[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Ponedeljak, 21. 6. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Foto

Raka Milićević

Akademski slikar Radojica Raka Milićević, višestruki Ginisov rekorder u rezanju silueta makazama, proputovao od Tunisa do Češke

Radio sam portret profila

Belmondu i Vladanu Batiću

Otisnuo se iz sela Koševa kraj Kruševca u svet. Izmislio psaligrafiju vezanih očiju

Vraćao sam se avionom sa Malte. U jednom trenutku mi priđe stjuardesa i pita me da li hoću da uradim siluetu kapetanu. Odmah ustanem i dok sam išao za njom već sam izvukao makaze, kada odjednom oboje začujemo vrisku: Ljudi, otmica! Terorista u avionu. Stjuardesa je ljubazno pokušavala da nadjača i smiri putnike, objašnjavajući da samo radim portret kapetanu. Kada je već sve bilo jasno, shvatio sam da još uvek u ruci držim makaze i zbunjeno im se osmehujem - priča nam, samo jednu od bezbroj čudnih situacija u kojima se nalazio tokom skoro tri decenije bavljenja psaligrafijom, Radojica Raka Milićević, akademski slikar iz Koševa kod Kruševca.

Raka je svetski putnik, koji se u proteklih petnaestak godina skrasio u Pragu i tamo postao svojevrsna ulična legenda. Već dva puta je upisan u Ginisovu knjigu rekorda, pre šest godina kada je za sat vremena makazama izrezao 175 profila portreta i još jednom, jesenas, kada je za isto vreme napravio čak 215 ovih silueta. Ovih dana, na 12. festivalu rekorda i kurioziteta u češkom gradu Pelihramov, izmislio je još jednu disciplinu, sa kojom takođe namerava da konkuriše za Ginisa, psaligrafiju na slepo, pa je za pola sata, vezanih očiju, napravio 34 profila.

Sve je počelo sasvim naivno. Ostavši bez posla u školi gde je predavao, spakovao je u omanje koferče crni sjajni papir, providne kesice i makaze i otisnuo se u svet. Majci i bratu javio se prvo iz Beograda, pa Budimpešte i Praga, a posle su razglednice stizale iz svih krajeva sveta. Prijateljima je ovako pričao:"U Norveškoj sam kupio kartu za putovanje brodom i ostao bez i jedne pare. Onda sam na palubi video grupu mladih i uradio siluetu profil jedne od devojaka. Njoj sam poklonio, a ostalima sam naplaćivao. Kada sam sišao s broda, imao sam para koliko hoćeš!"

Foto

Profil na razglednici
sa Kaprija

Za njim su ostajale siluete profila, uspomene turistima koji su letovali na mondenskom Kapriju, svuda po Italiji, pa Mađarskoj, Bugarskoj, Grčkoj, onda u Turskoj, Austriji, pa Nemačkoj, sledi Francuska, Poljska, Slovačka, Malta, Tunis, Španija, Švajcarska, Holandija, a izvesno je da smo, nabrajajući, neku zemlju i zaboravili.

Na raznim krajevima sveta pod makazama su mu se našle mnoge poznate ličnosti koje su poželele da kao suvenir ponesu i svoj, na crnom papiru, izrezani profil, pa se tako Raka priseća Desanke Maksimović, Miroslava Antića i Jovana Ristića. Na ovoj listi, izbačenoj u letu, u kratkom telefonskom razgovoru na relaciji Kruševac - Prag, ispred Belmonda je Vladan Batić, potom sledi japanska princeza Masako, pa Vaclav Klaus. Kao svetski putnik i umetnik sa radnim mestom na ulicama i trgovima, zabeležio je brojna iskustva i lepa i ružna.

- U Minhenu, dok sam radio siluete, dugo me je posmatrao jedan gospodin. Ispostavilo se da je policajac u civilu. Prišao je i tražio mi pasoš, razgledao ga, pa onda značajno naglašavajući rekao: Aha, Kruševac! Nikada nisam saznao u čemu je bio problem, ali su me posle toga na kratko priveli. U pritvoru je bilo još desetak ljudi i svi su bili tužni i tihi, samo se jedan uporno raspitivao zašto sam tu. Kada mi je konačno dosadio, odgovorio sam mu :Uradio sam jednom mnogo veliki nos, a nisam znao da je policajac - i svi su se ozbiljno zagledali u mene, kao da sam počinio ne znam kakav greh.

Inače rekordi mu očito idu od ruke, pa je tako običnu pivsku flašu izdužio na 2,08 metara, a dve takve nalaze se i u češkom muzeju rekorda u Pelihrimovu. Sa bocama, ali i majušnom knjižicom, veličine sedam puta šest milimetara, takođe namerava da konkuriše za Ginisa. Flaše oblikuje već dosta dugo, pa nam je tako ispričao i kako se našalio sa kelnerom na terasi jedne praške kafane.

- S deformisanim, izduženim flašama u ruci idem gradom i u bašti jednog restorana ugledam prijatelje, kolege iz Bugarske i češke slikare. Na stolu je bilo i praznih flaša. Sednem sa njima, smesta zamenim njihove boce svojim izduženim koje sam nosio i u tom stiže konobar. Dok naručujem piće, on uzima one prazne, napravi korak, dva i shvativši šta drži u ruci, odjednom se okreće prema nama i širom otvorenih očiju, zaprepašćeno nas pogleda. Dobro zna šta je spustio na sto i u šoku gleda šta se sa ambalažom dogodilo. Svi smo se smejali, a Bugarin mu je objašnjavao da sam mađioničar. Na kraju se smejao i on - priča Raka.

A dok se ispod oštrog sečiva njegovih makaza množe siluete portreta, u rodnom Koševu kod Kruševca čeka nedovršena kuća sa stepeništem ka nepostojećem spratu na kom je zamislio umetnički atelje.
- Preksinoć je zvao da nam kaže da je to izašlo u novinama, a nije se javljao odavno, pa sam baš mislio da ga pozovem - priča Rakin brat, Dragoljub Milićević, dok sedimo na klupi u dvorištu.

- Mnogo smo bili siromašni. Otac je umro kad sam imao tri godine, a Raka se rodio dva meseca posle njegove smrti. Majka se mučila da nas iškoluje, pa smo išli na zanat, kako bismo što pre došli do svog parčeta hleba. Radio je kao majstor, metalostrugar u "Četrnaestom", pa završio Višu pedagošku i posle upisao Akademiju. Pitao me - Možeš li ti meni da šalješ novac da ja ovo završim - a ja mu kažem

- Ako će to da traje još dve godine, mogu, ali ni dana više. Završio je vajarstvo i slikarstvo. Posle sam mu govorio da se ženi, da ostavi nešto za sobom. U Pragu je upoznao Janu - 28 godina je mlađa od njega. Kada je dobio prvog sina, Radeka, napakovao kutije sa limenkama piva i avionom za Beograd. Ja mu kažem da je za te pare ovde mogao cisternu piva da kupi, ali ne vredi. Uvek je bio boem i nikada mu novac, niti bilo šta materijalno, ništa nije značilo. Kog nije primio tamo u Pragu, za svakog se žrtvovao i svakom gledao da udovolji - priča nam Dragoljub.

Raka je u umetničkim krugovima Praga legenda, pa ga i tamošnja štampa često spominje. Jednom je učiteljica na času čitala tekst iz novina i pitala Radeka (9) je li to njegov tata:"Bio sam tako ponosan"- hvalio se posle mališan. Leto će sa roditeljima, sestrom Simonidom (6) i najmlađim Filipom (2) provesti u Koševu. Raku smo, u telefonskom razgovoru, još pitali i da li bi ostao u Srbiji.

- Ako nađem posao, ja bih. Ovde je jako skup život, dobro zarađujem, ali još brže trošim. Odlično me plaćaju agenture, radim često na kongresima Evropske Unije, pa sam manje na ulicama. Sada je baš bio kongres carinika i upravo sam se vratio - kaže i objašnjava nam da živi u Louni, malom gradiću četrdesetak minuta udaljenom od Praga.
- Odabrao sam ovo mesto zato što podseća na srednjevekovni Kruševac, ima reku sličnu našoj i mir koji podseća na naš kraj - kaže Raka.

Ravni, orlovski i prćasti

- Imam još jednu novu stvar, koju sam pokušao da registrujem u Srbiji, ali nisam uspeo. Uradio sam to ovde u Češkoj, u Ginisovoj agenturi, koja podstiče stvaralaštvo i na taj način što omogućava besplatno registrovanje. Rastavio sam siluetu profil na segmente. Tako sam, na primer, odredio tri osnovna tipa nosa: ravni, orlovski i prćasti, a svaki tip ima i podvrste, mali srednji i veliki. Sklapanjem određenih tipova nosa, brade i ostalih delova lica dobija se profil, koji kada otisnem imam kao sliku u celini. Ove sklopljene detalje otiskujem na blanko-razglednice i mislio sam da tu tehniku nazovem "psalitipija" ili "siluetoskopotipija". Patentni zavod već ima "siluetorobota". To je mehanička zabavna igračka u obliku diska, na kome se okretanjem krugova sastavljaju detalji i tako nastaju siluete određenih ličnosti kao celina - objašnjava Raka i napominje da ga mnogi nisu razumeli, ali da se češka policija zainteresovala za ovakav sistem prepoznavanja likova i već su mu ponudili saradnju, u slučajevima kada im je neophodan foto- robot. Javljaju mu se i lekari koje je ova ideja zainteresovala kao pomoć u metodi određivanja karaktera na osnovu oblika pojedinih delova lica - kaže Raka.


N. E. Stanisavljević


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

16:12h

Ginisov rekorder u rezanju silueta: Radio sam portret profila Belmondu i Vladanu Batiću

16:38h

Ćaskanja na vrelom asfaltu novobeogradskih blokova

17:03h

Posao animatora sve privlačniji srednjoškolcima iz Šumadije

17:29h

Glamur kafe: Mel Gobson najmoćniji u svetu slavnih

   
 


     


FastCounter by LinkExchange