Mnogi smo se radovali tom 5. oktobru. Mnogi su gajili nadu da će odlaskom bivšeg režima početi normalno da se živi. Nažalost, ubistvom pokojnog premijera Zorana Đinđića, naše reforme su potpuno propale u svim oblastima našeg života, Srbija je izgubila čoveka koji je uživao ogroman autoritet ne samo kod našeg naroda već i u celom svetu, ali, eto, srpski fašisti su ga na najpodmukliji način ubili i, na našu žalost, ni do danas nisu pronađene prave i sve ubice.

Da nam je pravna država funkcionisala kako treba i da nam funkcionišu i ostale državne institucije, bivši ministar policije bi odmah podneo ostavku. Srbija je zemlja potpuno opljačkana od strane stare i nove vlasti, a da niko nije odgovarao.

Srbijom uveliko vladaju opasni kriminalci, mafija, ubice, korupcija i mito. Najgora situacija je u sudstvu, policiji, državnim institucijama i vojsci, gde vojnici nemaju osnovne uslove za normalan život i rad. Kod nas odavno vladaju moćnici koji od ukradenih para kroje politiku naše države i za njih ne važe nikakvi zakoni.

Zbog izuzetno teške političke i ekonomske krize, građani pribegavaju onom najgorem, vrše se mnoga samoubistva u Srbiji. Nažalost, mnoga se dešavaju u vojsci i policiji, a država ništa ne preduzima. Naši pojedini političari se samo bore za vlast i fotelju, a narod im je u drugom planu.

Ako stvarno želimo iskreno da pomognemo sebi i porodici, državi i naciji, moraju se hitno isterati svi kriminalci iz sudstva, policije, iz državnih organa, a oni koji su se bavili kriminalom i korupcijom da se strogo kazne, a pokraden novac vratiti narodu. Morala je da se izvrši prava čistka u svim institucijama, sudstvu, policiji i vojsci, a oni koji su se ogrešili o zakon da krivično odgovaraju.

Prevareni i opljačkani građani, razočarani katastrofalnim učinkom demokratije, traže da se uvede vladavina zakona umesto vladavina političara. Dok se naši političari na vlasti i oni u opoziciji svađaju, optužuju jedni druge, dotle Srbija gubi deo po deo svoje teritorije.

Sada su na pomolu ne samo u južnom delu Srbije, već su iseljavanja počela i u drugim krajevima Srbije, sela, i to mnoga, odavno su prazna, a neka poluprazna, a naši političari obećavaju kule i gradove, a mnogi, kad dođu na vlast, gledaju da se što pre obogate, a sva obećanja data građanima stavljaju u drugi plan.

Mogu li mirno građani da spavaju, dok se upropašćavaju država i nacija? Možete li mirno da pređete preko činjenice da 200.000 dece u Srbiji gladuje i da je još 600.000 neuhranjeno? Hoćete li dozvoliti da vas vode kriminalci, hulje i bitange?

Bogdan Tadić
Mali Zvornik

Penzioneri, osnivači i članovi Nezavisnog sindikata penzionera Srbije "Nezavisnost", koji su nezadovoljni rezultatima ostvarenim u poboljšanju uslova života i ekonomskih i socijalnih prava na dostojanstven život, izašli su iz sastava UGS "Nezavisnost" i osnovali Demokratski sindikat penzionera Srbije, kao nezavisnu i samostalnu organizaciju sa zadatkom da se bori za ostvarenje ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava utvrđena Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima UN, Konvencijom EU i Rezolucijom II Svetske skupštine o starenju.

Demokratski sindikat penzionera Srbije sarađivaće sa političkim partijama demokratskog opredeljenja i Vladom Republike Srbije na planu demokratskog preporoda, privrednog razvoja i životnog standarda stanovništva.

Demokratski sindikat penzionera Srbije dostavio je Vladi Srbije Ekonomsko-socijalni program izlaska iz siromaštva penzionera, u kome se predviđa usklađivanje penzija prema mesečnom kretanju indeksa prosečnih zarada zaposlenih bez doprinosa (član 80 Zakona PIOZ), određivanje granica siromaštva kao kriterijuma za nivo mesečnih primanja zaposlenih i korisnika penzija i promenu kriterija za određivanje predstavnika penzionerskih organizacija u Upravnom odboru Fonda PIOZ (član 155 Zakona PIOZ).

Očekuje se da će Vlada Srbije uzeti u razmatranje dostavljeni predlog Ekonomsko socijalnog programa i pozvati na razgovor u vezi sa njegovim usvajanjem i realizacijom.

Demokratski sindikat penzionera

Upravni odbor i Poslovodstvo Elektroprivrede Srbije predvideli su u novom zakonu formiranje dva preduzeća i to preduzeće za proizvodnju i distribuciju električne energije i preduzeće za prenos i operativno upravljanje energijom.

Predloženi koncept podele delatnosti nije energetski logičan i ekonomski opravdan, jer ne omogućava racionalnu izgradnju izvora električne energije i optimizaciju troškova proizvodnje električne energije, koju vrši Služba za operativno upravljanje proizvodnjom, prenosom i distribucijom električne energije.

Predloženi koncept ne poštuje tehničke, tehnološke, organizacione, ekonomske i komercijalne specifičnosti električne energije koja se stvara u simultanom procesu rada avanski povezanih sredstava elektrana, prenosne i distributivne mreže sa trošilima potrošača električne energije, ne stimulira racionalno organizovanje i stvara probleme u regulisanju kupoprodajnih odnosa između preduzeća za proizvodnju i distribuciju i preduzeća za prenos i operativno upravljanje, kao i kupoprodajnih odnosa sa kupcima i potrošačima električne energije.

Električna energija je sistemski proizvod kooperativnog rada svih subjekata u elektroenergetskom sistemu i društveni interes, koji obavezuje državu da realizuje, prilikom donošenja zakona.

Dr Milan Đurić
Beograd

Sa zadovoljstvom, verujem kao i ogromna većina nepušača i onih koji ne žele da budu trovani duvanskim dimom, kako oni tako i njihovi najbliži i okolina, ispratili smo sveobuhvatnu kampanju u medijima protiv pušenja na javnim mestima. Osim zdravstvenih, ekoloških i humanitarnih razloga da se ovom problemu priđe najozbiljnije, nadležni bi trebalo da znaju da je ovakav pristup u Evropi, kojoj težimo da se približimo, zakonski regulisan i predstavlja obavezu.

Tamo nije retkost naići na grupice ljudi koji po kiši i nevremenu stoje ispred ulaza u svoju fabriku, institut ili ustanovu i odaju se svome pušačkom poroku, ne trujući i ne ometajući ostale u okolini i zatvorenim prostorijama.

Imajući ovo sve u vidu, neprijatno me je iznenadio podatak, objavljen sa negativnom konotacijom u nekom mediju, da se Muzej savremene umetnosti na Ušću sprema da izda svoje prostore za nekakvu "žurku" multinacionalne duvanske kompanije Filip Moris, koja je od skora prisutna na našim prostorima. Čija je to ideja i koje i kakve prostore ustupa Muzej, koji inače kuburi sa odgovarajućim kanpacitetima za svoje dragocene eksponate? Zar se zaista ne može naći primerenije mesto za ovakve aktivnosti?

Bogdan Bogdanović
Beograd

Godinama prateći Vaš rad i javne nastupe, smatrao sam da ste vrhunski intelektualac i cinik.

Danas, posle permanentnih i ogavnih napada na mrtvog Zorana Đinđića, uveren sam da ste, samo, loš čovek.
S nepoštovanjem, građanin,

Živojin Radosavljević
Beograd