja najvećih i najvažnijih pariskih koncerta, bili
su pusti. Zamenio ih je Trg Trokadero, gde se okupilo više desetina
hiljada obožavalaca francuske pop muzike na koncertu koji je organizovao
Prvi program televizije.
Slušaoci pristižu sa svih strana, ali vidljivost je slaba, jer
je scena predaleko, te moraju da se zadovolje džinovskim ekranima.
U neku ruku, dođe im kao da i oni koncert gledaju na TV-u. Potom
Tjeri Anri u osam minuta zabije Švajcarcima dva gola, Francuska
se, i pored slabe utakmice, plasirala u četvrt finale, a muziku
nadjačava orkestar automobilskih truba. Allez la France!
Aleksandar Manić
