Do početka Evropskog prvenstva u Portugalu ostalo je još samo dva dana a, sudeći po izveštajima medija, fudbalska smorta najboljih selekcija na Starom kontinentu mogla bi i odmah da počne. Ali protokol će se poštovati, kao i uvek. Samo opušteno...

Između 12. juna i 4. jula Portugal će u osam gradova i na deset stadiona ugostiti 16 reprezentacija i milionske kontigente navijača. Takođe su spremni i računi u bankama i očekuje se da će protok evra funkcionisati perfektno. Trebalo je naravno i uložiti novac.

Pripreme za organizaciju Evropskog prvenstva počele su praktično istog trenutka kada je 12. oktobra 1999. godine Portugalu poverena organizacija završnog turnira. Zahvaljujući ekonomskom bumu u poslednjih nekoliko godina Vlada Portugala je uspela da obezbedi milijardu evra koje je investirala u infrakstrukturu i telekomunikacije da bi mogla da isprati sve zahteve velikog turnira.

Najveći deo uloženog novca odnosio se na izgradnju novih stadiona i renoviranje postojećih objekata. Dešavalo se da fudbalski hramovi dosegnu investiciju i do čitavih 100 miliona evra.

I pored uloženih milijardu evra računalo se na to da bi investicije trebalo da se ipslaćuju godinama, a ne samo u toku takmičenja. Pošto je ipak reč o fudbalskom turniru, prema prvim procenama UEFA će od EURO 2004. ostvariti prihod od 817 miliona evra. Od tog novca i svaka od 16 reprezentacija će shodno svom uspehu ostvariti dobit.

Cifra od 817 miliona evra izračunata je na osnovu sklopljenih TV ugovora sa više od 200 medijskih kuća, sponzora, marketinga, turističkih aranžmana.

Istorijat Evropskih prvenstava: Od Francuske do Portugalije

Troškovi turnira, kako je sabrala UEFA ne računajući investicije u infrakstrukturu već samo period trajanja takmičenja, iznosiće više od 350 miliona švajcarskih franaka. Preostale stotine miliona trebalo bi da pokriju troškove koji se odnose na period poslednje tri godine i vreme kvalifikacija i finansiranja mlađih kategorija, kao i ženskog fudbala.

Kada se te brojke budu oduzele od viđenih 817 miliona evra, najmanje što bi jedna od selekcija učesnica na EURO Portugalu mogla da zaradi je 7,5 miliona švajcaraca. Toliko smo dakle okruglo mi izgubili samo zbog toga što se nismo plasirali na završni turnir. Takođe, za pobedu u grupi UEFA nagrađuje sa milion, a za nerešen rezultat sa 500.000 švajcarskih franaka.

Oni koji prođu prvu fazu takmičenja biće nagrađeni sa još tri miliona, polufinale vredi četiri miliona, drugoplasirani će dobiti šest, a nagrada za prvo mesto je deset miliona. Teoretski, ekipa koja na ovom turniru ostvari sve pobede mogla bi da inkasira 27,5 miliona švajcarskih franaka, što će biti duplo više od prethodnog Evropskog prvenstva u Belgiji i Holandiji gde je Francuska zaradila 14,4 miliona švajcaraca. Ovaj pomak ka zaradama objašnjava se boljom distribucijom TV prava i većom zainteresovanošću gledalaca.

Primera radi, jedna od TV kuća iz Sjedinjenih Američkih Država obezbedila je svojim gledaocima da za 180 dolara po "malom ekranu" proprate sve utakmice na EURO 2004.

U milijardu evra koje je uložio domaćin ogromne svote su otišle i na sistem obezbeđenja, organizaciju bogate turističke ponude i kulturnih događaja za one koji požele da se malo odmore od fudbala.

Svi ulasci u Portugal biće pod strogom kontolom i za građane Evropske Unije. Na graničnim prelazima su postavljene specijalne jedinice policije koje će indentifikovati svaki ulazak u Portugal bez obzira o čijem državljaninu je reč, što u "mirnodopskim" uslovima nije slučaj.

Domaćini su obezbedili i odlične informativne pakete za sve turiste. Za par evra možete dobiti brošuru u kojoj je rečnik najvažnijih pojmova, detaljan opis (poboljšanog) gradskog prevoza, kulturni vodič i slične korisne informacije.

Organizatori su predvideli i more iznenađenja i inovacija za evropsku smotru fudbala. Poslednja vest je da će na ulazima na stadiona gledaoci imati mogućnost da oštre i slične predmete, poput kišobrana ili džepnog noža, smeste u posebne žute kese, koje će ih sačekati prilikom napuštanja objekta. Ako se turistima dopadne i neki poveći suvenir specijalnom "žutom poštom" mogu ga poslati na hotelsku ili pak kućnu adresu... Sve za publiku.

Anri Delone, sekretar FS Francuske, sredinom 50-tih godina minulog veka, došao je na ideju da objedini nekoliko regionalnih evropskih takmičenja koja su se u to vreme održavala (Internacionalni šampionat Velike Britanije, Nordijski kup, Prvenstvo centralne Evrope...). Nažalost, Delone je umro pre nego što je njegova ideja zaživela i najvažnije prvenstvo posle Svetskog kupa bilo organizovano.

Na prvom Evropskom šampionatu nije bilo reprezentacija Zapadne Nemačke, Italije, Švedske, Švajcarske, Holandije kao ni četiri britanske selekcije koje nisu bile zainteresovane za ovo takmičenje. Prva utakmica po nokaut sistemu odigrana je u Moskvi 29. septembra 1958. godine, na stadionu "Lenjin", pred 100.571 gledaoca, između SSSR-a i Mađarske u kojoj su slavili "sovjeti" rezultatom 3:1.

Prvi gol na EP postigao je krilni igrač "baćuški" Anatoli Iljin u 4. minutu meča. U završnicu koja se održavala u Francuskoj 1960. godine, plasirale su se četiri najbolje ekipe: SSSR, Čehoslovačka, Jugoslavija i domaćin Francuska.

Prvi pobednik bila je selekcija SSSR koja je u finalu pobedila našu reprezentaciju rezultatom 2:1, iako su plavi golom Milana Galića na poluvremenu vodili sa 1:0. Sledeće prvenstvo odigrano je u Španiji 1964. godine. Trijumfovali su domaćini koji su u finalu pobedili selekciju SSSR rezultatom 2:1. Interesantno je da je general Franko četiri godine ranije zabranio svojoj selekciji da igra četvrtfinalni duel protiv Sovjeta.

Kvalifikacione grupe prvi put su uvedene pred šampionat koji je odigran 1968. godine u Italiji. U osam grupa bilo je raspoređeno 29 reprezentacija, a na završni turnir plasirali su se pobednici grupa. Naš državni tim opet je stigao do finala. U polufinalu, plavi su pobedili aktuelnog šampiona sveta Englesku rezultatom 1:0, a u meču za titulu čekali su nas domaćini Italijani.

Prvi i jedini put u istoriji EP igrana su dva meča. Naime, prvi susret završen je rezultatom 1:1, a kako nije bilo pogodaka ni u produžecima, odlučeno je da se igra drugi meč u kome su slavili azuri rezultatom 2:0.

Najjače EP do tada održano je 1972. godine u Belgiji, a titulu su osvojili aktuelni svetski prvaci Zapadna Nemačka.
Jugoslavija je bila domaćin petog Evropskog prvenstva. Plavi su dogurali do polufinala gde su poraženi od Zapadne Nemačke rezultatom 4:2. Titulu su osvojili Čehoslovaci koji su tek posle izvođenja jedanaesteraca savladali Nemačku. Nemci su ipak na sledećem prvenstvu koje je opet održano u Italiji 1980. godine, stigli do druge titule, pošto su u finalu savladali Belgiju.

Sedmo EP koje je održano u Francuskoj obeležio je reprezentativac domaće selekcije Mišel Platini koji je proglašen za najboljeg igrača turnira. Naša reprezentacija prošla je neslavno, pošto smo poraženi u sva tri meča (Belgija 2:0, Danska 5:0, Francuska 3:2).

U Zapadnoj Nemačkoj titulu su osvojili Holanđani koji su u finalu bili bolji od Sovjetskog Saveza, golovima Ruda Gulita i Marka van Bastena.

Pred prvenstvo 1992. godine u Švedskoj, reprezentacija Jugoslavije važila je za jednog od favorita šampionata. Neposredno pred start, zbog sankcija koje su uvedene našoj zemlji, plavi su vraćeni iz Švedske, a na njihovo mesto stigli su Danci koji su zauzeli drugo mesto u našoj kvalifikacionoj grupi. Na opšte iznenađenje, Peter Šmajhel i drugovi stigli su do titule prvaka Evrope.

Englezi su sa velikim nadama i očekivanjima organizovali naredni šampionat Starog kontinenta 1996. godine. Ipak, stigli su samo do polufinala, gde su ih zaustavili Nemci koji su na kraju osvojili treću titulu pobedivši Češku republiku, zlatnim golom Olivera Birofa u 4. minutu prvog produžetka.

Belgija i Holandija zajednički su organizovali poslednji šampionat održan 2000. godine. Naša nacionalna selekcija otputovala je na EP sa puno optimizma, a vratila se sa punom mrežom golova. Jedva smo izvukli remi sa Slovenijom (3:3), pobedili smo Norvežane (1:0), da bi u poslednjem meču po grupama Španci slavili rezultatom 4:3 uz obilatu pomoć sudija. Savo Milošević je zajedno sa Patrikom Klajvertom bio najbolji strelac šampionata sa šest golova.

Neli Furtado: Forca Himna Evropskog prvenstva u Portugalu nosi naziv "Forca" i treća je numera sa najnovijeg albuma pevačice Neli Furtado. Pesma će biti korišćena u svim markentiškim prilikama za vreme trajanja turnira, a za uživo izvođenje rezervisana je ceremonija uoči finalne utakmice 4. jula na stadionu u Lisabonu. - Oduševljena sam što je "Forca" odabrana za zvaničnu pesmu turnira. Kada sam pisala pesmu mislila sam upravo na Portugal i ljubav prema fudbalu. Nadam se da će u stihovima i melodiji to svi osetiti - rekla je Kanađanka portugalskog porekla Neli Furtado.

Maskota - Kinas Po starom dobrom običaju svaki od velikih sportskih turnira ima svoju maskotu. Druga igračka EURO 2004. zove se - "Kinas" (prva igračka je svakako lopta). Marketinška legenda kaže da je Kinas rođen u portugalskom seocetu i da poseduje natprirodni talenat koji je sjedinio sve znanje velikih fudbalera iz prošlosti i sadašnjosti. Pored toga što voli fudbal i u njemu uživa, Kinas je malkice arogantan ali je svestan da samo napornim radom može da uspe u životu(!), objašnjavaju njegovu autori. Takođe, "roditelji" kažu da voli muziku, druželjubiv je i širi entuzijazam.

P. Roganović
M. M. B.