Akademik Nikola Milošević želi pošto-poto da bude u centru pažnje, pa makar i preko žalopojke koju je objavio vaš list 22. juna.

Miloševićevo poslednje "značajno" pojavljivanje u Medija centru u Beogradu, povodom promocije knjige Života Ivanovića, s uvredljivim naslovom "Zoran Đinđić u mreži mafije", gde se Nikola Milošević pojavljuje kao cenzor (a ko bi drugi kad je on potvrđeni Zoranomrzac), prevršilo je svaku meru. Ova promocija "slučajno" se dešava baš uoči predsedničkih izbora da bi se politički diletanti pitali da li je to bila slučajna namera ili namerni slučaj? Odgovor je vrlo jasan. Nažalost, Miloševićevu, prevara nije prošla. Ili na nesrpskom: NO pasaran!

Inače, sadržaj ove knjige čine uglavnom čitati onih ljudi kojima Zoran Đinđić nije bio po volji, i da se "Vlasi ne dosete" zapisan je i po neki pozitivni citat. Ali, providnost namere pisca je očigledna. Moraće akademik Milošević da nešto drugo izmisli. Otkuda tolika mržnja prema Đinđiću koga je narod svojski zavoleo, a zavoleli su ga mnogi političari i državnici širom sveta.

Njemu su sva vrata širom sveta bila otvorena i Zoran je plenio svojom plemenitošću, idejama, samopregornim radom, humanošću i tolerantnošću. Svoju ljubav prema Zoran Đinđiću naš narod je pokazao i prilikom njegovog poslednjeg ispraćaja u večnost, kada su se snuždeno kretali u kolonama koje su brojale nekoliko stotina hiljada ljudi. Naravno da to u knjizi nije zabeleženo, jer bi to odudaralo od osnovne namere pisca i cenzora.

Revoltiran na "neposlušnu" prisutnu omladinu koja mu je uskratila zadovoljstvo da demonstrira svoju mržnju prema Zoranu Đinđiću, koga bi Nikola Milošević najradije izbacio iz istorije, akademik je skupio hrabrost da ovu omladinu nazove hitlerjugendom i tako ubeleži neki politički poen kod nekih stranačkih lidera kojima se trenutno udvara.

I još nešto. Nikola Milošević, kao lider Srpske liberalne stranke, do sada nije nijedanput se usudio da izađe na izbore i izmeri svoj rejting, jer zna da kao kombi-partija nema šta da traži na političkoj areni.

Živorad Pantić
Beograd

Novi ministar za energetiku Radomir Naumov najavio je povećavanje cene struje od 1. jula u proseku za 10 odsto. Razlog za povećanje je ispunjenje političkog dogovora bivšeg ministra za energetiku Kori Udovički sa Međunarodnim monetarnim fondom kao uslov za dobijanje kredita. Razlog za naivne i laike zvuči ubedljivo, iako se zna da država garantuje otplatu zajmova za elektroprivredu.

Srbija, zbog prirodnih povoljnosti u korišćenju potencijala reka i jezera i eksploatacije uglja lignita sa površinskih kopova, ima niske troškove proizvodnje struje, što omogućava i niske cene struje. Tehnokratama u EPS-u smetaju niske cene struje, u prvom redu, zbog nižih plata i zarada u odnosu na elektroprivrede u zapadnoevropskim zemljama. Cene struje u Norveškoj i Švedskoj su niže od 2 do 3 puta u odnosu na cene struje u Belgiji i Italiji i to nikome ne smeta.

Električna energija prodaje se prema jedinstvenim tarifnim sistemima za angažovanu snagu u kilovatima i utrošenu aktivnu energiju u kilovat-satima, odrešenim prema naponu mesta isporuke od 110 kilovata do 0,4 kilovata na niskom naponu. Potrošači formiraju svoju prosečnu cenu struje zavisno od obima i vremena potrošnje i ona se dobija deobom računa za struju sa utrošenim kilovat-satima. Dakle, nema jedinstvene cene struje za potrošače, već samo jedinstveni tarifni sistemi, kao element cena.

Dr Milan Ćuričić
Beograd