Tajni zakoni o igrama na sreću, još tajnija (podzemnija) njihova primena decenijama su bili kanal za mutne tokove velikog državnog i narodnog novca, omogućavajući pljačku jednih i bogaćenje drugih!

Igre na sreću su oduvek igra između naivnih (poročnih) i veštih prevaranata, počev od opklada i uličnog šibicarenja do državne lutrije, sportske prognoze, lotoa, kvizova, tombola i drugih. Tu se uvek zna u 99 odsto slučajeva ko gubi, a ko dobija.

Crni fondovi u prljavom fudbalu SFRJ su nastali, pored ostalog, na zakonu o igrama na sreću, tj. zakona o igrama na nesreću! Tranzicija, pored drugih zamki i zla, donosi procvat kockarsko-lutrijske pomame zbunjenih, sluđenih i nesrećnih građana.

Posebno u zemljama u tranziciji se stvaraju afere, pa bi bilo nužno da se ponuđeni tekst zakona o igrama na sreću ne razmatra u Skupštini bez javne rasprave, jer procedura "iza leđa narodu" sigurno je protiv stabilnosti Srbije!

Taj zakon čežnjivo očekuju i vrše pritisak da se donese upravo oni koji očekuju da će uzimati velike svote novca za "unapređivanje sporta", za "humane akcije" i pod sličnim parolama. Ogroman novac je bez stvarne kontrole, a krađa je veća nego krađa glasova na izborima. To je mreža i šema kriminala!

Igrama na sreću treba naći pravu meru, ali imati na umu da su u pitanju ljudski poroci - kockanje, koje donosi mnoge zle sudbine, pa i tragedije mnogim porodicama, pojedincima, rastura brakove, mlade okereće kriminalu, stvara ovisnike koje ni lekari ni zatvor ne mogu izlečiti. To je akt za stvaranje bolesnog društva, rušenje porodice, odvajanje od rada i normalnog života, u čemu TV igra negativnu ulogu.

U tom zakonu treba predvideti mogućnost pomoći siromašnim roditeljima i obrazovnim ustanovama, jer tu i u zdravstvu lome se ljudske sudbine, a ne na igralištima i loptanju s narodom!

Dr Drago T. Pantić

Vlada Srbije donela je Odluku o isplati duga 1,5 mesečne penzije sa kojom se kasni u redovnoj isplati, u periodu od tri godine i Odluku o sredstvima 50 miliona dinara za banjsko lečenje penzionera. Isplata duga 1,5 mesečne penzije izvršiće se u 36 mesečnih rata i svaki penzioner može da izračuna mesečnu ratu kada podeli 1,5 mesečnu penziju sa 36. Pošto nije određen početak isplate duga, očekujemo da će se početi od 1. jula . Mesečne rate usklađivaće se prema kretanju penzija.

Postavlja se pitanje ko može koristiti ova sredstava za banjsko lečenje, u situaciji kada je 205.000 korisnika penzija primilo u periodu januar-mart 2004. najniži iznos penzija do 3.770 dinara, a do iznosa 6.000 dinara primilo 318.000 korisnika penzija, što predstavlja 25,5 odsto ukupnog broja korisnika penzija 1.247.000 penzionera.

Ako se za pomoć odredi iznos od 10 hiljada dinara po korisniku, znači da samo 5.000 penzionera može dobiti pomoć, što znači 4,1 odsto od broja korisnika penzija koji su primili najniži iznos penzija. Pravo na korišćenje sredstava za banjsko lečenje trebalo bi da imaju penzioneri sa najnižim mesečnim penzijama sa mišljenjem lekarske komisije Doma zdravlja da je penzioner preležao teška oboljenja koja zahtevaju banjsko lečenje.

Raspodelu sredstava za banjsko lečenje trebalo bi da obavi stručna služba Fonda PIO, uz učešće lekara članova Gerontološkog društva Srbije. Penzionerske organizacije, Sindikati i Udruženja treba da obaveste svoje članove o mogućnosti korišćenja sredstava i organizuju podnošenje zahteva. Ne bi smela da se ponovi praksa iz perioda do 2001. godine, kada je Savez penzionera Srbije delio sredstva za banjsko lečenje svojim članovima uz mišljenje lekara da je potrebno banjsko lečenje.

Dr Milan Đurić
Beograd

U prilici sam, kao i svi, da gledam Evropsko prvenstvo u fudbalu u Portugalu. Vidim, ljudi se raduju, svuda osmesi. Navijači iz svih zemalja došli srećni. Iz Bugarske, Letonije, Češke... Oseća se neka pozitivna energija. Evropa se ujedinila. Onda se vratim u našu sumornu stvarnost: ljudi se svađaju po autobusima, psuju, svuda zla krv. Stižu nam upozorenja da možemo i dalje ostati na margini. Ljudi nezadovoljni.

A kod nas na "Dnevniku", predizborna kampanja. Biramo između izolacije i kakvog-takvog života. Opet prebacim na sport i vidim da živimo u dva različita sveta. Uhvati me razočaranje. Kada ćemo i mi da se smejemo, uživamo? Kriza kod nas kao da nema kraja. U Knez Mihailovoj ulici potukli se navodno simpatizeri radikala i G17 plus.

Ujutru prolazim pored pristaništa i vidim pet luksuznih rečnih lađa. Došli ljudi da se odmaraju. Beograd im, kažu, izgleda lep. Kažu, mladi svet je prijatan. Kada će ti mladi nešto da se pitaju u ovoj zemlji? Zar ih nije dovoljno otišlo, a sada se ponovo mnogi spremaju da spakuju kofere, jer su razočarani. Ništa se nije za tri godine promenilo. Standard pada vrtoglavom brzinom. To je naša stvarnost. Ne preostaje nam ništa drugo nego da pakujemo kofere, pa kako se snađemo tamo gde bar neka šansa postoji.

Milan Lučić
Beograd

U čitavoj našoj političkoj zbrci postoji kategorija ljudi koja je potpuno zaboravljena, a na njoj su se sakupljali mnogi politički poeni tokom proteklih ratnih godina. To su izbeglice. Oko milion ih je pristiglo iz Hrvatke, Bosne, sada i s Kosova.

Iako se jedan mali broj njih snašao i mnogima "bodu oči" svojim statusom, većina živi u uslovima nedostojnim ljudskog bića.

Vladu Hrvatske je zapad naterao da izdvoji sredstva za njihov povratak, ali naši zapadni susedi to čine nerado, a često su "aranžmani" za povratak veoma nepovoljni.

Mnogi od njih prose, žive u šupama, barakama. Iako ni nama koji smo rođeni ovde život nije nimalo lak, mislim da izbeglicama treba pružiti šansu da školuju svoju decu, odvojiti ih od kriminala i prosjačenja, a najstarijima omogućiti da dostojanstveno žive, koliko je to u našoj moći.

M. Stević
Beograd