Uverio sam se, a i želim da u to verujem, da u Srbiji postoji mnogo dobronamernih, a i stručnih za razne oblasti. Problem je što zbog karijerista ili stranačke (političke)isključivosti uglavnom ne mogu da utiču na vrlo značajne odluke koje često imaju posledice na sve.

Razlog za tako nešto ponekad nalazi se i u uskostručnoj isključivosti; veliki broj, na primer, pravnika, čak i kad su u pitanju odluke iz domena najuže struke (koja nije pravna), sklona je da, zarad formalne pravne logike, bagateliše čak i stavove visokih i dokazanih stručnjaka. A pri tom zaboravlja istinsku mudrost koju je baš pravnik Valtazar Bogišić izrekao: "Ne prave se noge prema obući već - obrnuto!"

Slično pravnicima ponašaju se često i urbanisti i arhitekte "zaboravljajući" pri tom da posledice njihove stručne samovolje ne trpe oni već građani! Međutim, ima oblasti za koje se, nažalost, svi nekako osećaju "stručnim". Takva je i prosveta. Živeći i radeći dugo u njoj, mnogo puta sam se pitao: "Pa kako smo to mi, pedagozi, uopšte vaspitali naše bivše đake kad se, iako za prosvetu nisu uopšte stručni, nađu na položaju čak nas ni za to ne smatraju stručnim?

"Od desetak ministara prosvete koje je Srbija imala u poslednjih dvadesetak godina, gotovo nijedan nije bio stručnjak za školstvo! Kada to kažemo, mislimo, s jedne strane na stručnost za osnovne i srednje škole (a i predškolsko vaspitanje), jer univerzitet je "škola" koja ima ipak drukčiju - ako uopšte i ima - pedagogiju. Svi su oni taj resor dobili kao stranačke ličnosti, a ne po osnovu stručnih, pedagoških i naučnih rezultata. A u Srbiji više od sto hiljada "nosi dnevnik"...

Ali, još neprihvatljivije je što sujeta ili stranačka isključivost onemogućavaju da se, što bi nesumnjivo koristilo nalaženju pravih putova, čuje i glas hiljada i hiljada onih koji su stekli ugled, a i imaju šta da posavetuju "vlastodršcima". Potpisnik ovog pisma, inače od svoje 15. godine upućen na nastavnički posao, koji je radio posle decenijama, uporno je mnogo puta pokušavao da da svoj doprinos nalaženju puteva za tzv. reformu školstva.

Gotovo sve srpske ministre dočekivao je pravim stručnim elaboratima, "garniranim" egzaktnim ukazivanjem na strani iskustva, ali i istraživanjima srpskog školstva. Odgovora, naravno ni uvažavanja bar truda, čak ni kurtoazno nije nikada bilo!

Dr Miodrag D. Ignjatović
Beograd

Uprkos, za demokratski deo Srbije, razočaravajućem ishodu glasanja prvog kruga predsedničkih izbora, treba biti dorastao situaciji i na drugi krug obavezno izići i dati glas demokratskom kandidatu. Zbog čega je to važno? Zato jer Srbija više nema snage, iako je parola jednog od kandidata bila "Srbija ima snage". To naprosto nije tačno. Izmoreni višegodišnjim ratovima, mi smo zaista na ivici izdržljivosti. Radikalska vlast bi nam donela novu izolaciju, cvetanje sive ekonomije...

Nama su potrebni sveži krediti koji bi se koristili u socijalne svrhe. Zar ljudi ne primećuju koliko je siromašnih i gladnih u ovoj zemlji? Imidž koji desničari imaju u svetu je toliko loš da ni potpuno okretanje njihovog političkog stava ne bi uspelo da ga popravi.

U demokratskom bloku došlo je do velikog raskola, koji Srbiju može skupo koštati. Sada treba da prevlada razum i sujetu treba ostaviti po strani, kako ne bi došlo do štetnih posledica.

Jedna od mogućnosti je i da vlada izgubi podršku parlamenta. Sa nepovoljnim ishodom na glasanju, to bi državu dovelo u haos iz koga bi nam opet trebale godine da se izvučemo. Za to vreme, države koje su bile decenijama iza nas, Bugarska i Rumunija, sada spokojno čekaju da se 2007. godine priključe Evropskoj uniji.

Političari demokratskog bloka takođe bi morali da iskažu punu zrelost. Nedavno sam od jednog poznanika čuo da imamo političare koji nisu dorasli situaciji u zemlji. To je delimično i tačno, ali takvi kakvi su, oni su jedini koje imamo. Sada se vidi da je ubistvom premijera Zorana Đinđića nanesen veoma jak udarac demokratiji u Srbiji. Zato, još jednom apelujem, izlazak na izbore 27. juna je ključni dan za Srbiju i ne smemo toga dana ostati ravnodušni i lenji.

Milutin Stanković
Beograd

Poštovani gospodine Dinkiću, prema vašim dosadašnjim izjavama, zalažete se da država ne ostane dužna svojim građanima, a kako se radi o novcu, obraćam se Vama.

Ovaj apel upućujem u ime onih građana (sad većinom penzionera) kojima je odbijano od plate 4 odsto - "stambeni dinar" za "društvene stanove", a da od tog "društva" nisu ništa dobili za uzvrat. Kako je izračunato, u proseku je svaki pojedinac platio 16-20 metara kvadratnih tuđeg stana.

Jasno je da tu sama država nije u mogućnosti da isplati oštećenima odjednom. Zato se obraćam vama, Dinkiću, da razmotrite navedenu "društvenu" obavezu i pronađete mogućnost za njeno ispunjenje, kako bi se obeštetili navedeni građani, uglavnom predratni stanovnici Beograda, pastorci svih vlasti od 1941. godine do danas. Moglo bi da se ta suma isplaćuje kao stara devizna štednja ili penzijski dug ili na neki drugi dogledan način.

Eventualno bi jedan deo tog duga mogao da ide kao učešće za priključenje na gradski toplovod, što bi mnogima od nas omogućilo da steknemo povoljnost u grejanju, koju odavno koriste oni za čije stanove nam je uziman novac.

Ukoliko je ovaj problem u nadležnosti grada, da se gradska uprava obaveže da u dogledno vreme nađe za njega rešenje i započne da ga realizuje.

Unapred zahvalna na dobroj volji i trudu

Natalija Ilić
Beograd

Nikako da se dr Milan Đurić smiri. Malo- malo pa napada sindikat penzionera "Nezavisnost" i to s praznom puškom. NJegovu žalopojku za izgubljenom funkcijom predsednika sindikata, koju je izigrao i pošteno izgubio, nikako da preboli. NJegovo piskaranje od 10.06. u vašem listu, da je on jedan od osnivača ovog Sindikata, i njegova"kritika" da se posle njegovog odlaska iz Sindikata ništa nije radilo, što će reći "posle njega potop", ne odgovara istini.

On nije bio osnivač, ali nažalost pokušao je da bude razbijač našeg Sindikata, što mu naravno nije uspelo, niti će uspeti. Na merodavnom mestu, a to je godišnja skupština, položeni su računi članstvu o našem radu u proteklom periodu. Taj izveštaj je jednoglasno usvojen, na Đurićevu žalost.

Za njega bi bilo dobro da se mane našeg Sindikata i da pripremi odbranu u vezi krivične prijave koju je ovaj Sindikat podneo protiv njega. I još nešto. Bilo bi korisno da svoju "neiscrpnu energiju" upotrebi za povećanje članstva u svom novostvorenom sindikatu.

Živorad Pantić, portparol

sindikata penzionera "Nezavisnost"